Partizan je izgubio od Makabija u utakmici 26. kola Evrolige, a da pri tom u skoro svakoj statističkoj kategoriji ima bolje brojeve. Brojevi pored imena jednog igrača bodu oči.

Naravno, statistika nije najbolji pokazatelj situacije. Postoji gomila stvari koje se u statistici ne vide. Koš Džimija Klarka je veći od bilo koje brojke u statistici jer je bio koš za pobedu. Ali opet isti ti brojevi moraju da pokažu nešto.

Partizan je bio bolji u skoku, asistencijama, imao je tek 12 izgubljenih lopti, imao je veći ukupni indeks korisnosti… Sve je u redu osim brojeva koje je napravio Kameron Pejn. Opet je uzeo strategiju „šuteri šutiraju“ pa je na kraju završio sa tek dva pogotka iz deset šuteva za tri poena. Za dva je ubacio jedan koš iz tri pokušaja, a bio je to pogodak na isteku treće četvrtine s poludistance.

Međutim ono što zaista počinje da smeta je činjenica da Kem Pejn ima toliku dozvolu da šutira. Zbog čega je to tako? Protiv Makabija jeste dao veoma bitnu trojku za vođstvo 91:88, ali je dva naredna poseda prosuo – jednim promašajem za tri poena, a potom i srljanjem na prodor gde nije bilo prostora.

I razumno je da igrač koji da bitnu trojku ostaje na parketu i da preuzima odgovornost, ali utisak je da bivši igrač Njujorka nije ni pogledao saigrače.

Sterling Braun je morao da dobije loptu u jednom od dva poseda. Ipak je on najbolji šuter tima i imao je dobar ritam u utakmici.

Tek je u narednom posedu dobio loptu i izgubio ju je posle pika sa Brunom. Angolac je takođe bio solidna opcija u napadu Partizana, dobro se razigrao, razgoropadio u reketu Makabija i utisak je da je i tu moglo da se proba.

Da li je to i dalje NBA mentalitet?

Nije čudno da igrači u NBA budu brzi i laki na obaraču. U evropskoj košarci se još uvek traži igra pet na pet i malo više strpljenja, uključivanja drugih igrača u akciju. Pejn nije Majk Džejms da dobija dozvolu da sam rešava u bitnim momentima. U Partizanu još uvek nije zaslužio takav kredit, niti je utisak da ima to samopouzdanje da pogađa.

Sa druge strane Kem je u meču sa Makabijem imao bar dve situacije u kojima je pripalio trojke u prvih osam sekundi napada. To je već pravi NBA mentalitet, ali ovaj igrač mora da shvati da to u evropskoj košarci ne ide. U drugoj četvrtini je to uradio dva puta u veoma kratkom vremenskom periodu. Bilo je to kad je Partizan stizao zaostatak, a sreća je da su Osetkovski i Braun bili u dobrom šuterskom ritmu pa Pejnovi brzi promašaji nisu naštetili crno-belima. Sledeći put veoma verovatno hoće.

Nije dobro kada se probaju šutevi u prvih osam sekundi, nije se istražila ni jedna opcija u napadu, nije se napravila prednost, nije bilo strpljenja. Što je najgore sigurno ne postoji poziv za akciju u jednoj ekipi da neki igrač „pripali“ trojku čim pređe pola terena.

Dobro je što Pejn ima mentalitet da ga promašaji ne obeshrabruju. Dobro je da i dalje veruje u svoj šut, ali ovde mora pametnije. Od osam Pejnovih promašaja za tri i još dva za dva poena, neki su sigurno mogli da završe kod drugih igrača.

Na sve to Pejn nije elitni šuter

Kroz karijeru Pejn je retko kada bio glavna šuterska opcija u svojim timovima. Od 2015. do 2019. je retko kad prebacivao 35 odsto u sezoni, a najbolje je šutirao u sezoni 2019/20. Tada je pogađao 51 odsto šuteva za tri. U poslednjoj NBA sezoni je u Njujorku imao 36 odsto.

Međutim evo problema – u NBA je imao mnogo majni uzorak. Prosečno je u NBA šutirao tri puta trojke po utakmici. U Evroligi je taj prosek duplirao. Ispaljuje skoro šest trojki po meču, pogađa 34 odsto, to jest dve po utakmici.

U Evroligi takav prosečan broj šuteva imaju Davis Bertans (32%), Silvan Francisko (41%), Evan Furnije (33%), Duejn Vašington (39%)…

Problem je međutim što se ponavljaju utakmice sa velikim brojem promašaja. Protiv Makabija 2/10, protiv Olimpijakosa 0/7, Monaka 1/6… Bilo je i dobrih šuterskih večeri poput 5/7 protiv Hapoela i 3/6 protiv Bajerna, ali kada ga ne ide to višestruko šteti Partizanu.

Na kraju se završilo najbolnije moguće za Partizan. Pričao je Đoan Penjaroja da je njegov tim zaslužio više, priča se o koracima Klarka… No Partizan je imao tri puta loptu u rukama kada je vodio. Imao je tri šanse da udari pečat na utakmicu. Da li su to bili pametni napadi? 

Bonus video