On nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni svoje igrače ni protivnike. Malo kome zvižde u toliko hala širom Evrope.

Triput je u poslednjih šest godina osvojio Evroligu. I retko propušta priliku da sve na to podseti.

Sada, prvi put od sezone 2015/2016, Ergin Ataman najverovatnije neće biti deo Evrolige.

I to, šta god mislili o njemu, jeste gubitak za elitno takmičenje.

Nikad dosadno

Nikada mi se kao novinaru nije desilo da sportista pročita i odobri intervju, pa onda zove naknadno da zamoli da se ipak nešto promeni.

„Previše sam se opustio ovo s Atamanom, je l’ možemo – molim te – da promenimo?“, stigla je poruka pet minuta posle objavljenog intervjua.

Košarkaškom Evropom pronela se i čuvena izjava Vladimira Micova.

„Igramo utakmicu u turskom šampionatu u subotu recimo. Njega nema u nedelju, ponedeljak, utorak, u sredu se tek pojavi na treningu. Sve vodi pomoćnik, on skoči malo do mora“, rekao je Micov u Jao Mile podkastu.

Dodao je i da je Ataman „najbolji turski trener“, kao i da se posle čuo s Erginom i da mu ovaj nije zamerio. I to je tek jedna od bezbroj priča koje kruže evropskom košarkom.

Sukobi kao zaštitni znak

Navijači Crvene zvezde nikada mu nisu oprostili izjavu od 21. novembra 2014. godine.

„Napadali su našu policiju i naše navijače bakljama i kamenjem. Njih 300-400 terorista, Evroliga bi morala da suspenduje te ljude. Bio sam zabrinut kao građanin, drugde nema takvih stvari“, rekao je Ataman.

Posle se Ataman branio da u trenutku davanja izjave nije znao za tragičnu smrt navijača crveno-belih Marka Ivkovića.

Sukobi s navijačima praktično su postali sastavni deo Atamanove karijere. Kao trener Panatinaikosa je navijačima Fenerbahčea pokazivao 3:1 aludirajući na pobedu Galatasaraja nad Fenerom u fudbalskom Superkupu.

Fener je odgovorio da neće više slati igrače u reprezentaciju dok je Ataman selektor Turske. Usledilo je Atamanovo izvinjenje.

Tokom prošlosezonske plej-of serije s Valensijom, kritikovao je svlačionice i uslove u hali domaćina. Navijači španskog tima na majstorici su napravili velike maske Atamana kako plače. Uspeo je da isprovocira čak i navijače Valensije, koji nisu poznati po preteranoj ratobornosti.

Zvižduci treneru Panatinaikosa u Pireju gotovo su deo folklora, ali Ataman je i to rivalstvo puno tenzije uspeo da podigne na još viši nivo. U finalnoj seriji prošle godine se svađao s navijačima Olimpijakosa čak i nakon što je isključen.

Najupečatljivija je, ipak, bila njegova nedavna izjava:

„Navijači Olimpijakosa, juče ste tokom cele utakmice još jednom skandirali uvredljive parole protiv moje zemlje, Turske. Želim da znate da sam ponosan što sam Turčin. Takođe želim da znate da gajim veliku ljubav i poštovanje prema Grčkoj i grčkom narodu, koje smatram svojom braćom. Naravno da imate pravo da na utakmice dolazite sa zastavama i to poštujem.“

Ali nije mogao da odoli da ne doda još jedan ubod:

„Ipak, želim da vas podsetim na jednu činjenicu. U trećoj utakmici finala prvenstva Grčke vaš tim juče nije imao nijednog pravog reprezentativca Grčke na terenu.“

Čak su mu zviždali i navijači Efesa, kluba kojem je doneo dve uzastopne titule prvaka Evrope, tokom četvrte utakmice plej-of serije prošle godine. Ataman je samo pokazao na svodove dvorane i titule s Efesom, pa odjurio iz dvorane. Posle je spustio loptu.

Svađao se s Pedrom Martinezom tokom utakmice s Valensijom, ali i preko medija, baš kao i sa vlasnikom Hapoela Oferom Janajem.

Konferencije koje se ne propuštaju

Demonstrativno je napuštao konferencije za medije, ali ih je još češće pretvarao u predstavu. Znao je novinarima da ponudi i po nekoliko naslova i video-klipova koji bi se posle danima vrteli. Da ostanemo na skoroj prošlosti:

„Samo nastavite, grčki i srpski mediji, da pišete kako je Ataman najgori trener u Evropi i kako su vaše sudije najbolje u Evropi“.

Malo je trenera koji javno i poimence kritikuju sopstvene igrače. Ataman je jedan od njih. Nekada je to imalo željeni efekat, nekada ne.

U sezoni za nama na meti su najviše bili Rišon Holms, koji je napustio klub brzo posle Atamanovog komentara „da spava na terenu“, kao i omaleni plej Ti-Džej Šorts.

„Kada je Ti-Džej igrao, napadali smo četiri na pet“, izjavio je Ataman na poluvremenu majstorice s Valensijom. Nije to bio jedini put da je javno napao Šortsa prošle sezone.

Evroliga će biti tiša

Nije Ataman uvek najpozitivniji primer, kao što vidimo, ali jedno je sigurno – ne postoji šansa da se na njegovoj konferenciji za medije ne pojavi niko. To se dešavalo u Evroligi i slalo jako lošu sliku za imidž takmičenja.

Atamana ljudi vole da mrze. I Ataman je čovek koji ne beži od drame, naprotiv, čini se da u njoj uživa.

Možda nekima neće nedostajati, ali će im sigurno biti neobično.

U svakom slučaju, biće manje drame, viralnih klipova, burnih izjava i utrčavanja u teren kako bi se prekinula kontra protivnika.

Sve dok se Ataman ne vrati i na uvodnoj konferenciji u novom klubu opet ponovi kako je najbolji evroligaški trener u protekloj deceniji.

Jer – to je jače od njega.

Bonus video: