Da li je u OKK Beogradu postojao plan da Korać postigne 100 poena protiv Alvika (dao 99), šta se događalo u poslednjim trenucima tog antologijskog susreta odigranog 14. januara 1965. u Beogradu svedoče nekadašnji akteri te utakmice.

Nezaboravno

Istorija Evrolige (II): Jugoslovenska liga najbolja u Evropi

Euroleague

10. okt 2022

Euroleague

10. okt 2022

Istorija Evrolige (I): Košarka ideju dobila od fudbala

Euroleague

4. okt 2022 0

Euroleague

4. okt 2022 0

U sportu postoje neki rekordi koji verovatno nikada neće biti oboreni. Jedan od njih postavio je Radivoj Korać (1938-69), a reč je o broju poena na jednom meču Kupa šampiona (Evrolige). Danas i vrapci na grani znaju da je švedskom Alviku dao 99 poena, ali postoje i neki zanimljivi detalji s te utakmice o kojima se malo zna.

Da li je trener Bora Stanković imao plan sa ostalim igračima da Korać postigne 100 poena, da li je Korać planirao tako nešto, šta se događalo u poslednjim trenucima tog susreta odigranog 14. januara 1965. u Beogradu.

Početkom te godine OKK Beograd je odigrao dve antologijske utakmice u prvom kolu Kupa šampiona, a prva je bila na Badnji dan, u gostima protiv švedskog Alvika. „Klonferi” su pobedili sa 136:90 (61:44) a više od polovine poena za njih postigao je Radivoj Korać – 71! Igrali su i Miodrag Nikolić 25, Trajko Rajković 24, Bogomir Rajković 2, Dragutin Tošić 10, Zoran Maroević 2, Brunislav Pavelić, Ljubomir Stanković 2, Zoran Bojkić, Miodrag Ivačković i Momčilo Pazman.

„U Stokholm smo putovali vozom – dva dana i dve noći! Toliko presedanja, truckanja, guranja… Katastrofa! Odeš tamo, tučeš ih 50 razlike i prvo što ti pomisliš je da revanš nije ni potreban – kaže o toj utakmici bek igrač OKK Beograda Slobodan Gordić koji ne samo da je sedeo u istoj klupi sa Koraćem u gimnaziji, već su živeli u istom ulazu u Takovskoj ulici.

Na dan revanša, 14. januara 1965, Koraću nije bilo po volji što se u jednim beogradskim novinama pojavio naslov ’Korać će oboriti rekord’! Taj meč se nikome nije igrao jer se pobednik znao unapred. OKK Beograd je malo bio ljut na rukovodstvo švedskog kluba što nije prihvatilo njegovu ponudu da se revanš igra u Švedskoj, u Malmeu, već je insistiralo da se meč organizuje u Beogradu“.

„Plavi” su u revanšu, na svom terenu, pobedili sa 155:57 (60:17), a Korać je postigao 99 poena, jedan manje od Vilta Čembrlena na meču igranom tri godine pre toga: Filadelfija Voriors – Njujork Niks 169:147. Malo je nedostajalo da i Korać upiše trocifren broj poena, iako to – kako tvrde njegovi saigrači i trener Stanković – nije bilo u planu.

„Ne, sigurno nije postojao nikakav dogovor. U toku utakmice, u jednom trenutku se ispostavilo da je Korać dao masu koševa. Svakako, u pojedinim delovima susreta više se igralo na njega, ali to nije bilo ništa novo. Inače je uvek jednom nogom bio u kontri, a odbrana mu nije bila jača strana“, govorio je o tom meču tadašnji trener OKK Beograda Bora Stanković koji je Koraća uveo u prvi tim 1955, kada mu je bilo 17 godina.

Na toj utakmici strelci za domaćina su bili: Radivoj Korać 99, Miodrag Nikolić 32, Trajko Rajković 14, Bogomir Rajković, Dragutin Tošić 6, Zoran Maroević, Brunislav Pavelić, Ljubomir Stanković, Zoran Bojkić 2, Miodrag Ivačković 1, Momčilo Pazman 1.

„U prvom poluvremenu Korać je igrao pomalo rezervisano i postigao je upola manje poena nego u drugom“, seća se Pazman, „Tu ima anegdota vezana za mog kuma Ivačkovića i mene. Nas je Bora pustio da igramo dva-tri minuta pre kraja i onda su na nama pravili penale, ne znam zašto. Dogovor je bio: ako ubaciš prvi penal, ubacio si, a drugi gađaš obruč da se odbije do Žućka (Koraća). Obojica ubacimo po prvi penal, a iz drugih Žućko da koševe. I posle toga mi izlazimo na štraftu, drugari nas sreću, pitaju kako je bilo. Kažemo: Bilo je super! Koliko ste dali koševa? „Žućko i nas dvojica 101“.

Centar Zoran Maroević potvrdio je Stankovićeve reči, da nije postojao dogovor da Korać postavi rekord.

„Kada smo tokom meča videli da Korać to može, počeli smo da igramo isključivo na njega. Ja sam još bio početnik, naivan i ambiciozan, tako da sam jednom, kad je Korać promašio, uhvatio loptu i dao koš. A onda su svi dreknuli na mene: Ne kretenu, daj žutom…! Da sam mu tada dodao loptu, imao bi 101 poen…“.

Korać je u toj sezoni, na šest evropskih utakmica (OKK Beograd u polufinalu izgubio od Reala), imao prosek od 54,83 poena. Tri godine pre toga, protiv zagrebačke Mladosti, postavio je rekord Prvenstva Jugoslavije, sa 74 poena.

„Korać je bio koš-igrač, a mi ostali smo igrali više u odbrani i hranili ga loptama. Dogodilo se jednom da se vraćamo s turneje u Francuskoj, mrtvi umorni posle deset dana igranja, a on nam se priključio u Bolonji da bi odigrao jednu utakmicu u kojoj smo tukli Virtus. I postigao je 55 poena, a mi ostali, svi zajedno – dva“, kaže Slobodan Gordić.

Radivoj Korać je nastradao u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969, nedaleko od Sarajeva, kada mu je bila 31 godina. Iza njega su ostala mnoga priznanja od kojih je većinu dobio posthumno, kao izbor u 50 najboljih igrača Evrolige (Kupa šampiona) u prvih pola veka (1958-2008) i prijem u obe najveće kuće slavnih – Nejsmitove u Springfildu (Masačusets, SAD) i Fibine u Ženevi.