Večiti derbi je svetinja. Čarolija. San svakog domaćeg igrača. Nema tog bivšeg i sadašnjeg člana Partizana i Crvene zvezde koji ne priča sa ushićenjem o tradicionalnom komšijskom duelu. Isto misli i nekadašnji član i crno-belih i crveno-belih Mirko Kovač, ali ne beži i od širih vidika i viših životnih interesa u sportu, kao važnog dela života.

Pročitajte još

Kad Zvezdaš okači Vermezov dres, a Mance ga vodi u vrtić

Euroleague

7. dec 2022 3

Euroleague

7. dec 2022 3

Varda za SK: Uvek mi se palila „lampica“ kad su me prozivali

Euroleague

6. dec 2022 2

Euroleague

6. dec 2022 2

Kovač se još kao igrač izdvajao po zrelim stavovima i težnjom za obrazovanjem i ne čudi što i sada u košarkaškoj penziji gleda na stvari još dublje i intelektualnije. Zato i ne iznenađuje što je za životnu misiju izabrao afirmaciju pravih i suštinskih vrednosti sporta kroz sportsko udruženje Balkan Vest Sport, čiji je osnivač, a namenjeno pre svega mladima, koji žele da zakorače u svet sporta.

„Na početku treniranja košarke, naravno, večiti derbi je za mene bio san. Utakmica nad utakmicama. To su oni klišei koji prate svaki derbi, ali zaista je tako. Derbi je poseban i po tome što u njemu ne pobeđuje uvek onaj koji je u boljoj formi, ili ima bolji tim, nego onaj sa jačom trenutnom inspiracijom, koncentracijom i željom i često odluče nijanse. Naravno da sam kao dečak sebe zamišljao da igram na derbiju i taj san mi se ostvario“, počinje Mirko Kovač razgovor za Sport Klub.

I zaista, taj san mu se ostvario i to na neki način dvostruko jer je igrao za oba večita rivala.

„Sve je u vezi derbija posebno – atmosfera, sav taj naboj, ambijent, psihološke pripreme pred meč. Ja sam Partizanovo dete, prošao sam tamo mlađe selekcije, dve sezone sam bio u seniorskom timu, zatim u meni veoma dragom klubu OKK Beogradu, pa ponovo u Partizanu i kasnije u Zvezdi, a potom u brojnim drugim klubovima kod nas i u inostranstvu. Ali sam potpuno neutralan, ne navijam ni za koga, voleo bih da se klubovi okrenu sebi, stvaranju igrača i poštovanju pravih sportskih i životnih vrednosti. Pre svega da ne napadaju jedni druge, tu pre svega mislim na ’večite’. Sport utiče na mnoge sfere života, pogotovo na mlade ljude. Zato smatram da bi trebalo da se navija za najprofesionalniji tim, a ja tu ne mogu da se opredelim ni za koga. Sve se pretvorilo u bojno polje“.

Uvek zanimljiv i originalan sagovornik sa puno žara objašnjava svoju sportsku filozofiju.

„Neko moje geslo je ko je bolji neka pobedi i neka budu zdravi odnosi. Možda to zvuči malo izlizano, ali tako gledam na stvari. Nisam od onih koji navijaju za Partizan ili Zvezdu i da tvrdoglavo do srži hvalim i branim tu ekipu. Nisam zaslepljen, hoću da pohvalim ono pozitivno u oba kluba, ali trenutno ne vidim baš da imaju dovoljno dobrih ideja. U redu, imaju odlične trenere Željka Obradovića i Duška Ivanovića, ima u tim klubovima dobrih sportskih radnika, svaka čast, ali neke stvari bi trebalo da se poprave. Najpre da se smanji tenzija između večitih rivala. Stalno je neko međusobno osuđivanje, neke teorije zavere, a to se prenosi i na decu. Sutra će i ta deca za svaki poraz, ili neuspeh da traže krivca u nekom drugom, u sudiji, protivničkom igraču, navijaču, a to nije dobro“.

Kovač smatra da je, svakako, najveća odgovornost na najvećim srpskim klubovima.

„Ova dva kluba bi trebalo da budu motori koji vuku ceo sistem, a ne da se stalno nešto obračunavaju, verbalno prepucavaju, umesto da daju ono najbolje od sebe. Ni broj titula nije nešto najbitnije, ni merilo kvaliteta. Bitna je lepa igra, koja prija svima mentalno i fizički i da takve vrednosti približimo deci. A najveći uspeh je broj dece koja se bave košarkom i uopšte sportom. Kada ih dovedeš na sport da ne vide haos nego neki lep primer“.

Kako sagovornik Sport Kluba tvrdi, sport je način života, ali ako se kroz sport da detetu loš primer njegov život odlazi u pogrešnom smeru.

