Bolonja je istinski košarkaški grad, iako može da se okarakteriše i kao fudbalski. Tu je Virtus, a tu je i Fortitudo, istina, nisu zajedno u elitnom društvu, ali ima naznaka da se nešto menja. Uostalom, mnogo toga se u odnosima između dva kluba menjalo i tokom istorije, o čemu smo pričali sa Danijeleom Labantijem, novinarem lista “Korijere di Bolonja”.

Pročitajte još

Kad je poraz od 12 razlike dobar rezultat…

Analize

1. feb 2023 27

Analize

1. feb 2023 27

U tom razgovoru smo se dotakli još nekoliko tema, između ostalog, prisetili smo se perioda kada su Predrag Saša Danilović i Saša Đorđević bili glavne zvezde grada, kako je Miloš Teodosić stigao u Virtus baš kada mu je bio najpotrebniji, kao i uticaju Siniše Mihajlovića.

“Istorijski gledano, Virtus je bio plemićki klub grada. Bogati ljudi, advokati, profesori su navijali za njega, dok je Fortitudo bio onaj popularan. Ali, tokom devedesetih, kada su oba tima igrala Evroligu i stizala do fajnal-fora, osvajala titule došlo je do mešanja, tako da možete da vidite navijače Fortituda na utakmicama Virtusa kako navijaju za drugi tim”, istakao je Danijele na početku razgovora za Sport Klub.

Na pitanje kako je sve izgledalo kada je Danilović igrao za Virtus, a Đorđević za Fortitudo, novinar bolonjskog lista kaže:

“To su bile lude utakmice, rivalstvo je bukvalno eksplodiralo, ne samo na terenu, već i van njega. Etore Mesina, koji je bio trener Virtusa tokom devedesetih, govorio je da je to bilo kao “pohod na Mesec” i onaj prvi ko osvoji Evroligu stići će do Meseca, a Virtus je to uspeo 1998. sa Danilovićem kao najboljim igračem”.

U međuvremenu oba kluba su pretrpela mnogo uspona i padova, Virtus je sada u elitnom društvu italijanske i evropske košarke, dok je Fortitudo u drugoj ligi.

“Fortitudo ima finansijske probleme za koje se nadamo da će se rešiti i vratiti se u Seriju A, pošto nam je derbi potreban, veoma je važan za grad. Isto se desilo Virtusu pre sedam godina, bio je to loš period za klub, ali je Masimo Zaneti već tada u klubu kao manjinski vlasnik i odlučio je da kupi ceo klub i vrati ga u elitu i Evroligu, što je i učinio u tom periodu. Osvojili su Evrokup, Ligu šampiona, italijanski šampionat pre dve godine i sada se nada licenci za učešće u Evroligi”.

Važan korak ka ispunjenju tog cilja i stalnog mesta u elitnom takmičenju je izgradnja nove dvorane. Virtus se zbog Evrolige iselio iz svoje “Paladoce” i mečeve igra u hangaru 37 Bolonjskog sajma.

“Sve je privremeno u novoj hali jer je ona izgrađena unutar Sajma, a nova arena će biti spremna za tri godine, srušiće postojeću i izgraditi novu. Virtus ne igra u ‘Paladoci’, već u hangaru, što nije lepo za oko, ali imaju više prostora, a nova će biti verovatno lepša. ‘Paladoca’ je veoma stara, izgrađena je 1956, posle II svetskog rata. Bolonja tada nije imala halu, Virtus je igrao u sedištu berze, bilo je smešno gledati utakmice tada, a iako ljudi vole ovu halu, ona je mala, prima 5.000 ljudi, to nije dovoljno za Evroligu. Fortitudo igra ovde i dalje, verovatno će takođe morati da nađe novu halu”.

Jedan od najzaslužnijih za povratak Virtusa na staze stare slave svakako je i Teodosić, a na pitanje koliko je srpski košarkaš voljen u Bolonji, Danijele kaže:

“To je apsolutna ljubav jer je došao u Bolonju u trenutku kada je Virtusu bio potreban superstar. Pokušavamo da se vratimo svom plemstvu i bio nam je potreban neko ko će se prihvatiti tog projekta i ispuniti ga – Miloš je to uspeo osvajanjem trofeja, sjajnim partijama i verovatno je ponovo vratio takav ponos koji su navijači Virtusa, i to ne samo oni najstariji, imali tokom Danilovićeve ere. Obojica su Srbi i navijačima bilo lako da shvate da se Virtus vratio”.

A Virtus se vratio pod vođstvom Aleksandra Đorđevića, koji je preuzeo tim u drugoj sezoni po povratku u elitni rang. Tada je osvojena Liga šampiona, a potom i prva titula šampiona Italije posle dve decenije.

“On je bio važan za Teodosićev dolazak, on je jedan od razloga. Virtus je imao sezonu uspona i padova i verovatno je Zanetiju bio potrebno iskustvo na terenu da bi napravio prave izbore, a sam novac za to nije dovoljan ako ne znate kako da ga trošite na pravi način. Đorđević je bio savršen izbor za Virtus i od njega je napravio isplativ klub”.

Đorđević je klub napustio posle dve sezone, a zamenio ga je Serđo Skariolo. Titula nije odbranjena, ali je osvojen Evrokup, zahvaljujući čemu se Virtus vratio u Evroligu. A u Italiji je rođeno uzavrelo rivalstvo sa Armanijem, koje prevazilazi okvire terena, a naš sagovornik kaže da je za oba kluba važno da shvate da samo zajedno mogu da daju doprinos italijanskoj košarci.

“U ovom trenutku rivalstvo između Virtusa i Armanija je veoma uzavrelo. Prošle godine smo imali probleme tokom finala, na konferencijama je svašta rečeno, a ljudi ovde, što mi je bilo neverovatno, počeli su da mrze Etorea Mesinu koji je ovde osvojio sve. Imali su dva transparenta na poslednjoj utakmici sa Armanijem, citirali su Homerovu ‘Ilijadu’, bilo je ludo, a zbog tog nesporazuma bez dva kluba Virtus trpi jer nema licencu koju Armani ima i mora da bude umeren po pitanju trošenja novca jer nemaju mesto u Evroligi sledeće sezone. Verujem da će igrati, ali to se ne zna. Pričalo se da je Armani važniji, ali ne zaslužuje to, ali kada dva kluba shvate da u evroligaškom svetu moraju da budu zajedno kao italijanski klubovi zbog naše košarke, a politika je veoma važna u Evroligi, tada će se nešto promeniti”.

Za kraj, priča o Bolonji ne bi bila potpuna bez pomena Siniše Mihajlovića, koji je ostavio neizbrisiv trag u tom gradu.

“Navijači su mnogo voleli Sinišu. To je velika tragedija, svi znamo kakva je bila situacija sa njegovom bolešću, ali on se borio kao lav, vratio se posle bolesti i vodio Bolonju, samo nekoliko dana pošto je izašao iz bolnice. Gradonačelnik ga je učinio počasnim građaninom Bolonje, imali su ceremoniju, sigurno je da će klub učiniti nešto u njegovu čast. Posle bolesti je Siniša sve u Italiji naučio mnogo toga, bio je voljen izvan Bolonje i Rima, gde je živeo, bile su to tri teške godine, ali i inspirativne”.

Sponzor specijala Euroleague 2022/2023 – soccerbet.rs