Majica koju je Evan Furnije nosio tokom leta na liniji Atina - Beograd u utorak u toku dana delovala je sasvim obično. Ali, nije.

Oni koji malo „dublje“ prate košarku prepoznali su ne toliko poznatu, ali interesantnu pojavu na grudima zvezde Olimpijakosa.

Francuz je na bratski derbi sa Crvenom zvezdom doputovao u majici s likom Roja Tarplija. Veza nam je brzo bila jasna. Bez obzira na to što su i Furnije i pokojni Tarpli neosporni talenti za igru pod obručima, naslućujemo da je nešto drugo bila „kopča“ ovde.

Ko je bio Roj Tarpli?

Ukratko, jedan od prvih „loših momaka“ NBA lige.

Roj Tarpli bio je košarkaš čiji je talenat bio nesporan, ali čiju je karijeru odredila nedisciplina na terenu i problemi van njega.

Rođen je 28. novembra 1964. u Njujorku, košarkaški se oblikovao na Univerzitetu Mičigen, gde je stekao reputaciju jednog od najdominantnijih centara u NCAA konkurenciji. To mu je donelo status 7. pika prve runde drafta 1986. godine. Dalas Meveriksi potrošili su pravo na njega i, bar u početku, činilo se apsolutno pogodili.

Čak Person mu je „ukrao“ titulu „rukija“ godine, ali je već naredne sezone NBA liga proglasila Tarplija za najboljeg „šestog čoveka“ lige i to u njegovoj drugoj profi sezoni u karijeri. Nametnuo se atleticizmom, kontrolom reketa i naročito eksplozivnom energijom koju je donosio s klupe, a koja je neretko menjala tok utakmice u korist Mevsa.

Međutim, kako to često biva, nije prošlo mnogo do prvih (velikih) problema…

Zvezda ima problema, ima ih i Olimpijakos: Bez bekova u Beograd

Kada bi završavao profesionalne obaveze, mladi Roj je relativno brzo počeo da se posvećuje neprofesionalnom ponašanju što bi bio eufemizam za nekontrolisano uživanje u drogi i alkoholu. Prvi put je uhapšen zbog vožnje pod uticajem opijata u novembru 1989, što bi možda bilo i zataškano, ali s obzirom na to da se opirao hapšenju… NBA je morala da mu odredi suspenziju.

Ponovio je isto u aprilu 1991, a kada se njegova fotka iz policijske stanice pojavila na vestima u oktobru iste godine, tadašnji komesar lige Dejvid Štern nije imao kud. Doneta je odluka da Tarpli doživotno bude udaljen iz NBA lige zbog hroničnog kršenja pravila o zabrani korišćenja nedozvoljenih supstanci.

Roj nije imao kud, Evropa je bila jedini izlaz. Potpisao je za Aris 1992. i posle samo jedne sezone u Solunu, Olimpijakos je došao po njega i odveo ga u Atinu. Stariji navijači crveno-belih i danas se sećaju te sezone u kojoj su Tarpli i Žarko Paspalj doneli titulu prvaka Grčke u Pirej.

Pozitivni signali su bili poslati preko okeana. NBA liga je – verujući da je kazna bila preterana i da su dani pod mediteranskim suncem ogrejali mračnu narav sjajnog košarkaša i povučenog čoveka – povukla zabranu i dozvolila Tarpliju da se vrati. Malo je reći da su se promenila košarkaška pravila, klima, hrana, kultura i muzika, ali Roj ne…

NBA i Dalas Meveriksi dali su Tarpliju novu šansu, ali ne i on samom sebi, pa je posle novog kršenja pravila „oporavka“ u decembru 1995. godine aktivirana i uslovna, odnosno doživotna suspenzija.

Ovog puta nije bilo možda, ako i međutim…

Zauvek proteran sa NBA parketa, Tarpli se vratio u Grčku i kratko igrao za Iraklis, potom probao na Kipru, u Rusiji, Kini, američkoj NBDL, sve dok 2006. nije odustao od košarke.

Preminuo je 9. januara 2015. u Arlingtnu. Zvanični uzrok smrti nikad nije objavljen, ali nezvanična verzija govori da je kraj usledio usled otkazivanja funkcije jetre.

Pirej ga i danas pamti.