Košarkaški klub Hapoel ove sezone privlači posebnu pažnju iznenađujuće dobrim rezultatima i stabilnom igrom, a to je svakako puno više od onoga na šta su navijači navikli kroz istoriju.

Crveni deo Tel Aviva je često prolazio kroz teške i turbulentne periode i gotovo uvek gledao u leđa najvećem rivalu Makabiju. Recimo samo to da je „Ponos Izraela“ šampionsku titulu osvajao 57 puta kroz 70 godina dugu istoriju u domaćem šampionatu. Sledeći je Hapoel sa 5 trofeja i čak 22 poraza u finalima.

Dodaćemo i to da je poslednja osvojena titula Hapoela bila davne 1969. godine…

U nastavku ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje šta je dovelo do toga da Hapoel danas izgleda sigurnije, organizovanije i konkurentnije i zbog čega je jedan od većih favorita za osvajanje Evrolige.

NAJČITANIJE NA SAJTU SPORT KLUBA

Vašington: Trener uradio đavolski dobar posao, želim da ostane

Panatinaikos u problemu pred duel sa Fenerbahčeom

Itudis pred Zvezdu sa novinarima „ratuje“ oko Brajanta

Ključna stvar su finansije i kupovina većinskog vlasništva kluba od strane Ofera Janaja u avgustu 2023. godine. Tim je odmah pokazao da je ambiciozan, ali novcem nije mogao da privuče velike zvezde u ratom zahvaćenom Izraelu.

Najbolji igrač Džejlen Oard je već narednog leta potpisao za gradskog rivala Makabi i delovalo je da se ništa značajno ne događa. Trener je ostao Deni Franko, a u klub su došli Patrik Beverli, Džonatan Motli, Bruno Kaboklo, Jam Madar i Antonio Blejkni. Međutim, ni to nije donelo ozbiljan iskorak sve dok Janaj, na predlog tadašnjeg glavnog Stefanosa Dedasa nije postavio Dimitrisa Itudisa na klupu.

Itudisova era

Hapoel je kasnije osvojio Evrokup, svoj prvi evropski trofej, i plasirao se u Evroligu. Grčki stručnjak je u prelaznom roku savršeno znao šta želi od svog tima, pa danas možemo da kažemo da se stručni štab Hapoela najbolje prilagodio potrebama sadašnjih zahteva u evropskoj košarci.

Izraelski timovi su u predsezoni imali Liga kup, a Hapoel se takmiči još u Evroligi – gde je do skoro kao domaćin igrao u Sofiji, kao i nacionalnom šampionatu – u kojem ne zna za poraz i u Kupu. To dovodi do ogromnog broja utakmica.

Zbog takvih potreba ekipe, Itudis se odlučio za iskusan tim sa 19 seniora, a najmlađi je Jam Madar sa 25 godina.

Vasilije Micić, Džonatan Motli, Kris Džons, Antonio Blejkni, Ilajdža Brajant, Kolin Malkom, Iš Vejnrajt i Den Oturu su odigrali sve evroligaške utakmice, a u domaćem šampionatu Tajler Enis, Itaj Segev, Gaj Palatin i Bar Timor su nastupali na svim mečevima. Jiftak Ziv je propustio jednu utakmicu, dok Micić i dalje nije ni debitovao.

Veliki izbor igrača

Velika rotacija, kraći oporavak i manji zamor najboljih igrača su samo neke od prednosti koju ima Hapoel u odnosu na ostale evroligaše. Itudis je uspeo da njegov tim već u ovom delu sezone igra zrelo, a uloge su jasno raspoređene. Micić jeste najskuplji igrač u Evropi, ali ako okolnosti tako nalažu, onda on neće biti čovek odluke u najvažnijim trenucima, već Brajant, Blejkni ili neko treći.

Hapoel je poput kameleona, a lider je ipak trener. Itudisov tim dominira u najvažnijem parametru – procentu šuta iz igre. Hapoel kontroliše i svoj i protivnički ritam, igra bez puno timskih asistencija, ali sa jasnim ciljevima u napadu gde i ko se napada, kako i u kojoj meri. To dovodi do toga da je ova ekipa trenutno rezultatski najbolja u Evroligi.

Ipak, ostaje pitanje: da li je ovo kratkotrajni bljesak ili početak nove dominacije u evropskoj košarci?

Hapoel izgleda kao mašina, ali ima i svojih nedostataka. Pritisak će vremenom postajati sve veći.

Biće interesantno videti da li debitant i u nastavku sezone može da se ravnopravno nosi sa najjačim evroligašima, ali i da li će uspeti da skine Makabi sa trona u domaćem šampionatu.

Hapoel se vratio u Izrael, a prvu utakmicu igra protiv Crvene zvezde u utorak od 20.05. Biće to još jedan veliki test – i za Itudisov i za Obradovićev tim.

Pogledajte tabelu Evrolige:

A evo šta kaže arhitekta Hapoelovog uspeha: