Večiti derbi uvek digne prašinu, a najlepše je kada ostane samo u takmičarskim okvirima kao što je slučaj sa evroligaškim duelom 11. kola. Uprkos zgusnutom kalendaru Crvene zvezde i Partizana, ta utakmica još uvek „traje“. Zašto su jedni bili nerešiva enigma, a oni drugi skoro, pa bespomoćni, ko je iskočio, a ko podbacio, nikad kraja pitanjima. U najkraćem, dominacija crno-belih i neprepoznatljivi crveno-beli.

„Bilo je vreme da Partizan odigra na visokom nivou, a ne samo periodično kao u proteklom periodu. Nadigrali su rivala ispod koša, u napadu, ma u svim segmentima, a moj nekadašnji klub bez šansi i, preokreta. Zvezda je tri puta slavila u gostima, Pariz, Fenerbahče, Monako, ali ne mogu da nadoknade izostanak Bolomboja, zato i osciliraju. Dobili su uslovno povratkom Petruševa, ali, pošto je silom prilika na ‘petici’ umesto ‘četvorci’, opet su na istom. Za klub iz Humske, večiti derbi je bio prekretnica, kao u sezoni 2022/23 kada su igrali četvrtfinale sa Realom. Koliko se sećam, i tada su počeli traljavo, a posle je sve izgledalo drugačije,“ priseća se Stevan Karadžić u razgovoru za Sport klub.

Bez perspektive

„Više od svega me brine status naših mladih igrača u velikim klubovima. Ne kažem da možeš da pustiš nekog 17-godišnjaka da zaigra u zvaničnoj evroligaškoj utakmici gde se juri rezultat, ali ne vidim nikakvu prohodnost za omladinski pogon. Stvarno se ne sećam kada je neki domaći klinac postao važan igrač kod večitih. Ili preko Mege pokušavaju u NBA, ili odlaze na američke univerzitete. Lepo je gledati Zvezdu i Partizan u Evroligi, ali dokle će da traje, šta će se desiti ako prestanu državne dotacije večitima. Ja ne vidim perspektivu, to je opasno za srpsku košarku.“

Nekadašnji igrač i trener kluba sa Malog Kalemegdana, vraćajući još jednom film večitog derbija, konstatuje:

„Zvezda je odigrala ispod svog nivoa delom i zbog dobre igre Partizana. Ako se tome doda, individualni pad forme, jer Mitrović i Nedović variraju, poraz nisu mogli da izbegnu. A za one druge, ovaj meč je bio neka vrsta „biti ili ne biti“. Jer, sa devetim porazom, teško da bi se vratili evroligaškim ambicijama.“

Da li je stručni štab pobednika možda taktički iznenadio?

„Mislim da nisu, jer Željko (Obradović) često forsira odbranu sa preuzimanjem, a ovoga puta su baš pritisli one na drugoj strani. Pored toga, crno-beli su atletski sjajni, što bi rekli ‘široki i dugački’, pa je protivniku veoma teško da pronađe prednost. Partizan ima sistem u odbrani, nije to od juče, ali se još nisu u potpunosti adaptirali u napadu. Iz jake defanzive, stekli su samopouzdanje, još pogodili neke otvorene šuteve i, to je bilo to.“

Žalgiris dobar primer

„Neki put kojim bi možda trebali da krenu naši najbolji klubovi je primer Žalgirisa, koji ima domaće igrače u važnim ulogama. Ako može skoro duplo manja Litvanija, zašto ne bi mogla Srbija. Nemam ništa protiv stranaca, jesu neminovnost, ali da povedemo računa o broju. Kako da se personifikuju sa veličinom kluba. Došli smo do toga, da prvotimcima Partizana, primera radi, objašnjavaš šta znači večiti derbi, da je više od obične utakmice…“

Večiti derbi je bio i, prošao, a velika iskušenja tek očekuju najbolje srpske klubove u Evroligi.

„Crno-beli imaju tri teške utakmice u Areni, Olimpijakos, Žalgiris i Panatinaikos. Ako dobiju dva meča, ispraviće sve kikseve pre derbija. A tek što Zvezda ima nezgodan raspored. Biće domaćin Bajernu, koji je sve solidniji, jedino je podbacio, u istoj dvorani, protiv Partizana. Plus dva gostovanja u Italiji, Armaniju i Virtusu. Svi pomenuti dueli večitih, mogu da otvore ili otežaju evroligaški put do plej ina, ili ofa.“

Govoreći generalno o evroligaškim rezultatima, sagovornik Sport kluba kaže:

„Bez obzira na poraz u večitom derbiju, Zvezda i dalje može da bude zadovoljna skorom od 5-6, pa ne sija ni jedan Real, koji je iz sezone u sezonu, redovno apostrofiran za najviši plasman. A sad se šuška da bi menjali trenera Ćus Matea. Ili kad Barselona onako ubedljivo izgubi u Minhenu. A koliko prošle sezone, Makabi je igrajući u Beogradu, sa manjim budžetom od naših večitih, napravio neverovatan rezultat i zamalo završio na fajnal foru. Iz ove perspektive, jedino su PAO i Olimpijakos „viđeni“ na završnom turniru, a sve ostalo je manje, više otvoreno.“

Pešić bi Akademije

Steva Karadžić je već šest godina savetnik u ŽKK Šopronu, koji je pre nekoliko godina bio evropski šampion, sa stalnom srpskom kolonijom, gde su još Jelena Bruks, nekadašnja trofejna reprezentativka, Mladen Teofilović, pomoćni i Miloš Boris, kondicioni trener.

„Mađarska država dosta ulaže u omladinske pogone sportova sa loptom, pa i u košarku. Postoji nekoliko Akademija, sa sistemom dvorana, internatom, infrastrukturom, kao u Budimpešti, Pečuju, gde je naš Ratgeber, pa i u Šopronu. O nečem sličnom u Srbiji, pričao je i selektor Svetislav Pešić. Ovde nije ostalo na ideji, vidi se pomak, ali ništa se ne dešava preko noći.“

Iskusni stručnjak skreće pažnju da je u Evroligi sa 34 ligaška kola, da ne pominjemo sva ostala doigravanja, razigravanja…nemoguće biti konstatno na visini zadatka.

„Veliki broj utakmica, minimalno vremena za treninge, posebno za shvatanja nas trenera iz nekog drugog sistema, pa svi imaju dobre i loše serije, u tom svetlu bi trebalo gledati i rezultate večitih. Evroligaši bolje ili lošije pazare na igračkoj pijaci, neki više, a neki manje, vode računa o broju domaćih košarkaša.“

Sa teme klupskih formi, stiže se do poluzatvorenog sistema Evrolige.

„Sve slabije vidim pravi sportski motiv u najelitnijem kontinentalnom takmičenju. Imamo dobar primer sa šampionom ABA lige, pa je Zvezda ‘fino’ platila igranje u eliti. Jedino su bitni budžeti i ugovori, pa ako rukovodstvo Evrolige proceni, dobiješ zeleno svetlo da učestvuješ. To sve više liči na NBA, ne znam koliko je to dobro za Evropu.“