Duško Vujošević, proslavljeni košarkaški trener koji ima posebno mesto u srcima navijača Partizana, preminuo je u sredu u Beogradu. Imao je 67 godina kad je izgubio životnu bitku protiv opake bolesti.

Rođen 3. marta 1959. u Titogradu, današnjoj Podgorici, živeo je u Beogradu od 1964. kad se doselio sa roditeljima. Vujošević je završio Osmu beogradsku gimnaziju na Cvetnom trgu i upisao Pravni fakultet, a završio Višu trenersku školu.

Poslom košarkaškog trenera počeo je da se bavi već sa 17 godina, kao pomoćni trener pionira, a u Partizanu je počeo da radi sa 25. U razmaku od 1976. do 1982. radio je sa mladim kategorijama crno-belih.

Duško je bio i ostaće jedan od simbola KK Partizan, s kojim je dominirao u regionu u prvoj deceniji 21. veka, pre čega je bio glavni trener krajem osamdesetih godina prošlog veka. Vodio je crno-bele od 2001. do 2010. godine, a potom i od 2012. do 2015. godine.

ODLAZAK DUŠKA VUJOŠEVIĆA:

Pešić za SK: Dule Vujošević – jedan od najboljih u istoriji!

Partizan o Duletu: Odlazak učitelja i najtrofejnijeg trenera

Štimac odao poštu Vujoševiću: Takve stvari se ne zaboravljaju

Pamtiće se reči: Biće Partizana i kad ne bude Duška Vujoševića

Često je Duško bio ljut… Ali je stajao na pravoj strani

Sale Nacionale se oprostio od Duleta: Jedinstven…

Usledila je sezona u OKK Beograd, gde je vodio u juniorsku ekipu s kojom je postao prvak Jugoslavije, a za to vreme radio je i sa prvim timom popularnih „klonfera“.

Posle toga – vojni rok, pa godina provedena u zemunskoj Mladosti, a povratak u Partizan odigrao se uoči sezone 1985/86. kad je postao pomoćni trener A tima, odnosno asistent Vladislavu Lučiću.

Ipak, na pripremama pred sezonu na Zlatiboru dobio je hepatitis, pa nije imao priliku da se bavi tim poslom. Uprkos bolesti, odnosno činjenici da se oporavljao, nije mu bilo teško da radi s juniorima i kadetima.

Već naredne sezone Vujošević postaje šef stručnog štaba crno-belih, kada je imao 27 godina, budući da je Lučić smenjen zato što je Partizan završio tek na petoj poziciji prvenstva Jugoslavije, ali je njime izboren plasman za Kup Koraća.

Iako je doveden kao privremeni trener, Vujošević se etablirao za stalno jer je Partizan završio na drugom mestu sa učinkom 18-4, odmah iza neporažene Cibone. Ipak, kraj sezone 1986/87. obeležen je pobedom nad Jugoplastikom koju je predvodio Božidar Maljković, posle čega je u finalu Partizan pobedio Crvenu zvezdu 2-0 u seriji.

Bilo je to kad je Goran Grbović pogodio ključnu trojku 23 sekunde do kraja za titulu, a Vujošević je posle tog pogotka u hali Pionir postao i seniorski prvak Jugoslavije – sa samo 28 godina.

Usledio je Fajnal for Kupa evropskih šampiona u Gentu, a te 1988. u Belgiji su crno-beli zauzeli treće mesto u elitnom kontinentalnom takmičenju. Ipak, te godine se naročito proslavio kao selektor juniora SFRJ – zlato sa Evropskog prvenstva na domaćem parketu.

Iako Partizan 1989. nije osvojio titulu Jugoslavije, Vujošević je zaslužan za dva trofeja crno-belih jer ih je predvodio do Kupa Radivoja Koraća, kao i Kupa Jugoslavije.

Pod Vujoševićevom „palicom“ stasavali su igrači kao što su Vlade Divac, Žarko Paspalj, Predrag Danilović i Aleksandar Đorđević, kao i Željko Obradović, koji je nešto kasnije preuzeo Partizan i osvojio KEŠ 1992. sa crno-belima, prvi od devet u bogatoj karijeri najtrofejnijeg evropskog trenera.

Usledio je Duletov odlazak u špansku Oksimesu, a klub iz Granade predvodio je u sezoni 1989/90. U Andaluziji se sarađivao sa Goranom Grbovićem i Milenkom Savovićem, ali je tim jedva izbegao eliminaciju.

Posle prvog inostranog iskustva, Vujošević se vratio u Partizan, gde je proveo još jednu sezonu (1990/91) posle koje je usledio, za mnoge, neočekivani potez – prelazak u Crvenu zvezdu. Kao razlog naveo je, između ostalog, ponašanje kluba prema njemu i „nepoštovanje određenih dogovora“.

Usledile su ratne godine, a Vujošević je otišao u Italiju, gde je predvodio Brešu, Pistoju i Pezaro. Bilo je to u razmaku od 1992. do 1998. kad se vratio u rodni grad u svojstvu stručnog konsultanta za Budućnost, čiji je stručni štab predvodio Miroslav Nikolić – Muta.

Uvertira za vrhunac Vujoševićeve karijere odigrala se od 1991. do 2001. u beogradskom Radničkom, gde je beležio dobre rezultate nesrazmerno finansijskim mogućnostima popularnih „krstaša“, pa je na početku milenijuma usledio veliki povratak u Partizan i dug period dominacije crno-belih u srpskoj i regionalnoj košarci.

Većina onih koji čitaju ovo odlično znaju da su crno-beli vezali devet titula prvaka države u razmaku od 2001. do 2010. kao i četiri trofeja iz Jadranske lige od 2007. do 2011. čime je Vujošević postao najtrofejniji trener u istoriji kluba.

Brojni su blistavi trenuci Partizana u ovom razdoblju, a po mnogim pristalicama crno-belih 2010. je bila najistaknutija godina u ovom Vujoševićevom mandatu, kad se Partizan domogao Fajnal fora Evrolige, prvi put posle 1998. godine,

Vujošević je otišao iz Partizana na vrhuncu. Preuzeo je CSKA Moskvu, gde je nasledio Dušana Ivkovića – Dudu, a saradnja s ruskim gigantom nije dugo trajala jer nije zabeležio zavidne rezultate u Evroligi.

Vujošević je paralelno bio i selektor Crne Gore od 2007. do 2010. Posle odlaska iz CSKA istakao je da ga taj angažman nije ometao dok je radio u Partizanu, ali da je bilo sasvim drugačije po odlasku u Rusiju.

Napravio je Vujošević dvogodišnju pauzu pred povratak, barem kad je reč o trenerskoj karijeri jer je 4. oktobra 2011. godine, na 66. rođendan kolektiva iz Humske, postao predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan.

Daleko je to bilo od blistavog perioda Partizana kao u prvoj deceniji 21. veka, budući da je sada klub bio u ozbiljnim problemima, a posle još jedne titule prvaka Srbije 2013. je usledio i poslednji rastanak sa Partizanom 2015.

„Ali, ja nisam oteran zbog loših rezultata, ja sam oteran zbog toga što sam do poslednjeg atoma snage branio klub, pa to stvara jednu komplikovanu situaciju“, deo je Vujoševićeve izjave kad je govorio o konačnom odlasku iz Partizana.

Za kraj trenerske karijere usledila su još dva angažmana u inostranstvu – u francuskom Limožu u sezoni 2016/17, pa u rumunskom Klužu od 2019. do 2021.

Dule Vujošević, kao što je navedeno, trenirao je juniorsku reprezentaciju SFRJ, pa Srbiju i Crnu Goru 2003. posle čega je tri godine predvodio Crnu Goru. Poslednji angažman u svojstvu selektora imao je za kormilom Bosne i Hercegovine od 2017. do 2018.