Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević sahranjen je u utorak u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U ime porodice Vujošević, govor je nad grobom održao Boris Tadić.

„Čast mi je da imam taj zadatak da se obratim u ime porodice Vujošević vama koji ste došli da zajedno ispratimo Duška Vujoševića na večni počinak.

Mislim da je čast svakome ko je danas došao da isprati ovakvog čoveka. Ja boljeg nisam znao.

Dozvolite mi da se na samom početku, u ime porodice Vujošević, zahvalim svim lekarima i medicinskom osoblju koji su Duletu pružili požrtvovanu i veliku pomoć u njegovom lečenju. To je bila teška, ogromna borba. Porodica im je posebno zahvalna jer su mu tokom njegove borbe pružili ne samo svu neophodnu zdravestvenu pomoć već i prijateljsku brigu i ljudsku toplinu.

Duško Vujošević sahranjen u Aleji zaslužnih građana

U ime porodice Vujošević, posebno se zahvaljujem Partizanu i svim ljudima iz kluba. Dule je Partizanu posvetio svoj život. I svim onim ljudima oko kluba koji su učestvovali u organizaciji ovog ispraćaja. Hvala Partizanu što je Dule ispraćen onako kako je zaslužio, dostojanstveno i uz mnogo ljubavi.

Posebno hvala navijačima Partizana. Pesme kojima ste ga ispratili, nisu samo reči kojima ste sa njim slavili pobede, već i poštovanje prema Generalu i ljubav koju ste sa njim delili prema svom voljenom klubu, našem voljenom klubu.

Porodica Vujošević se zahvaljuje i svim prijateljima koji su ostali Duletovi saborci u njegovoj borbi do samog kraja. Hvala svim prijateljima koji su velikodušnom pomoći sklanjali sve prepreke na dugom i teškom putu ka toj teškoj transplantaciji. Hvala u ime porodice svima koji su dali doprinos na tom putu, koji zauvek ostaju deo te Duletove poslednje borbe i pobede.

Komemoracija Dušku Vujoševiću: Govorili Krstić, Ostoja…

Zahvljujemo se i svim članovima šire porodice koji su svojom ljubavlju, brigom, prisustvom bili uz Duleta do kraja.

Zahvaljujemo se i velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve.

Dozvolite mi nekoliko reči da kažem od Duletu Vujoševiću.

Mi smo se znali nekoliko decenija. Poslednje decenije postali smo bliski prijatelji. Neobične okolnosti su nas povezivale. Ljubav prema Partizanu, a nakon toga i uvid u neke biografske podatke. Zajedno smo u petoj godini, otprilike u isto vreme, došli u Beograd. U isto vreme išli u gimnaziju, voleli košarku, odrastali u ovome gradu.

Ja se nadam da će ovaj grad zaslužiti da jedna ulica u njemu ponese ime Duška Vujoševića. To bi bilo najmanje što grad može da učini za jednog takvog čoveka. Jednom sam sa našim velikim igračem, jednim od najvećih, razgovarao, koji me ubeđivao još kao mladića da košarka nosi posebno u sebi, nosi jednu estetiku koju drugi sporovi možda nemaju.

Mijailović o Duletu: Bio mi je oslonac, podrška i glas razuma

I to je tačno. Duško Vujošević je posvetio, od ranih dana, svoju ljubav i pregalaštvo košarci. Ja ne znam nikoga u ovoj zemlji ko ne voli košarku. Košarka je deo našeg identiteta. Duško je tom identitetu i te kako doprinosio.

Kažu, Srbija je zemlja košarke. Srbija je zemlja ljubavi prema košarci. Zato što ljubav prema košarci čovek može da iskaže jednu posebnu estetiku. Čak drugačiju nego u drugim sportovima. E, tu je Duško bio poseban. On je prvi počeo da uvodi treninge revolucionarne. Trening šuta, balans tela, prednja promena, zadnja promena, kontrola igre, tranzicija, kontrola ličnosti u igri. I to je ono što on kaže – samo pravi ljudi, ljudi sa vrlinom, mogu biti veliki košarkaši. On kaže – možeš pogrešiti u proceni kakav je ko igrač, ali ne smeš da pogrešip kakav je ko čovek.

Pravi ljudi, veliki košarkaši, koji je Duško pravio od dečaka – košarkaša, od košarkaša u ljude, uz njegovu asistenciju, njegovu reč, njegovu kontrolu, njegov nadzor, ali najtopliju, najnežniju reč.

Ljudi koji su površno posmatrali Duška misle da je on bio tu bilo previše strasti. Iznad svega tu je bila jedna ogromna nežnost. To je bio jedan dobar i nežan čovek. To je čovek pun strasti, a baza te strasti je bila velika nežnost i vrlina i dobrota.

I, što kaže Ana, on je svima praštao. On je baš svima praštao. I meni je praštao. I kad nisam zaslužiovao. Ali, to je bio Duško Vujošević.

Pobegao iz Crne Gore, eto i tu negde sličnosti, iz Kuča. Eto i Mraka Miljanova, O čojstvu i junaštvu. A on je bio primer najvećeg čojstva. Da zaštiti druge od sebe. To je bio Duško Vujošević.

Krstić o Duletu: Ostao je veran ideji da se prave vrednosti grade

I Partizan bez njegovog duha ne postoji. I on je Partizan. I to svi moramo da zapamtimo, mi koji smo grobari. Jer Duško Vujošević je taj duh utkao i taj duh će postojati. I on je jedan od onih koji su ime košarkaškog trenera podigli u nebesa. I sada odlazi u nebesa. I nema nacije koja ima takav kult košarkaškog trenera kao što ga ima Srbija. On je jedan od onih koji su taj kult gradili. Bez tog kulta nema igrača. Bez tih igrača nema ove Srbije koju mi danas vidimo i nema ovog našeg identiteta.

Duško Vujošević je bio Crnogorac i Srbin i Jugosloven i Evropljanin i partizanovac.

Brate, putuj.

Zahvalni smo Ani, Luki, Nataši, tvojoj porodici. Zahvalni smo i Žutoj, Žuta je bila uvek uz njega. Zahvalni smo svima koji su brinuli o njemu jer je on takav bio sa njima.

Putuj, u neki bolji svet i znaj da ćemo uvek misliti na tebe. I srešćemo se jedno, tamo gore.

Hvala ti što sam imao snage da ne plačem dok ovo govorim. Naša ljubav prema tebi je ogromna. Hvala ti za sve. I zbogom“.

Pevali su navijači:

„Dobro pamtim sve, sve što bilo je
Svud sam iš’o da bih njega borio.
Kad umrem reći će, grobar bio je

I Partizan jedino je voleo“.

A na poslednji počinak je Vujošević ispraćen uz pesmu Đorđa Balaševića, čije je pesme i stihova za života bio veliki poštovalac.

Postoji stih
Naizgled vrlo prost

Stih iznad svih
Stih više kao most
Da premosti
Da prebrodi

Kad priča nikud ne vodi

Postoji stih
Pun raznih trikova
Stih iznad svih

Ko stih svih stihova
Čas rastuži
Čas razgali
Pa razoruža
I kao gorska ruža kamen razvali

U inat svima
Postoji rima
Kojom se vatre potpale
Ponese plima
U inat svima
Svo ono trunje s obale

U inat svima
Kad prođe zima
Izdanci niknu zeleni
I blago njima
Vole se
Mladi jeleni

U spomenar
Za dvoje Zadrana
Čempresa par
Na hridi Jadrana
Dah bogova s Velebita
I galeb jedan
Nebu svome predan
Tobož nebitan

U inat svima
Postoji rima
Kojom se vatre potpale
Ponese plima
U inat svima
Svo ono trunje s obale

U inat svima
Kad prođe zima
Izdanci niknu zeleni
I blago njima
Vole se, vole
Mladi jeleni

Postoji stih
Naizgled vrlo prost
Stih iznad svih
Stih više kao most
Da premosti
Da prebrodi
Postoji rima…