Pred početak prošle sezone predsednik Panatinaikosa Dimitris Janakopulos je odlučio – nakon nekoliko sezona u senci – da se vrati na čelo svog kluba sa jasnom željom i nadom da vrati 'Zelene' na stari put i da grčki velikan povrati poštovanje, kulturu i slavu koju su (pogotovu tokom ere Željka Obradovića) razvili i negovali.

Međutim, iako je pred početak prethodne sezone (2022/23) predsednik kluba obezbedio budžet koji nije zanemarljiv, od samoga starta takmičarske godine činilo se kao da ekipa iz Atine nema jasan pravac. I to u vidu igračkog kadra, ambicija, raspodela uloge, ali možda i najzabrinjavajuća stavka je bila što se jasno mogao videti nedostatak harmonije između uprave, stručnog štaba, igrača i navijača. Da bi jedan tim s tako velikom tradicijom, ogromnom podrškom s tribina i natprosečnim očekivanjama zaživeo, prosto je neophodno da gorepomenute strukture budu usklađene koliko je to moguće.

To očigledno nije bio slučaj ni poslednjih godina, a naročito ne prethodne tokom koje se očekivao snažan povratak ‘Zelenih’ na evropsku scenu.

Pre svega, dovedeni su igrači – može se slobodno reći – u tom trenutku (a i u ovom današnjem) koji mogu biti okarakterisani jedino kao prosečni evroligaši koji svojim kvalitetom preterano ne odskaču i ne prave neophodnu razliku u igri. Istovremeno, da stvar bude još gora veliko je pitanje koliko se zapravo trener Dejan Radonjić i pitao u selekciji istih. U najmanju ruku, nezavisno od budžeta, čini se kao da je važno da trener kome je dato poverenje dovodi igrače za koje smatra da najbolje odgovaraju njegovom sistemu rada i igre. Deluje da to u Atini nisu doživeli na taj način.

Naime, u trenutku kada je ekipi falio igrač na poziciji krilnog centra, predsednik je (po svoj prilici) samoincijativno doveo Dvejna Bejkona koji je u zelenom dresu, iz utakmice u utakmicu, postizao mnogo koševa (uglavnom u porazima), ali na način koji definitvno objašnjava razlog zbog kojeg ovaj igrač trenutno nema novi angažman.

Naravno, kako je sezona odmicala, postajalo je sve jasnije i jasnije da je roster pun promašaja, atmosfera loša, nepoverenje rastuće i sveprisutno. Kao i da je Panatinaikos zapravo ostao upravo ono što je i bio proteklih nekoliko godina: crna rupa i situacija koju bi treneri i igrači trebalo kolektivno da izbegavaju po svaku cenu.

Imajući sve to u vidu, ovoga leta ekscentrični predsednik kluba je rešio da uloži još veći napor u želji da ispravi kormilo i konačno izvede svoju ekipu na pravi put. Naime, Janakopulos je rešio da značajno poveća budžet i da svu dobru volju i resurse usresredi ka tome da Panatinaikos u narednoj sezoni bude u mogućnosti da napadne sam vrh Evrope. I svaki gest koji je napravio nakon što je odlučno doneo takvu odluku, čini se, stavlja taj cilj u domen realnosti.

Prvi potez koji je Janakopulos povukao jeste potpisivanje trenera Ergin Atamana – dvostrukog šampiona Evrolige, ali i čoveka koji u evropskoj košarci predstavlja dovoljno veliko ime da zadovolji želje i ambicije navijača (što nije ni malo zanemarljiva stavka). Sa te strane, možda i važnije od samog potpisa, nakon ugovorene saradnje sa Atamanon predsednik Panatiniakosa je izričito naglasio kako se neće mešati u viziju i selekciju turskog stručnjaka.

Nakon toga su usledile prave “transfer bombe” koje je retko ko mogao da očekuje. Na veliko iznenađenje mnogih, naredne sezone boje Panatinaikosa će braniti sledeća imena: Kostas Slukas, Luka Vildosa, Matijas Lesor, Huančo Ernangomes, Kostas Adetokumbo, Dinos Mitoglu, Džerajan Grant, Janis Papapetru, Kajl Gaj i Aleksandar Balčerovski. Još jednom se pokazalo da je trener Ataman veliki mađioničar kada u pitanje dođe ubeđivanje klupske uprave prilikom regrutacije igrača sa ogromnim kvalitetom i još većom cenom koštanja.

S druge strane, gledajući ova imena i ovakav roster jasno je da ekipa Panatinaikosa sadrži izuzetno kvalitetne igrače i strahovite pojedince, međutim ne treba potceniti činjenicu da će ekipa iz Atine nastupati sa čak 10 novih igrača, uključujući i sasvim novi stručni štab. Retko koji projekat preko noći urodi plodom, pa je tako i Atamanu u Efesu trebalo nekoliko sezona (i poverenje uprave) da svoj tim dovede u situaciju u kojoj osvajaju dve Evrolige za redom. Istovremeno, zanimljiva je činjenica da Ataman nije radio van svoje matične zemlje već 16 godina (poslednja evropska stanica Fortitudo Bolonja 2006/07). U tom smislu, čini se kao da će Pao neminovno morati da prođe kroz određen period prilagođavanja, dok ključ uspeha zasigurno leži u mogućnosti ekipe iz Atine da stvori dobru atmosferu i harmoniju u sklopu ovako sjajnog (ali u neku ruku nabacanog) sastava.

Ostaje videti kako će “Eksperiment Panatinaikos” izgledati po pitanju pobeda i poraza u narednoj takmičarskoj godini i da li će uspeti da opravda ambicije i ciljeve (i uloženi novac), ali kako god da se okrene biće izuzetno uzbudljivo pratiti ovu ekipu u predstojećoj evroligaškoj sezoni.