Na tri četvrtine utakmice delovalo je da nema više kud - Partizan je pred pobedom i biće to peti trijumf u nizu. 20 minuta kasnije Partizanu se broji, na konopcima je i da nije bilo veštačkog disanja koju je dala trojka Vanje Marinkovića pričalo bi se o okončanju serije.

Pouka ima mnogo, a prva bi bila ta da igrači shvate da pobeda jeste upisana, ali da opet treba ovo tretirati kao poraz. Mnogo je bilo propusta, grešaka koje prave juniori, neprepoznavanja situacije, neiznuđenih izgubljenih lopti, a na kraju se dobilo kao što i trener Željko Obradović reče srećom.

Druga pouka je da Partizan ne sme da potcenjuje rivale. A to je ipak uradio u Berlinu. Već na poluvremenu se videlo da se crno beli muče u odbrani i 46 primljenih poena za 20 minuta je previše od ekipe kakva je Alba, koja je ove godine zaista najgora verzija ovog kluba. Treću četvrtinu je Partizan odigrao možda i najbolje na celoj utakmici. Dobio ju je 23:18 i poveo je deset razlike što je zaista dobar temelj da se duel završi.

Nekoliko stvari se poklopilo da se desi preokret. Za razliku od meča sa Panatinaikosom kada je Dvejn Vašington igrao pleja u trećoj četvrtini, a Karlik Džons u četvrtoj, sada je Karlik igrao treću četvrtinu, a zamišljeno je da Dvejn bude organizator igre u završnici. Frenk Nilikina nije igrao drugo poluvreme i Obradović je rešio da veruje Vašingtonu da može da zatvori meč. Karlik mu je ostavio lepih plus deset početkom poslednje deonice. Uz to Alba je odjednom pritisla u odbrani kao da joj je to bilo poslednje i Partizan je vezivao loše posede koji su doveli do toga da se Berlinci pune samopouzdanjem, a da crno beli uđu u paniku, svog najvećeg neprijatelja ove sezone.

Vašington nije bio na onom nivou kao protiv Žalgirisa i Panatinaikosa. Džaba su trojke iz prvog poluvremena, koje je inače toliko želeo, kada je promašio izgledno zakucavanje na tri i po minuta do kraja koje bi odvelo ekipu na bezbednih plus pet. Takvi propusti su nedopustivi na evroligaškom nivou, a Berlin je izgleda jedino mesto gde zbog toga možete da prođete nekažnjeno.

Prolazite nekažnjeno, ali imate i strašne pobednike poput Vanje Marinkovića i Karlika Džonsa. Kapiten Partizana je imao osam poena 2/5 za tri, tek indeks korisnosti pet, sa njim na parketu Partizan ima plus jedan. Ali je Partizan od Marinkovića dobio ključnu trojku za koju je trebalo imati svu hrabrost sveta i mirnu ruku. Karlik je ponovo pokazao klasu – 24 poena, pet skokova, šest asistencija, 33 indeks i plus deset kada je on u igri. I naravno najbitniji koš. On to voli, on želi loptu kad se lomi i ne boji se baš kao ni Vanja.

Ali ima jedna začkoljica. Ne može sam. Igrao je skoro 33 minuta izuzetno zahtevnu utakmicu i to Partizan neće moći baš uvek da priušti. Fali Lundberg, ali je Dvejn Vašington morao da uskoči i da isporuči sigurniju igru i sigurne poene u poslednjoj četvrtini. Njegova igra protiv Žalgirisa i Panatinakosa je bila za svaku pohvalu, ali će morati brže da se prilagođava različitim evroligaškim situacijama. Protiv Albe to nije uspeo.

Za kraj pouka je i da slobodna bacanja moraju da se promaše na pravi način. Brendon Dejvis nije gledao izgleda duel Monaka i Panatinaikosa iz prošle godine kada je Eli Okobo pogodio tablu u pokušaju da namerno promaši ne bi li time završio meč. PAO je zbog tog promašaja volšebno dobio, a ispostavilo se da bi trijumf Monaka u tom meču poslao tim Saše Obradovića na drugo mesto na tabeli i sasvim drugačijeg rivala u plej-ofu. Alba nije imala tajm-aut i premalo je bilo vremena ostalo da bi se išta promenilo, pa Partizan zbog toga nije izgubio utakmicu.

Velikom srećom crno beli nose trijumf iz Berlina. Ovakvi mečevi su se ranije okretali protiv Partizana, sada su crno beli imali naklonost fortune. No ona je varljiva i ne treba je izazivati. Sledeći put ko zna… Protiv rivala kao što je Alba pametnije je na vreme zatvoriti vrata i onemogućiti varljivostima da rešavaju utakmice.

Bonus video