Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Zbog šverca svilenih marama u Poljskoj, krajem 1959, KS Beograda kaznio je većinu Zvezdinih igrača, a najgore prošao Branko Radović (doživotna zabrana igranja) koji je razočaran otišao u Split, postao „otac splitske košarke” i temelj jednog od najboljih timova u istoriji Evrolige.
Nezaboravno
Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, kad većina sportista u Jugoslaviji nije mogla lepo da živi samo od sporta, turneje i utakmice u inostranstvu bile su prilika da se zaradi nešto konkretno. Ali ne od premija, već od preprodaje raznih proizvoda. Tako je jedna šverc afera promenila istoriju ne samo jugoslovenske, već i evropske košarke. Ali, pođimo redom…
U to vreme znalo se ko šta donosi iz inostranstva i u koje domaće radnje (radili su to i fudbaleri i košarkaši i odbojkaši i vaterpolisti…), time su se bavila i neka od najeminentnijih imena jugoslovenskog sporta. Kako je svojevremeno kroz osmeh govorio generalni sekretar FIBA Bora Stanković, koji je i sam bio u tom „biznisu”: „U to vreme smo uspešno stupili na crnu berzu”.
„Jugoslavija je bila blokirana sa Istoka, a nije imala sredstava da se snabdeva sa Zapada. Život je bio jako težak“, pričao je autoru ovog teksta Stanković, reprezentativac od 1946. do 1953, a posle toga trener i generalni sekretar KSJ, „Odlasci u inostranstvo bili su prilika da se nešto kupi i zaradi. Pred put u inostranstvo dobijali smo nešto novca, kao neke dnevnice. Tako smo postali šverceri. Stvari koje smo kupovali donosili smo u beogradske komisione i za njih odmah dobijali novac ili čekali da se prodaju po znatno višoj ceni nego što su plaćene. Tu je bilo štofova, satova, kafe, cipela… Država je takvim stvarima gledala poprilično kroz prste, posebno sportistima, tako da je od toga moglo dosta dobro da se živi. Posle se ta trgovina razvila, pa su nam komisioneri čak i naručivali neke stvari. Naravno, bili smo sitne ribe za fudbalere, koji su i više putovali i bili znatno cenjeniji nego mi. Ali se manje-više znalo ko svraća u koje komisione“.
Međutim, jedna turneja košarkaša Crvene zvezde, krajem 1959. u Poljskoj, završila se kobno po crveno-bele. Maltene čitav tim je rasformiran zbog šverca u inostranstvu, tako da je Zvezda tu sezonu (1959/60) teškom mukom izborila opstanak u najvišem rangu.
Crveno-beli su u to vreme u Evropu išli uglavnom vozom, preko Beča, u kojem su kupovali razne stvari kojih nije bilo kod nas ili u nekim drugim državama. Kad je odredište bila Poljska, većina igrača je kupovala svilene marame koje su onda preprodavali za maltene 20 puta višu cenu. Jedne noći, u Krakovu, policija je upala u hotel iz kojeg su pobegli Branko Radović i Milutin Minja, a ostatak tima je istog trenutka vraćen u zemlju. Košarkaški savez Beograda izrekao je kazne svim igračima – od godinu do doživotne zabrane igranja košarke – a pošteđeni su bili samo najmlađi (Cvetković, Vićentijević i Belić).
Radović je najgore prošao (doživotna), zatim Minja (dve godine), dok je reprezentativcu Dragojloviću kazna prepolovljena (sa dve na pola godine), pod pritiskom saveznog kapitena Aleksandra Nikolića jer su se bližile Olimpijske igre u Rimu 1960. Najbolji strelac domaćeg prvenstva (prosek 30,9 poena 1959), reprezentativac Branko Radović je, ogorčen, spakovao kofere i krenuo za Split. Poslednje što je rekao u Košarkaškom savezu Jugoslavije, dok je završavao razgovor s predsednikom tog saveza Danilom Kneževićem, bilo je ovo: „Idem ja nazad u Split da napravim državnog prvaka!“.
U prvi mah, to je kod nekih izazvalo podsmeh, međutim, mnogima nije bilo do smeha kad se to proročanstvo vrlo brzo obistinilo. Ta odluka je promenila izgled jugoslovenske i evropske košarke (pa i Evrolige), mada taj put nije bio lak. Ko zna kako bi izgledala i istorija Crvene zvezde da je Radović ostao u njoj jer bio je u to vreme jedan od najboljih jugoslovenskih igrača, neverovatan atleta, prvi koji je zakucavao loptu u koš na ovim prostorima. Neki njegovi saigrači su govorili da je tako bio skočan da bi u skoku udalj ili troskoku mogao da napravi svetsku karijeru. Međutim, posle nepunih šest sezona u Beogradu (Partizan 1954-57, Crvena zvezda 1957-59), bio je primoran da se vrati u Dalmaciju, rešen da bukvalno od temelja zida klub koji će kasnije nadrasti i njegove najsmelije moguće snove.
Radović je kao igrač-trener uveo Splićane u najviši rang (1963/64), kao najbolji strelac u prelomnim utakmicama, a zatim je počeo da stvara ekipu za titulu koja je stigla na Gripe (zajedno s igračima, svojim rukama, zidao je dvoranu za SP 1970), već 1971. godine. Za prvo učešće u Kupu šampiona (Evroligi) izborili su se: Drago Peterka, Zoran Grašo, Mihajlo Manović, Ivo Škarić, braća Tvrdić – Lovre, Rato i Dražen, Martin Guvo, Damir Šolman, Siniša Depolo, Zdenko Prug, Petar Skansi, Mirko Grgin i Momčilo Radulović. Ekipi su se u narednoj sezoni priključili i Branko Macura i Duje Krstulović.
Trio R. Tvrdić-Šolman-Skasi nosio je ekipu do finala Kupa šampiona u sezoni 1971/72. Posle ubedljivih pobeda u prva dva kola protiv ekipa iz Egipta (Al-Gezira) i Albanije (17. novembar) ekipe je osvojila prvo mesto u četvrtfinalnoj B grupi (protiv sva tri rivala 1-1 u pobedama: Panatinaikos, Slavija, Lirs) i plasirala se u polufinale sa Realom. Posle poraza u Madridu od 89:81 (Brabender 22, Ruljan 21, Luik 14 – Skansi 30, Prug 13, Manović 12, R. Tvrdič 12), Jugoplastika je na svom terenu zgromila Madriđane, 80:69 (R. Tvrdić 23, Šolman 20, Skansi 16 – Brabender 20, Luik 16) i plasirala se u finale u Tel Avivu u kojem joj se titula izmigoljila iz ruku – 70:69 za Injis iz Varezea, predvođenim trenerom Aleksandrom Nikolićem, koji će kasnije višestruko vratiti Splićanima to što im je uzeo te večeri. U finalu su se istakli Menegin (21), Raga (20) i Flaborea (13) u italijanskom timu, dok su na drugoj strani, po običaju, prednjačili Skansi (24), Šolman (20) i R. Tvrdić (10).
Jugoplastika je tako postala prvi jugoslovenski tim koji je stigao do finala Kupa šampiona. U toj deceniji (1971-80) dva puta je bila državni prvak (1971, 1977) i čak šest puta druga na tabeli (1972, 1974-76, 1979, 1980) što su u klubu pripisivali lošem tretmanu kod sudija.
„Čovek malo sumnja kad izgubi neku utakmicu, a misli da je trebalo da je dobije… Čak smo jedno vreme hteli da menjamo ime u Drugoplastika, razumeš, hteli smo da idemo u Savez jer smo bili toliko puta drugi“, pričao je svojevremeno kapiten ekipe Rato Tvrdić autoru ovog teksta, 2Međutim, mi smo tada imali veliko poverenje u čoveka koji je vodio ligu Rašu Šapera, koji je bio jedna osoba od velikog autoriteta. Bio je tu i Nebojša (Popović), jedna elita koja je vodila košarku, u koju nisi mogao da sumnjaš, ali kad izgubiš nešto što misliš da ti pripada, imaš pravo da sumnjaš u sudije. Onda smo uvideli da je sve zavisilo isključivo od nas. Kad smo sazreli kao klub, onda više nije bilo da li ćemo biti prvi ili ne, da li će nam neko ukrasti loptu ili neće jer u kolektivnim sportovima vrlo je važna logistika kluba. Nas petorica-šestorica kasnije smo bili takva logistika Rađi, Kukoču i onoj našoj slavnoj generaciji, koja je imala tri evropske krune. A logistika znači šta sve treba preduzeti da ne budeš pokraden – ako to tako nazivamo – ili da ne izgubiš utakmicu bez ispaljenog metka. Odnosno, ako izgubiš utakmicu da to bude samo zbog toga što su oni zaista bili bolji. U moje doba nismo imali iza leđa takvih mahera koji su mogli predvideti takve neke stvari“.
U novom napadu na titulu evropskog prvaka (1977/78), sa trenerom Petrom Skansijem i novim snagama (Vilfan, Jerkov, Dukan, Bilanović, Kruščić, Bratić…) Splićani su završili na petom mestu (šest ekipa u završnoj, polufinalnoj grupi, u kojoj je svako igrao sa svakim dva puta, a prva dva na tabeli ulazila u finale). Za titulu su se borili Real (skor 7-3) i Injis (6-4), dok su otpali Makabi (6-4), Asvel (5-5), Jugoplastika (5-5) i Alvik (1-9). Jugoplastiku je skupo koštao poraz od autsajdera Alvika u Stokholmu (99:88) jer taj tim nikoga drugoga nije pobedio.
Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs
