Iza nas je burna i naporna evroligaška nedelja, u kojem je odigrano duplo, treće i četvrto kolo.

Malo je nedostajalo za četvorosrtuko srpsko slavlje, Partizan je ostvario dve prve ovosezonske pobede, nad Bajernom i Makabijem, a Crvena zvezda je posle trijumfa nad Fenerbahčeom, nesrećno poražena od Barselone.

Ipak, crveno-beli su ostali na prvom mestu na tabeli, a crno-beli su napravili ozbiljan skok ka gornjem domu.

Sve u svemu, mnogo razloga da pomno pratite najkvalitetniju klupsku evropsku košarku, tačnije, sve mečeve Evrolige na kanalima Sport Kluba.

Makabi – Partizan 79:91

Tvrda utakmica i velika pobeda Partizana. Crno-beli su pokazali i na ovom meču posvećenost, koja novi tim baš krasi. Impozantnu igru su prikazali Sterling Braun, Isak Bonga, Ife Lundberg, primetna je važnost Karlika Džonsa. Važno je istaći da je vrlo dobra partija crno-belih ostvarena u nekompletnom sastavu, bez povređenog Ajzee Majka, a Dvejn Vašington nije ulazio u igru. Partizan ima kvalitetan i širok roster, koji će tek da dođe do punog izražaja.

Makabi se, očekivano, pokazao kao nezgodan i težak rival, bez obzira na sve probleme, koji ga prate. Ipak, čini se da su Izraelci u izbeglištvu u Beogradu dobro iskoristili tu situaciju, sve to im na neki način ide u prilog. U Evroligi su već drugu sezonu domaćini u beogradskoj Dvorani „Aleksandar Nikolić“, na koju su uveliko navikli.

Zato igraju rasterećenije, što im mnogo znači. Akcenat su stavili na domaće igrače Džona Dibartolomea, Romana Sorkina, Tamira Blata… Uglavnom, mora se imati na umu da je Makabi uvek Makabi.

Crvena zvezda – Barselona 94:98

Crvena zvezda i Barselona su odigrali dobru i veoma uzbudljivu utakmicu. Oba tima su pokazala zašto su trenutno vodeći u Evroligi. Ostao je žal što crveno-beli nisu uspeli u završnici da dobru igru materijalizuju i četvrtom pobedom. Barsa je odigrala kvalitetno i iskusno, ali daleko od toga da bi bilo nezasluženo da je Zvezda slavila.

Meč viner je bio Kevin Panter, a odlično je odigrao i Jan Veseli, dakle, katalonskom klubu su trijumf doneli i Zvezdi presudili bivši asovi Partizana.

Moguće da je crveno-bele opteretila važnost susreta, jer se nalaze na čelnoj poziciji na tabeli, a u slučaju trijumfa nad Barsom smešio im se fantastičan skor 4-0.

Kako god, Crvena zvezda ove sezone igra na vrhunskom nivou, ima neiophodnu snagu i širok roster. Sve to pokazuje trostruki niz trijumfa, a već na startu je savladala tešku prepreku u Parizu. Može se naslutiti da će ova evroligaška kampanja za tim Janisa Sferopulosa da bude više nego uspešna.

Alba – Fenerbahče 71:78

Fenerbahče je posle poraza u Istanbulu od Crvene zvezde imao imperativ pobede na gostovanju u Berlinu. Naravno da je turski tim bio favorit na ovoj utakmici, ali za uspeh poritv Albe su neophodni oprezan i kvalitetna igra.

Tim iz Berlina je kao i prošle godine autsajder, oslanja se na sopstvene resurse, ali iz te rasterećenosti se neretko veoma ozbiljno suprotstavlja i najjačim protivnicima.

Dakle, ovo gostovanje za ekipu Šarunasa Jasikevičijusa nije bilo lako ni psihološki ni igrački, ali Fener je, ipak, potvrdio renome i ulogu favorita.

Milano – Žalgiris 82:85

Utakmica koja je ušla u istoriju zbog neverovatnog preokreta. Milano je imao plus 27 sredinom treće četvrtine, ali Žalgiris je postepeno stigao do velikog preokreta i neverovatnog trijumfa. Po tom parametru Litvanci su drugi u istoriji Evrolige, poljska Arka je 2013. godine pobedila Montepaski posle zaostatka od 28 poena.

Domaćin je u poslednjih devet minuta susreta postigao samo četiri poena, a primio 37. Još šokantnije zvuči da je poslednjih 14 minuta utakmice Žalgiris dobio rezultatom 50:20!

Milano uporno nastavlja i ove sezone sa igrom toplo-hladno, a nije mu pomogla ni dabl-dabl partija Nikole Mirotića (17 poena i 11skokova). Na suprotnoj strani razgoropadili su se Dovidis Gedraitis i Silvan Francisko.

Prema tome, ovaj duel ostaje upamćen po neverovatnim brojkama, one dovoljno svedoče o svemu.

Real – Panatinaikos 90:86

U duelu prošlogodišnjih finalista ovom prilikom slavio je Real. Madriđani su želeli da poprave utisak posle neočekivanih poraza na startu sezone. Bila im je neophodna pozitivna promena i to se odrazilo na njihov pristup meču. Veća želja ih je dovela do trijumfa. Igrali su kod kuće i rutinski obavili posao.

Svakako i ovom prilikom se videlo koliko Realu znači Fakundo Kampaco, njegova motorna, organizaciona snaga i efikasnost.

Na drugoj strani, Panatinaikos nije bio na nivou evropskog šampiona, ali pokazalo se da treba verovati smirenosti iskusnog trenera Ergina Atamana. On je i prošle sezone mirno vodio tim kroz uspone i padove i na kraju ga doveo do evropske titule.

Udarna snaga atinskog tima minule takmičarske godine bili su Kostas Slukas, Matijas Lesor, Konstantinos Mitoglu, ali još nisu dostigli pravu formu. Očekuje se da će trofejni strateg Ataman u nastavku da složi sve kockice u timu i da ekipa napreduje, s obzirom na dubok i jak roster i renome prvaka Evrolige.

Bajern – Pariz 109:107

Pre ove utakmice mnogi su prognozirali da će Bajern na svom terenu lako da savlada debitanta iz Pariza. Međutim, gosti su se predstavili kao tvrd orah i nastavili iz kola u kolo da potvrđuju kako će ove sezone da budu težak rival svima.

Pariz je u Minhenu igrao svih 40 minuta hrabro, hazarderski. Ti Džej Šorts se pokazao kao pravi vođa tima i da može da se nosi sa evroligaškom konkurencijom, čime opravdava poverenje navijača i kluba. Zaista, imponuje motivacija i poletna igra Parižana od prvog do poslednjeg minuta susreta. Bez obzira na tri poraza zaslužuju pohvale.

Bajern je trenutno na tabeli mesto iznad Parižana sa skorom 2-2, a namučio se da stigne do druge pobede. Presudio je kvalitet Karsena Edvardsa, Šabaza Nejpira i Devina Bukera, koji su od 109 poena svoje ekipe postigli čak 80.

Bajern je do važne pobede stigao bez prepoznatljivog učinka Nika Vejlera Baba, a valja spomenuti i da Vladimir Lučić nije igrao. Sve u svemu, ima prostora za napredak nemačkog predstavnika, a duel sa nezgodnim Parižanima bio je koristan ispit u pravi čas.

Monako – Virtus 101:85

Virtus je na ovoj utakmici trajao samo jedno poluvreme. Bolonjezi su prošle godine slovili za jedno od najprijatnijih iznenađenja Evrolige, ali sada je potpuno drugačija situacija. Nalaze se na začelju tabele bez ijedne pobede, sa učinkom 0-4! Sasvim je jasno da su ovoletošnji potresi jako uzdrmali čuveni klub i da se posledice osećaju.

Monako je iskusno iskoristio domaći teren, lako i rutinski stigao do novog trijumfa i sa skorom 3-1 se, zasluženo, smestio pri vrhu tabele, odmah ispod Barselone. Ustvari, onako kako nas je tim Saše Obradovića u poslednje dve, tri godine i navikao.

Ekipa iz Kneževine je znalački iskoristila domaćinstvo na tri meča od početka sezone. Uzdanica tima Majk Džejms se posle oporavka od operacije leđa vratio na velika vrata i odigrao u prepoznatljivom stilu. Uz njega, Elie Okobo je odigrao vrlo dobro, pratio ih je Muamadu Žete i to je bilo više nego dovoljno za pobedu nad poljuljanim klubom iz Bolonje.

Valja napomenuti, da su u Monaku van stroja povređeni Nikos Kalates i Furkan Korkmaz i da će tek njihovim povratkom ekipa biti u punom kapacitetu i kvalitetu.

Anadolu Efes – Olimpijakos 91:89

Anadolu Efes i Olimpijakos su odigrali dobru utakmicu, s tim da su Pivari imali veće moranje. Tim iz Pireja je delovao da ima veću kontrolu nad igrom, ali Efes je, ipak, zahvaljujući Šejnu Larkinu, Elajdži Brajantu i Darijusu Tompsonu osvojio važne bodove.

Na drugoj strani, sve oči su bile uprte u Aleksandra Vezenkova, povratnika u Olimpijakos, koji igra na vrhunskom nivou. Njegov solidan učinak, kao i doprinosi Evana Furnijea i Šakila Mekkisika nisu bili dovoljni za trijumf u Istanbulu.

Pre ovog susreta znalo se da ko god pobedi neće da bude iznenađenje, ali Efes je uradio ono što je morao. Sa skorom 2-2 izjednačio se sa Olimpijakosom i zadržao priključak za vodećim ekipama.

Asvel – Baskonija 76:69

Potvrdilo se da Baskonija igra drugačije na strani, nego kod kuće, iako se po nekom rejtingu očekivalo da slavi na terenu prošlogodišnjeg autsajdera, u predgrađu Liona. Međutim, Asvel iz kola u kolo pokazuje da je daleko kompaktniji tim nego prošle godine.

Ispostavilo se da je dovođenje Nila Sakoa i povratnika iz Amerike Tea Maledona pravi potez. Sako na poziciji centra se ističe u skoku i u poentiranju, a kod efikasnog Maledona je primetna želja za afirmacijom u najjačem klupskom takmičenju u Evropi.

Asvel je većim delom meča bio u rezultatskoj prednosti, a Baskijci nisu uspeli da naprave preokret. Bez obzira na prošlogodišnji rejting ovih timova u Evroligi, ipak, može se reći da pobeda ekipe iz Vilerbana nije iznenađenje, s obzirom na ono šta je prikazala u prethodna tri kola. Dok, Baskonija, ako ovako nastavi, teško može da se nada plasmanu u plej of.