„Najvažnije je da uživamo u košarci u dobroj igri asova, u dobrom strancu, koji će napraviti razliku i od kojeg će naša deca moći nešto da nauče. A ne da se samo forsiraju priče ko je koliko zaradio i neke nebitne stvari i da se ekipe međusobno napadaju. Cilj je udahnuti dobru energiju. Možemo mi to, kad bi svako od nas napravio mali korak na tom planu, već bi bio primetan pomak u sportskoj kulturi i ponašanju. Mi jesmo zemlja košarke, o tome između ostalog svedoče podaci da imamo MVP pojedince u svim najjačim međunarodnim klupskim takmičenjima, mada ne volim te pojedinačne nagrade jer košarka je kolektivni sport“.

Ali nama nedostaje strpljenje i klubovi se svađaju na visokom nivou, dodaje Kovač, koji je diplomirao na Ekonomskom fakultetu, ali ga odavno interesuje i psihologija.

„Ako se sportista dobro spremi psihološki za sve vrste izazova onda će lakše podneti razne situacije, a i one koje ga čekaju po završetku karijere. Da se ne dovede u stanje da ne zna posle aktivnog igranja šta da rade sa sobom, bez obrazovanja i bez ideje šta i kako dalje“.

Bogata internacionalna karijera

Mirko Kovač je rođen 1. marta 1983 u Beogradu, igrao je na poziciji krilnog beka. Prošao je mlađe kategorije Partizana, sa kojima je bio pionirski i kadetski prvak države i kapiten ekipe, a 2000. godine je debitovao za prvi tim. Od 2001. do 2003. igrao je za OKK Beograd, da bi se potom vratio u Partizan i 2004. godine osvojio državno prvenstvo. Sledeću sezonu je takođe počeo u Partizanu, ali je u januaru 2005. godine otišao u Atlas i tamo se zadržao do kraja sezone.

Zatim se 2005. godine vratio u OKK Beograd i prosečno beležio 20,4 poena na utakmici, što ga je svrstalo na treće mesto najkorisnijih igrača lige, iza Dejana Milojevića i Milana Gurovića. U junu 2006. godine je potpisao za Crvenu zvezdu, u kojoj je proveo naredne tri sezone,a u januaru 2010. za poljski Košalin, sa kojim je osvojio Kup Poljske.

Godinu kasnije je sa kiparskim Apoelom je bio pobednik nacionalnog Superkupa, a 2011. se vratio u OKK Beograd. Igrao je još u rumunskoj Krajovi, Piteštiju, grčkom Koroivosu, Timbi iz Temišvara i u  Kumanovu.

Kao član kadetske reprezentacije SR Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na EP 1999. godine.

U Srbiji su gotovo svi jednodušni u oceni da u domaćim klubovima ima previše stranaca, pogotovo u Partizanu i u Zvezdi, slično misli i Kovač.

„I ja sam igrao u stranim klubovima, znam kako je biti stranac u timu, oni su neophodni u našim timovima, ali voleo bih da ima više prostora za naše igrače, pogotovo mlade. Zvezda trenutno ima više domaćih igrača, ima i Partizan nekolicinu, ali neki od njih su povređeni. Svakako, radio bih na tome da se igrači tokom razvoja u mlađim selekcijama psihološki spreme da postanu konkurentni za ulazak u prvi tim. Znam kako izgleda kad stasavaš u mlađim kategorijama i kako zna da bude težak prelaz u seniorski uzrast. I znam da što je pristup tome psihološki mirniji, sve protekne uspešnije. Takođe, iz iskustva znam da nijedan dobar trener neće da se liši usluga domaćeg talenta, samo je potrebno stvarati igrače“.

Naravno, uoči istorijskog evroligaškog večitog derbija kao veliki aduti oba tima apostrofiraju se čuveni treneri, Željko Obradović i Duško Ivanović, a Kovač od njih očekuje i jačanje igračkog kadra.

„U oba tima su trenerske veličine koje znaju da cene perspektivne igrače. Samo bi trebalo da se smanji pritisak na igrače i trenere mlađih selekcija da se ne jure rezultati po svaku cenu, nego da se stvaraju kvalitetni prvotimci“.

A Mirkov prvi derbi bio je u dresu matičnog Partizana.

„Tada sam bio debitant u A timu, sedeo sam na klupi, ali sećam se da je atmosfera bila fantastična. Sada mi je jako čudno kada vidim da su na derbiju u hali samo navijači kluba koji je domaćin utakmice. Ne volim da kažem ’u moje vreme’, nego, u to vreme nije bilo tako. Nekada su u sali bili navijači oba tima u sličnom broju, čula se pesma, skandiranje, nadmudrivanje sa obe strane. Bila je užarena atmosfera, ali nije bilo velikih problema, makar ne ovih kao danas“.

I navijanje je bilo drugačije u prošlosti, naglašava naš sagovornik.

„Bilo je vređanja sa tribina, ali manje politike, koja je sada daleko prisutnija, to mi je neki utisak. Navijači su mnogo bitan deo, u stvari, igra se zbog njih, svi smo videli koliki je njihov značaj u doba korone kada se igralo pred praznim tribinama. Tada je bilo očigledno koliko igranje u pustim dvoranama skoro da nije imalo svrhe“.

A u susret najnovijem okršaju večitih Kovač upućuje lep apel.
„Beograd je poznat po vrhunskom košarkaškom navijanju i zaslužuje da ima dva evroligaša. Zato bih voleo da na ovom istorijskom evroligaškom derbiju pošaljemo lepu sliku širom Evrope i sveta. Da izostanu incidenti, bez obzira što su pristalice samo jednog kluba u hali, mislim na evetualne neželjene reakcije na sudiije, ili igrače protivničkog tima. Ovo je prava prilika da se Beograd pokaže u pravom svetlu, u gospodskom stilu. Uostalom, košarka i jeste gospodski sport“.

Prvi evroligaški derbi pratite u četvrtak od 20.30 na SK1.

Kada je reč o derbijima u kojima je on bio akter, niz je posle nastavljen u Crvenoj zvezdi, gde je u punoj meri omirisao barut derbija na parketu.

„U Zvezdi sam ozbiljno zaigrao u derbiju, bio sam i kapiten u odsustvu Tadije Dragićevića zbog povrede, a to sa sobom nosi drugačije uloge. Učestvovao sam u kreiranju atmosfere u ekipi i imao odgovornost da sve protekne na utakmici u najboljem redu. Ne mogu da odredim koji derbi mi je najdraži, svi su mi dragi na svoj način, jer svaki je donosio uzbuđenje i tu neobičnu draž, energiju, pozitivnu tremu. I neku tenziju od koje je skakao adrenalin. Poslednji derbi sam odigrao 2009. godine“.

U susret istorijskom prazniku srpske klupske košarke na evropskoj sceni ovako iznosi stručna predviđanja:

„Obe ekipe su napravljene za vrhunske domete tokom sezone i za osvajanje titula u domaćoj i ABA ligi i da doguraju što dalje u Evroligi. Takvi su, uostalom, rosteri timova. Zvezda je započela sezonu sa mladim vrlo dobrim trenerom, ali jednostavno nekad se neke kockice ne poklope, nikad se ne zna da li će uspeti neka saradnja iz raznih razloga, iako kvalitet postoji… Doveden je potom vrhunski stručnjak Duško Ivanović i neke stvari su došle na svoje mesto. Inače, slične su ekipe Zvezde i Partizana, imaju vrhunske trenere i takve igrače. Zvezda je u poslednje dve utakmice pokazala da je u naletu, napravila je zaokret, ušla u dobar ritam. Vratili su se neki oporavljeni igrači. Ima još potencijala, ali u suštini i najvažnije je da si najbolji u finišu sezone, kad je najpotrebnije“.

Što se tiče Partizana Kovač dodaje:

„Nedavno je Mića Berić lepo prokomentarisao Partizanov meč sa Valensijom rekavši da smo možda malo potcenili Špance. Inače, Berića mnogo cenim i volim i kao igrača i kao čoveka, mnogo sam naučio od njega i ljudski i sportski. Uglavnom, Partizan je na startu evroligaške sezone nesrećno poražen od Valensije, možda i zbog pristupa ’lako ćemo’ i taj poraz je ostavio traga. Kad se izgubi u produžetku ostanu posledice i potrebno je vreme da se ekipa oporavi. Partizan ima više povređenih igrača i zbog toga je u malom zaostatku, zato Zvezdi dajem malu prednost i zbog serije pobeda u kojoj se nalazi“.

Ali, naravno, derbi je derbi, odlučiće nijanse, nikad se ne zna, sa tim se slaže i Mirko Kovač.

„Ne treba zaboraviti da Partizan igra pred svojom publikom. Ne znam tačno sastave u kojima će da se igra, ali znam da su ova dva tima vrlo približna po kvalitetu kad su kompletni. Znam i kako je teško kad se igra derbi, a ti si povređen i sediš u publici, osetio sam to na svojoj koži, ili kad igraš povređen, nedovoljno oporavljen. Ne zna se šta je gore. Kako god, očekujem dobru utakmicu. Kao i u svakom derbiju pobediće onaj ko bude spremniji, mirniji i mudriji. Kao što sam rekao, navijam za prave vrednosti, za lepu utakmicu, ništa lepše od toga. I da ponovim, neka bolji pobedi“.

Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs