Duško Vujošević i Ivo Nakić bili su veliki prijatelji. U emisiji Kida show koja je posvećena sećanju na legendarnog trenera koji je preminuo 8. aprila.

Poslednji susret

„Bio sam na jednom ručku sa njim i sa Budom Krstovićem, njegovim kumom i dugogodišnjim članom uprave Partizana. Možda, tri-četiri dana pre nego što je otišao u bolnicu.

Partizanovci pišu poslednju poruku Vujoševiću

Šta reći, stvari su se odvijale vrlo brzo. Delovao je najnormalnije, šalili smo se, smejali se, pričali o svemu. Najviše o sportu i Partizanu, o situaciji u klubu, pošto je njega sve interesovalo i o svemu je pričao, od igrača, pa do dešavanja, navijača..

Tako da, normalno, pratio sam situaciju. Nisam hteo da ga uznemiravam jer je bio na intenzivnoj nezi. Bio sam u kontaktu sa suprugom Anom“, rekao je Nakić.

Najbolje godine sa Duletom

„To su bile prelepe godine, čiste godine, gde novac nije bio u prvom planu. Igrali smo za pobedu. Svaki trening smo se dokazivali, igrali jedni protiv drugih. Možda su treninzi bili jači od nekih utakmica prvoligaških.

To je nezaboravno vreme. Meni je to strašno ostalo u sećanju. Ono što sam od njega naučio, to sam sve te stvari, detalje.. Od polaska u dribling, šuta… Ekspert je bio za šuterski trening. To je u ono vreme bila avangarda, to niko nije radio.

Sergej uporedio Vujoševića i Obradovića: Dule je u jednom bolji

Driblinzi, polazak u dribling, balans tela. To se sve treniralo. I najviše se treniralo posle sezone. Sezona završi i nema odmora, nije bilo raspuštanja da nema ekipe dva meseca. Mi smo posle sedam dana trenirali po pet sati dnevno. Jer je on rekao da se tada posle sezone najviše napreduje. To su bili stvarno besomučni treninzi“, prisetio se Nakić.

„I da znaš – otkucavao te jedan što je izlazio sa vama“

„Ima ta priča da je proveravao igrače, da im je ulazio u stanove. Da je slao pomoćne trenere da ih čekaju na stepeništu. To sam ja sve kasnije saznao, ja nisam imao pojma dok sam igrao da se to dešava.

Mene nikad nije pitao ni gde sam ni šta sam, ni gde sam sinoć bio. I to mi je bilo malo sumnjivo. Naravno, i odgovaralo mi je, nije me nikad ništa maltretirao. Niti mi je ikada spočitavao kad bi se nešto desilo.

Divac: Bez Duleta ne bih bio u Kući slavnih

Međutim, sad u nekom razgovoru, pre nekoliko meseci, pričam sa njim i tako pričamo o tim stvarima. Priča o sadašnjim igračima, o izlascima. On i dalje nije mogao da shvati da neko izađe i da se napije, da ovi klinci sada tim tempom žive…

I ja mu kažem, a kako mene nikad nisi proveravao? Kaže – ja sam znao u svakom momentu gde si ti bio. Sad ja gledam, pazi, prošlo je 40 godina. Gde si bio, s kim si bio, kad si se vratio kući, uvek si bio profesionalac, nisam te dirao.

I da znaš – otkucavao te jedan što je izlazio sa vama. Nije bio igrač, izlazio je sa nama. Rekao mi je to, malo smo se šalili.

Malo sam se iznenadio, ali smo se smejali. Nije to drugar, ali izlazili smo zajedno, družili se smejali, on je bio sportski radnik, ali da ne otkrivam sada ko je“, nasmejao se Nakić na ovo sećanje.

Ja mislim da nisam Duleta imao za trenera…

„Ja uvek razmišljam, stvarno sam imao te najveće trenere u Jugoslaviji, od Novosela pa nadalje, i Dule i tu su bili Željko samo godinu dana, ali to je stvarno neverovatno kakve je on koncepcije pravio, koliko je on trpeo neke igrače. Koliko je on utakmica izgubio zbog nekih igrača. To nije lako.

Koliko je on radio sa tim igračima i verovao u te igrače. Koji su pravili razne gluposti. Ja sam za neke mislio da će završiti u ludnici, a napravili su najveće karijere moguće. Znači, to se negde odrazilo posle. I to im je toliko pomoglo u životu.

Rada o Vujoševiću: Platio je visoku cenu, neka budu malo kao Dule

Ja mislim da nisam njega imao za trenera, dobro naravno tu je i Željko koji je neprikosnoven i još neki ljudi u mlađim kategorijama. Radio sam i sa Mirkom (Novoselom), ali ja sam bio klinac, a Mirko je imao neke druge kvalitete, što se tiče organizacije….

Mogu da kažem da bih stvarno bio hendikepiran da nisam prošao ovo što sam sa njim prošao. I dobro i loše. I jako mi je drago što smo bili dosta u kontaktu od kada se razboleo jer sam osećao potrebu da mu se javim i dosta često smo se družili. Jako mi je drago što smo u poslednje vreme dosta često razgovarali o svemu“, rekao je Ivo Nakić.