Izlapeo, staro gvožđe, vreme ga je zgazilo, nije to više ta košarka, tera samo svoje... Samo su neki od komentara kojima su i navijači Partizana sada sve skloniji. Ima li razloga sumnjati u Željka Obradovića?

Uzmimo najpre činjenicu da je Obradović osvojio devet titula šampiona Evrope i da je to činio u potpuno različitim košarkaškim epohama. Dakle od 1992. do 2017. se ova igra mnogo izmenila i sigurno da Obradović nije titule osvajao nekakvim istim sistemom. Samo je u Panatiniaikosu pet puta bio prvak u razmaku od jedne decenije i za to vreme je sigurno mnogo menjao sebe.

Teško bi mi bilo da pomislim da je dopustio sebi da ga neki novitet u košarci zaobiđe i da tome ne može da se prilagodi.

Drugo hajde da razmotrimo i kako drugi stručnjaci govore o njemu. Koliko njih tvrdi da im je Željko Obradović inspiracija, koliko njih dolazi na treninge da skupljaju zanat. Poslednje koje sam spazio u poslednjih mesec dana su Valter De Rafaele, nekadašnji šampion Italije sa Venecijom i Karles Duran koji je dugo vodio Huventud.

Posle meča Asvel - Partizan

(VIDEO) Prve reči snuždenog Obradovića posle teškog poraza

Euroleague

14. nov 2025 71

Euroleague

14. nov 2025 71

(VIDEO) Tajrik pružio ruku, Željko ga poslao na mesto

Euroleague

14. nov 2025 37

Euroleague

14. nov 2025 37

Mora biti da ima nešto u tom treneru.

Na koji način on treba da odreaguje kada mu igrači otvore utakmicu 2:16? Što bi rekao Trinkijeri: Da izvadim pištolj da ga ubijem?

Utakmica sa Asvelom je obeležena lošim ulazom. Slično kao protiv Reala, Partizan se kasno pojavio na utakmici i za razliku od madridske utakmice s početka sezone ovde je imao stvarnu priliku da dobije. Loše odluke u završnici su slomile crno bele.

Ali ulaz u utakmicu je posebno zaboleo trenera crno belih. Igrači su se poneli neprofesionalno, amaterski, stav „lako ćemo, Asvel je najlošiji tim Evrolige“. Posle utakmice su svi saznali i to baš od Obradovića šta su košarkaši uradili poslednje pred istrčavanje na teren i prvo kad su ušli u svlačionicu posle poraza. Mora da ste videli tu izjavu jer će se ona s razlogom biti pandan čuvenoj konferenciji za medije 2005.

Za one mlađe: Tada je reprezentacija Srbije i Crne Gore izgubila u osmini finala Evrobasketa kod kuće, zalaganje igrača je bilo na nuli, nesloga je bila na maksimumu i sve je to Željko Obradović izneo pred novinare.

Mnogi su ga tada kritikovali, možda će i sada neko reći kako Obradović skida sa sebe odgovornost… Jednu stvar sam shvatio za ove tri godine u vezi sa Željkom: Neophodno je da budete iskreni sa njim jer je i on takav sa druge strane. Naravno da će štititi igrače u koje veruje, ali će ih izložiti javnosti i tražiti odgovornost od njih u slučaju da se greške i fatalna neodgovornost i nezainteresovanost ponavljaju. Ovo nije prvi put ove sezone.

Navijači Partizana su svuda. Skupo plaćaju svoj dolazak, uzimaju slobodne dane, deci pravdaju časove u školi… Shvatiće poraz, ali neće shvatiti 2:16 na početku utakmice, neće shvatiti dekoncentraciju, neće shvatiti „lako ćemo“. I to je Obradović naveo u svojoj izjavi posle meča, a dolazak tih navijača i njihova strast je razlog više da on kaže to što je rekao o ponašanju svojih igrača.

Ne samo što je trener ogolio razlog za očajan ulaz u meč, nego je ovim poslao poruku. Crno beli imaju pet dana da treniraju. To će biti (verujem) pet ne baš prijatnih treninga, a sigurno će na njima izostati mobilni telefoni.

Obradović veruje u svoje igrače, uvek će stati iza njih, ali i uvek takođe jasno poručuje da je košarkašu potrebna koncentracija. Može li on koncentraciju da im kupi u supermarketu ispred hale?

Nekoliko crtica o porazu:

• Izostanak Tajrika Džonsa je veliki udarac neposredno pred meč, Bruno još nije spreman da bude centar ka kog se tim oslanja u potpunosti
• Šejk Milton je napravio krupne greške u završnici, ali je i doprineo preokretu pre toga
• Previše izgubljenih lopti (18-12 za Asvel), mnoge se odbijale od centara Partizana i to posle dobrih pikova
• Odbrana Asvela je postavila ton utakmice u ranoj fazi i držala se na nivou do kraja, a tu dolazimo opet do Partizanovog katastrofalnog otvaranja meča

Jedna bitna stvar. Željko Obradović je trener treninga. Može se reći da je nasuprot njemu Ergin Ataman kome treninzi nisu možda najvažnija stvar na svetu (zaista ima svedočenja igrača da on prepusti nekad treninge asistentima). Ataman će se više osloniti na individualni kvalitet pojedinaca (Nan, Slukas sada, nekad Larkin, Micić), dok će Obradović tražiti uigranost i automatizme u napadu, poštovanje pozvanih akcija. Uvek kada vidite da Partizan pred neki meč kod kuće ima više dana da spremi duel i ako su igrači zdravi, znajte da će ekipa biti dobro pripremljena. Pet uzastopnih dana u sred evroligaške sezone – to Obradović nije skoro imao.

Bonus video