Veliku pobedu su u petak u 18. kolu Evrolige ostvarili košarkaši Crvene zvezde, koji su u gostima pobedili Barselonu rezultatom 78:74. Navijače crveno-belih ne raduje samo činjenica da su došli do skora 10-8...

Ovim trijumfom Zvezda je na tabeli pretekla Katalonce, koji su na 9-9. Dobra vest za tim sa Malog Kalemegdana je i to što će imati prednost u odnosu na Barselonu ukoliko se posle 34 kola regularne sezone dogodi da oba tima imaju identičan skor.

Kako? U prvoj utakmici dve ekipe u Beogradu, Zvezda je posle finiša koji su obeležile krajnje kontroverzne sudijske odluke slavila da 98:94 – takođe sa +4. Međutim, na tom meču smo videli 45 minuta košarke…

Pravila Evrolige jasno nalažu da se “svi poeni postignuti u produžetku neće računati na tabeli, niti u pogledu bilo kakvih taj-brejkera u slučaju da timovi imaju identičan skor”.

NAJČITANIJE NA PORTALU SPORT KLUBA

Karlikov otac: Bio sam na mnogo NBA mečeva, ali ovo nema nigde

Đoković saznao prvog protivnika u novoj sezoni

Jusuf Nurkić započeo tuču, završio na parketu (VIDEO)

Tim Janisa Sferopulosa posle nove pobede na evroligaškom gostovanju pristupa drugoj fazi sezone sa velikim ambicijama.

Kako se ranigraju timovi ako imaju jednak broj pobeda posle 34 kola?

Ako dva ili više timova na kraju sezone imaju jednak broj pobeda, sledeći kriterijumi se koriste kako bi se ustanovio redosled na tabeli:

1. Najbolji međusobni skor kada govorimo o svim timovima sa izjednačenim brojem pobedama.

Povezano:

Košmarna dva minuta Pantera: Tragičar u porazu od Zvezde (VIDEO)

Euroleague

28. dec 2024 4

Euroleague

28. dec 2024 4

Ako dva tima imaju jednak broj pobeda, prednost ima onaj ko je ostvario dve pobede u sezoni u međusobnim okršajima. Ako je svaki od timova trijumfovao po jednom, onda se bolje plasirani odlučuje putem koš-razlike. Treba reći da se u svakom od kriterijuma u kojima je zastupljena koš-razlika računaju samo poeni postignuti u regularnom toku utakmice, tj. da su koševi postignuti u produžetku ignorisani.

Ako su, na primer, tri tima ostvarila skor 18-16, pravi se „mini-tabela“ od baš ta tri tima. Ekipa koja ima najvuše pobeda u toj „mini-ligi“ dobija najvišu poziciju. Isti mehanizam upotrebljava se i kada jednak broj pobeda na kraju sezone imaju četiri ili, eventualno, pet timova.

2. Ukoliko tri tima ili više njih završe sezonu sa istim brojem pobeda, a imaju jednak broj pobeda u međusobnim susretima, onda je naredni kriterijum koš-razlika u međusobnim duelima.

Recimo da tri tima imaju skor 18-16 na kraju sezone, a u međusobnim susretima svaki od njih ima po tri pobede i tri poraza. U tom slučaju se redosled postavlja po tome ko ima najbolju koš-razliku u čitavoj toj „mini-tabeli“.

3. Ukoliko se kojim slučajem dogodi da u tzv. „krugu“ dva tima ili više njih imaju identičan ukupni skor, identičan međusobni skor i identičnu koš-razliku, onda na snagu stupa treći kriterijum.

Očigledno, šansa da do ovakvog scenarija dođe je sićušna, ali Evroliga ima spremno rešenje i za slučajeve poput ovog. Ako bi se baš sve odigralo na taj malo verovatan način, onda bi redosled na tabeli određivala ukupna koš-razlika tokom čitavog trajanja Evrolige.

4. Dolazimo u domen potpune fantastike.

Ukoliko bi i posle trećeg kriterijuma timovi nekim spletom okolnosti bili izjednačeni, onda odlučuje ukupni broj poena koje je jedan tim postigao tokom sezone.

5. U sferi smo paranormalnog, ali Evroliga je osmislila i peti kriterijum za tzv. „taj-brejker“.

U ovom slučaju računa se zbir količnika datih i primljenih poena za svaku utakmicu. To znači da je formula sledeća:

(broj datih poena u 1. kolu / broj primljenih poena u 1. kolu) + (broj datih poena u 2. kolu / broj primljenih poena u 2. kolu)… itd.

Prosečan ljubitelj Evrolige ne bi trebalo da brine o poslednja tri kriterijuma, ali zanimljivo je videti do kojih su detalja išli organizatori EL.

BONUS VIDEO