Silvan Francisko je ostao upamćen kod navijača Partizana kao igrač koji je maltene ugasio sezonu crno belih. Trojkom u poslednjoj sekundi meča Partizan - Bajern on je pokazao prošle sezone da je Partizan ipak ranjiv kod kuće i da kao takav nije materijal za velika dela u Evroligi. Ove sezone Francisko ne nosi crveno već zeleno, a Partizan je skroz drugačiji. Novi okršaj imaju u utorak. (SK1, 20.30)

Za Silvana Franciska možda ste mogli i da ne čujete ako pratite isključivo Evroligu i ako vam je promakao u francuskoj reprezentaciji. On je direktno iz Peristerija, osrednjeg grčkog kluba ali sa Vasilisom Spanulisom na klupi prešao u Bajern i tamo bio veoma bitan igrač. Sada je u Žalgirisu gde beleži 11 poena u proseku.

„Definitivno sam osetio da mogu da dokažem da sam za Evroligu. Bio sam spreman od Manrese još, tada sam još bio spreman za Evroligu. Imao sam ponude ali su se zatvorile. Posle Peristerija sam bio i više nego spreman. Znao sam šta sledi. Bio je dobar izbor za početak u Minhenu. Edvard Karsen je moj čovek, Bolmaro, Ibaka, Pablo Laso takođe bilo je to dobro“, rekao je Francisko za Sport Klub.

Ipak pre dolaska u Bajern kod Pabla Lasa, Francisko je imao važnog trenera. Kaže da mu je odlazak kod njega bio najbolji potez u karijeri.

„Pred dolazak u Peristeri Vasilis Spanulis me je zvao i rekao mi je „slušaj hoću da dođeš na jednu godinu da dokažeš svima da možeš da vodiš tim i ideš u Evroligu“. Verovao sam mu jer znam da je jedan od najboljih plejmejkera u istoriji Evroligi. I imati ga kao trenera je sjajno jer njegovo samopouzdanje, on je trener-igrač tako da način kako su ga ljudi gledali kao saigrača sada ga gledaju kao trenera. Način na koji se odnosi prema igračima, pravi ti samopouzdanje to mnogo znači. Za mene da učim toliko od njega je bilo najbolja stvar. Uvek mi je govorio „Silvan slušaj ti si igrač od milion dolara. Ali samo kada igraš instinktom. Kada nije tako onda si prosečan igrač. Nastavi da igrač sa instinktom i videćeš da će se sve otovoriti“. Uvek imam takav način razmišljanja i to što sam imao njega je najbolji izbor u životu“.

Sada je posle Bajerna sledio Žalgiris, a deluje da je trener Andrea Trinkijeri bio ključan faktor da Francuz završi tamo.

„Imao sam druge ponude. Ali ja sam hteo da vidim dobar odnos sa trenrom i da imamo istu viziju i isti put. To mi je najvažnije i uvek to proverim, to mi je prva stvar. Ako on kaže da želi da mi pokaže šta može da donese i ako me bude gurao do granica kada ne radim dobro treba da mi kaže ne radiš dobro. Moraš da radiš to i to“, kaže Francisko.

Italijan je baš takav. Zahtevan pre svega, ali to Francisku i treba. Zato odgovor na pitanje „Kakav je Andrea?“ počinje uzdisajem.

„Posebno na početku godine bio je na meni svaki put. Dobro je, divan je, zna košarku. Sve što radimo s njim moramo da radimo sto odsto čak i na treningu. Fokusirani smo, dao nam je takođe samopouzdanje. To mi se sviđa kod njega, uvek je pozitivan i kada ne radimo dobro kaže nam. Zaista ima dobar odnos sa igračima“.

Francisko veruje da će protiv Partizana Žalgiris imati težak meč jer su crno beli u dobroj formi. Ipak kaže da se dobro seća meča iz prošlog januara kada je tada kao igrač Bajerna dao ključan koš za pobedu.

„Sećam se kao da je juče bilo, raditi to u ovoj areni. To je ludo i neverovatno. Taj mi je dao jedan povratak u prošlost protiv Letonije sa reprezentacijom Francuske kad sam igrao. Promašio sam šut uz zvuk sirene na kraju. Bio sam ljut i rekao sam sebi da ako dobijem još jednu takvu šansu neću propustiti priliku. Radio sam na tome stalno, za tri četiri sekunde koliko je ostalo, koje pokrete mogu da uradim, ako defanzivac nešto predvidi, šta mogu da uradim. Meni je to bilo automatski, trener je nacrtao akciju i ja sam morao da pogodim“.

Francisko igra još jednu odličnu sezonu, karijera mu je u usponu i čini se da je izabrao pravo mesto gde može da isto tako i nastavi.

Bonus video