Dobro se sećam početka sezone 2023/2024 u Evroligi i prve utakmice koju je Crvena zvezda odigrala protiv Asvela.

Iako mi lično ne prija košarka u kojoj ekipe žive od šuta, te večeri crveno-beli su priredili pravu poentersku rapsodiju — ubacili su 17 trojki iz 34 pokušaja. Delovalo je kao da bi pojedini igrači mogli i s klupe da pogode dve lopte odjednom, naročito nakon otvaranja utakmice sa šest pogođenih trojki zaredom. Ipak, nakon te ubedljive pobede usledila su tri vezana poraza — od Žalgirisa, Monaka i Virtusa — pa je ceh platio iskusni Duško Ivanović, kome je po povratku iz Italije uručen otkaz.

Crveno-bele je zatim čekao izuzetno težak period i čak dva večita derbija, jedan u Evroligi i jedan u ABA ligi, u razmaku od svega četiri dana. Pomislio sam tada da bi samo hrabar ili lud čovek preuzeo ekipu koju nije sam selektirao, i to u tako delikatnom trenutku. Od samog starta, međutim, Janis Sferopulos delovao je kao pravi lek za tim koji je zatekao. I pored poraza u oba derbija, bilo je jasno da promena pored aut-linije prija igračima. Znamo da ne postoji čarobni štapić kojim trener može preko noći da pretvori tim u „zveri“, ali su pojedinci — Bolomboj, Jago i Mitrović — delovali kao da ih je neko probudio iz dubokog sna.

NAJČITANIJE NA PORTALU:

Željkova poruka navijačima: Ako postoji problem, hajde da pričamo

Mika Murinen i vikanje trenera – bivši plej Partizana objašnjava

Poznato kad se Đoković bori za polufinale Šangaja

Sećate li se kad je Crvena zvezda poslednji put pobedila?

Postepeno je ekipa počela da dobija obrise kompaktnog tima. Sferopulos je smanjio broj šutnutih trojki i uspostavio pozicione napade koji su imali smisla i ritam — lopta je sve češće bila u reketu nego van linije 6,75. Škripalo je i dalje u odbrani, ali to je pre svega bilo zato što pojedinim košarkašima, poput Nejpira, nije padalo na pamet da seđ spuste u stav, pa je grčki trener morao da se bavi i psihologijom ostalih igrača, koje nije bilo lako ubediti da treba da rade i dodatni posao u odbrani. I pored svih prepreka i manjka vremena za treninge, Zvezda je rasla iz meča u meč.

Uspevali su da pobede neke veoma bitne utakmice, a kada nisu pobeđivali, onda su vrlo skupo prodavali svoju kožu. Da Sferopulos nije čudotvorac, videlo se u ubedljivim porazima od Reala, a slika jedne burne, ne baš uspešne evropske sezone ogoljena je u poslednjem kolu Evrolige, kada je Efes deklasirao crveno-bele sa čak 45 razlike.

Sezonu su, ipak, spasli trofeji — osvojeni ABA liga, Kup i domaće prvenstvo.

SK: Zvezda spremila otkaz Sferopulosu, kontaktiran i naslednik

Za razliku od prethodne godine, u sezoni 2024/2025 Sferopulos je imao vremena da sam sklopi ekipu. Na njegovo insistiranje stigli su Kodi Miler-Mekintajer, Ajzea Kenan, Majk Daum, Nikola Kalinić, Ognjen Dobrić i Uroš Plavšić, a nešto kasnije i Džon Braun. Tim koji je u prva tri kola bio hit Evrolige igrao je brzu, agresivnu košarku sa čvrstom odbranom. Pobeđeni su redom Pariz, Baskonija i budući šampion Evrolige — Fenerbahče, koji je na svom terenu dobio pravu košarkašku lekciju od Bolomboja i ekipe. Sve je izgledalo kao da se crta idealno za navijače crveno-belih i da se na horizontu već nazire završnica Evrolige u kojoj bi i njihovi ljubimci mogli da se nađu.

A onda — povrede. Bolomboj, Nedović, Teodosić, Daum, Dobrić… redom su ispadali igrači kao na traci, pa tim nikako nije mogao da bude kompletan kada je bilo najvažnije. Na svu sreću, klub je uspeo da se dogovori sa Olimpijakosom i dovede Filipa Petruševa kao veoma bitno pojačanje. Događali su se i neki vrlo čudni porazi, poput onog protiv Barselone, ali i oni koji su bili plod grešaka kako igrača, tako i stručnog štaba — najviše se pamti onaj u Pioniru protiv Panatinaikosa, kada su crveno-beli sami sebe porazili i dozvolili Atinjanima da preokrenu u završnici.

Daleko od toga da su Sferopulosovi izabranici igrali tokom sezone lepu košarku, onu koja mami uzdahe. Ipak govorilo se: „Ma pusti, dok dobijamo, sve je u redu.“ Ali ne,nije bilo u redu — škripalo je na sve strane, a da nije bilo pojedinaca poput Nikole Kalinića i beskompromisne borbenosti čitavog tima, mnoge pobede bi izostale. Tokom prvog dela sezone javnost je zbunjivao i status dvojice reprezentativaca, Davidovca i Dobrića, koji su često bili van sastava ili su dobijali minute „na kašičicu“.

U međuvremenu, Sferopulos se u javnim nastupima, a posebno na konferencijama za štampu, promenio za 180 stepeni. Bilo je očigledno da ga neko savetuje — u ovom slučaju, pogrešno. Od nasmejanog čoveka spremnog da razgovara sa svima, pretvorio se u trenera koji je u nekoliko navrata pokušavao da nas, sve u Srbiji, nauči nečemu o košarci, zaboravljajući valjda ko su i odakle bili treneri koji su dolazili u Grčku da šire znanje o igri pod obručima.

Bolje bi mu bilo da je vreme koje je trošio na ljutnju i durenje zbog novinara — koji, istina, ponekad zaista nemaju osećaj da postave pitanje kako i kada treba, ali neću sada o tome — iskoristio da pokuša da promeni, pre svega, pristup kod pojedinih igrača, a ako treba i taktičke zamisli. Ekipa mu je igrala sa toliko oscilacija da niko nije mogao da predvidi šta će se desiti na sledećoj utakmici. Umeli su da deklasiraju Bajern i Olimpijakos, a isto tako da se ni za šta ne pitaju protiv Armanija i Efesa.

Tokom cele sezone navijači su negodovali i psovali plejmejkere koji su u nedogled tražili slobodan prostor do koša ili saigrača u boljoj poziciji, driblajući loptu toliko da je parket na tim mestima promenio boju. Daleko od toga da su oni tapkali loptu iz zabave, već iz nemoći — jer su i snimatelji koji rade utakmice znali napamet šta će Zvezda da igra u napadu, a kamoli protivnički treneri i igrači.

Kada vratim film na utakmice sa Barselonom ili Virtusom u gostima, sve te pobede bile su bukvalno „ukradene“ zahvaljujući jednom ili dvojici igrača Zvezde. Sećam se koliko je Jagov skok u napadu, pa asistencija za Kenana, značio protiv Virtusa, ili uloge Davidovca protiv Barselone i njegove trojke dvadeset sekundi pre kraja. Ponavljam se, ali borbenost i želja bile su ono što je krasilo ekipu prošle sezone, a ne trenerski pečat. Negde tokom sezone Janis je izgubio kompas kojim je trebalo da vodi svoju ekipu — onu istu koja ga je prethodne sezone slušala, iako je nije on sastavio.

Pre svega, mislim da je Sferopulos izgubio autoritet kod pojedinih igrača, da je počeo da se prilagođava ekipi umesto da ekipa usvaja njegove zamisli — i da tu više nije bilo povratka. Ekipa koja je sastavljena ove sezone kao da je pravljena za nekog drugog, a ne za njega. Dovedeni su igrači koji mogu da igraju odbranu na vrhunskom nivou — ali neće. Samo smo na pripremnoj utakmici sa Fenerbahčeom videli obrise onoga što bi trebalo da rade u defanzivi; posle toga se to više nije ni naziralo.

Da stvar bude neverovatnija, bezidejnost u napadu nadmašila je lošu odbranu. Igra „jedan na jedan“, pa šta se iz nje izrodi, nije donosila ništa dobro. Saglasan sam da su povrede uticale na to da stvari ne budu onakve kakve su zamišljene, ali isto tako mi nije jasno zbog čega je vraćen Jago — igrač kojeg su se odrekli i oterali kao mačku s praga? Odjednom je i Jago dobar kada su svi van tima, a kako će to da utiče na svlačionicu i na koji način će taj igrač da se uklopi — to kao da nikoga ne zanima.

Podatak koji obuhvata i početak ove sezone kaže da je Zvezda u poslednjih jedanaest utakmica u Evroligi pobedila samo dve, da je u ABA ligi u poslednja četiri meča slavila samo jednom, a u domaćem prvenstvu izgubila obe utakmice od Spartaka. To nas dovodi do zaključka da je, na poslednjih 17 utakmica u svim takmičenjima, ekipa Janisa Sferopulosa pobedila svega tri puta.

Da, gospodine Sferopulos, dete koje je u problemu treba zagrliti — ali ponekad dete plače i zato što mu ne odgovara način na koji se vaspitač ophodi prema njemu. A tada, treba promeniti vaspitača. Jer dete koje svaki dan dolazi uplakano, jednog dana prestane da veruje u sebe — a to je trenutak kada ni najbolji vaspitač više ne može pomoći.