Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Džim Bruer, koji je bio idol svom bratancu Doku Riversu (danas trener Filadelfije), u dve uzastopne sezone osvojio je NBA ligu (1982, Lejkersi) i Kup šampiona (1983, Kantu). Njegov saigrač iz Lejkersa Bob Makadu jedini je čije se ime našlo na najprestižnijim listama i NBA lige i Evrolige.
Istorija Evrolige
Džim Bruer, danas poznatiji kao stric Doka Riversa i deda-stric Ostina Riversa (igrač Minesote), zapravo je imao više uspeha kao igrač od obojice. Ušao je u istoriju kao prvi (i jedini) košarkaš koji je istovremeno bio šampion i NBA lige i Kupa šampiona (preteča Evrolige). Kroz nekoliko dana navršiće se 40 godina otkako je sa ekipom Forda iz Kantua postao evropski prvak (mart 1983), a uoči te sezone stigao je u Italiju kao šampion sa LA Lejkersima, igrajući uz Boba Makadua, Džamala Vilksa, Medžika Džonsona, Karima Abdula-Džabara… Pošto se to finale (1983) igralo u maju, Bruer se dva meseca nalazio na vrhu dve najbolje košarkaške lige na svetu…
Bruer je rođen u mestašcetu Mejvud, na periferiji Čikaga, krajem 1951. Bio je prvi đak srednje škole Provizo Ist koji je stigao do NBA, a posle su tu školu na taj način proslavili i njegov bratanac Dok Rivers, Majkl Finli, Di Braun, Šenon Braun, Sterling Braun i Dževon Karter. Rivers je pre dve godine, u jednom intervjuu za sajt NBA, istakao da mu je Bruer bio idol.
„Provizo Ist sada ima više NBA igrača, ali je brat moga oca Džim Bruer bio prvi. Gledao sam svaku utakmicu koju je igrao u srednjoj školi. Bio sam učenik drugog razreda, trećeg razreda, nisam propustio nijednu njegovu srednjoškolsku utakmicu, od prve do poslednje godine kada je osvojio šampionat države (Ilinois)“, rekao je Dok Rivers, deset godina mlađi od Bruera, „Pratio sam sve što radi. Posle srednje škole, gledao sam kako ide na Univerzitetu Minesota. Zatim je bio drugi pik na draftu (NBA, 1973). Dag Kolins je kao prvi pik otišao u Sikserse, a Džim Bruer kao drugi u Kavalirse. Kada sam video to, znao sam da i ja mogu to da ostvarim. Na svom putu nikada nisam posumnjao da to mogu da uradim jer sam imao primer Džima Bruera. To je bio ključni razlog zašto sam uspeo“.
Dag Kolins i Džim Bruer su vezani za najbolniji poraz u istoriji nacionalnog tima SAD. Obojica su igrala u kontroverznom finalu Olimpijskih igara u Minhenu 1972, kada je Sovjetski Savez pobedio sa 51:50, nanevši prvi poraz američkoj selekciji u istoriji Igara. Da je tada osvojio zlato (Amerikanci su ga već imali u svojim mislima, slavili su nekoliko minuta, dok generalni sekretar FIBA Vilijam Džons nije sišao na teren i naredio da se ponovi poslednji napad…), Bruer bi danas delio jedan impresivan rekord sa Bilom Bredlijem i Emenuelom Đinobilijem koji su jedini osvajali i NBA i Evroligu i Olimpijske igre. Godinu posle minhenskog razočaranja, Bruer je nastavio u NBA, u Klivlendu (1973-79), zatim je igrao za Detroit (1979), Portland (1979/80) i LA Lejkerse (1980-82) s kojima je osvojio šampionski prsten 1982.
Dok Rivers ga je pratio u stopu od malih nogu, pa je još kao kadet imao privilegiju da svrati na treninge Kavalirsa i trenira sa Ol-star igračem Ostinom Karom. Na njega je, ipak, najsnažniji utisak ostavila radna etika njegovog strica koji je sa 206 cm završavao važan posao u reketu, pogotovo u odbrani (dva puta biran u drugu najbolju odbrambenu petorku NBA).
Iz šampionskog tima Lejkersa, 1982. prvi je put Evrope otišao Bruer, koji je već u prvoj sezoni postao evropski prvak sa Fordom iz Kantua. Bila je to druga uzastopna titula Kupa šampiona (Evrolige) kluba iz jednog malog italijanskog mesta koje je na evropsku mapu ucrtao Bora Stanković, prvi strani trener osvajač prvenstva Italije (Oransoda, Kantu, 1968) u vreme dok je bila velika stvar da jedno gazirano piće stoji u imenu kluba. Kantu je do danas ostao najmanji grad koji je dao evropskog klupskog prvaka u košarci (početkom 80-ih godina imao je oko 36.000 stanovnika).
U Borinom Kantuu kao junior je u seniorskom sastavu debitovao Pjerluiđi Marcorati koji je u svojim zrelim igračkim godinama bio kapiten Brueru, ali i Antonelu Rivi, Valansu Brajantu, Rencu Barivijeri…. U finalu u Grenoblu, 1983. savladali su ekipu Bilija (Armani) iz Milana sa 69:68, na čijoj klupi je sedeo Dan Piterson, a kao igrači se isticali Majk Dantoni, Roberto Premijer, Dino Menegin, Džon Đaneli… Malo je nedostajalo da Bruer bude tragičar finala, ali je na kraju ispao junak. Kada je Boseli, 15 sekundi pre kraja, smanjio prednost Kantua na 69:68, Bruer je loše izveo loptu, tako da je protivnik imao poslednji napad. U poslednjem sekundu, lopta je sticajem okolnosti došla do najslabije karike u napadu ekipe iz Milana, Vitorija Galinarija (otac igrača Bostona Danila Galinarija), koji je iz neposredne blizine uputio šut, ali ga je sačekala Bruerova rampa!
Milano je dve decenije čekao da ponovo dođe na evropski vrh (prvi put šampion sa Bilom Bredlijem, 1966), a ključna stvar za nove dve titule bio je dolazak Bruerovog saigrača iz Lejkersa, Boba Makadua, verovatno najboljeg stranca koji je ikada igrao u Kupu šampiona (Evroligi).
Makadu je stigao u Evropu (u svojoj 35. godini) kao dvostruki šampion NBA (1982, 1985), MVP NBA (1975), trostruki najbolji strelac NBA (1974-76), petostruki učesnik Ol-star meča NBA… Sa timom iz Milana osvojio je dve uzastopne evropske titule (1987, 1988). Jedini je košarkaš čije ime se nalazi na listi „50 najzaslužnijih ličnosti Evrolige” (1958-2008) i na „75 najboljih igrača NBA” (1946-2021).
Džim Bruer nije dostigao takve visine, ali može da se pohvali da je istovremeno bio prvak dve najveće košarkaške lige na svetu. Ostaće upamćen i kao prvi afroamerički igrač čiji je dres povukao Univerzitet Minesota.
Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs
