Dešavanja sa utakmice Partizana i Fenerbahčea (90:81) u 18. kolu Evrolige, odnosno situacija u kojoj je navijač Partizana odveden sa tribine zbog transparenta koji je istakao pred početak duela i dalje su u centru pažnje.

Pred početak utakmice na tribini je mogao da se vidi transparentn na kome je pisalo „Studenti in, Vučić out“ koji je bio jasna poruka podrške studentima i studentskim protestima.

Već u toku prve četvrtine na društvenim mrežama je mogla da se pronađe informacija da je mladić koji je podigao transparent odveden sa tribine i da ima probleme sa obezbeđenjem.

Šta se dogodilo na meču Partizan – Fenerbahče?

Mladić o kome pričamo je Velimir Đurović i on je za Sport Klub detaljno objasnio ono što mu se dogodilo na tom meču, ali i zašto ga je to veoma pogodilo. Do te mere da se pismom obratio klubu. Odgovor nije dobio.

Kako nam je rekao Velimir, nakon dva – dva ipo minuta koliko je držao podignut transparet do njega je došao redar koji je zatražio da spusti transparent.

Kaže, takvu reakciju je i očekivao i odmah je spustio transparent.

Nakon redara, prišlo je Velimiru i obezbeđenje koje je pokušalo da ga povuče van tribina. Đurović je rekao da se ne protivi tome da sa njima izađe sa tribina, ali da zahteva da ga ne dodiruju, ne vuku, da mu se ne unose u lice. I to je morao da im ponovi dva puta.

Nekoliko puta je Velimir tokom našeg razgovora naglasio da se u tom momentu nije osećao fizički ugorženo, ali da je kada se našao sam sa ljudima koji su iz obezbeđenja malo podigao glas kako bi i nekolicina pripadnika žandarmerije koji su se našli u blizini shvatili šta se dešava.

I to je dalo rezultat. Žandarmerija je prišla i uključila se u celu situaciju, zatražili su od njega ličnu kartu koju im je on odmah i dao, ali im je i napomenuo da će snimati razgovor.

To je dovelo do „saveta“ da bi snimanje bila određena vrsta ometanja policije u obavljenju dužnosti. Nakon provere i niza dodatnih prijateljskih saveta usledilo je i „što se nas tiče, slobodan si“.

Ali, tu nije bio kraj. Zapravo je bio početak i momenat u kome je već bilo razloga za zabrinutost.

„Nakon toga su mi prišla dva momka koja su nosila akreditacije KK Partizan, onako, opšteno su mi prišli, mislio sam da su to ljudi koji su zaposleni u klubu. I zato sam i ja bio opušten, pa sam pitao – pa nećete valjda da me izbacite iz hale sad – jer sam bio spreman na dve opcije, da mi kažu da ne donosim više transparent i da me puste da se vratim ili da mi traže da odem. Oni odgovoraju da nisu tu zbog toga, ali tada počinju neprijatne scene“, kaže Velimir.

Najčitanije na našem portalu

20 od 20: Đoković opet pobedio Monfisa

Dragane, teški smo: Nek zidaju Kinezi, a nadziru Mađari

Plavšić u Vitoriji: Poslednje informacije iz Zvezdinog tabora

Grbić: Protivnik sam onih koji moju zemlju i narod prave budalama

Policija, redari, BIA?

Rekao je da su ga nakon toga sabili u ćošak, da su počeli da mu se unose u lice, da prete i da ga je jedan od njih dvojice uhvatio za rame i počeo da mu steže ruku.

„Ja tada shvatam da oni izgledaju kao neki huligani. Počinju da me ispituju zašto sam doneo transparent. Da li me je neko platio i sve slično tome. Rekao sam im da možemo da razgovaramo, ali sam insistirao da se legitimišu. Oni su nastavili da prete, rekli su da su mogli sa ‘kornjačama’ da me uvedu u wc i da me prebiju“.

Đurović je nastavio da insistira na tome da vidi legitimacije i ubeđivanje je urodilo plodom.

Nakon mahanja novčanicima i dodatnih pretnji, na kratko je uspeo Đurović kod obojice da vidi legitimacije BIA. Ipak, nije uveren da se zasita radi o stvarno zaposlenima u Bezbednosno-informativnoj agenciji već da su to možda i ljudi „sa tribine“ te da je tih sedam-osam minuta poslužilo da on zapravo poruku zastrašivanja prenese dalje – svima kojima padne na pamet da donesu sličan transparent na tribinu.

„Jedan od njih mi je rakao da kaljam ugled kluba, da je Željku (Obradoviću, prim.aut) muka, da zbog ovakvih poruka želi da podnese ostavku. Ja sam ih pitao zašto se oni bave interesima Partizana ako su već policija“, dodao je Velimir.

Potrajalo je deljenje saveta uz opasku da nisu odmah rekli da su BIA da se on ne bi uplašio još neko vreme, nakon čega je Velimir pušten.

Iako je bio svestan da bi moglo da dođe do reakcije na njegov transparent, Velimir Đurović ogorčen je zbog svega što mu se dogodilo. U javnosti je podelio i mejl koji je uputio klubu. I kaže, to nije prvi put da njegova pitanja ostaju bez odgovora. Od onih banalnih – da li će moći da kupi kartu za neko gostovanje, do ovoga sada. Kada je zabrinut za svoju bezbednost i kada je spreman da on snosi odgovornost, ali isto očekuje i od kluba.

„Imam sezonsku kartu za utakmice Partizana od svoje 13. godine, od 2006. Ni jednog momenta mi nije bila namera da oštetim Partizan. Moja namera je bila da podržim studente, da ohrabrim ljude. Ima ih na toj tribini mnogo koji isto misle, ali vlada apatija, a i strah. Ja sam spreman da snosim odgovornost, da platim bilo kakvu kaznu ukoliko je bude. Ali, očekujem i da klub snosi odgovornost“, rekao nam je Đurović.

Printscreen

Printscreen

Đurovićevo pismo Partizanu:

„Poštovani,

Obraćam vam se kao član i vlasnik sezonske karte KK Partizan od svoje 13. godine (2007). Tokom svih ovih godina, bio sam veran klubu u dobrim i teškim trenucima, prateći ga kroz veličanstvene sezone, ali i one koje su bile ispunjene izazovima i slabijim rezultatima. Takođe, učestvovao sam u svim akcijama podrške klubu, uključujući i one tokom kovid pandemije i poslednje akcije za plaćanje poreza.

Nažalost, nedavni događaji su me duboko razočarali i uznemirili. Na utakmici protiv Fenerbahčea sam doživeo neprijatnosti, uključujići i fizičko ugrožavanje, pretnje i zastrašivanje od strane osoba koje su se tek na kraju brzopotezno legitimisale kao pripadnici BIA, a bili su prerušeni u klupske zaposlene. Ovaj incident me je naveo na zaključak da klub, nažalost, može biti smatran saučesnikom u ovakvom tretmanu svojih navijača, što, po mom mišljenju, nije primereno jednom velikom i uglednom klubu kakav je Partizan.

Veliki novogodšnji intervju sa Željkom: Partizan je meni sve!

Transparent koji sam poneo bio je isključuivo poruka podrške studentima u njihovoj borbi za bolje društvo, a nikako namera da na bilo koji način nanesem štetu klubu. Duboko verujem da je komunikacija i razumevanje ključ za rešavanje ovakvih situacija, te se nadam da ne podržavate praksu zastrašivanja svojih navijača i da ćete preduzeti korake da se slični incidenti ne ponove.

Ako klub bude kažnjen zbog pomenutog transparenta, spreman sam da snosim finansijsku odgovornost i molim vas da mi pošaljete rešenje i instrukcije za uplatu eventualne kazne.

I dalje stojim uz klub sa željom da zajedno ostvarujemo velike pobede, ali i da svi navijači mogu da se osećaju sigurno i poštovano na utakmicama.

S poštovanjem,

Velimir Đurović

Živeo Partizan“.

A onda su i neki drugi navijači odlučili da se na isti način obrate klubu. Kaže Velimir, da je i sam možda malo mirnije glave pisao ovo pismo sročio bi ga drugačije, uz postavljanje nekih pitanja koja su se na primer našla u mejlu koji je Partizanu poslao Nikola Jovanović.

Nikolino pismo Partizanu:

„Poštovani,

Sezonac sam godinama, i u dobru i u zlu, što se kaže. Jedini period kada nisam dolazio na utakmice bio je onaj kada je klub dozvolio određenoj grupi ‘navijača’ da obuče majice sa likom njihovog ubijenog drugara i kad su nas jurili i tukli po hali Pionir što smo iskazali neslaganje sa tim činom.

Partizan se mnogo promenio od tada, i organizaciono i na tribinama, velikom zaslugom i ove Uprave, između ostalog. Ponosimo se time da nismo poput drugih nekih klubovam, znamo svi kojih, kao i da naša tribina nije ista kao od tih drugih, odnosno da navijači Partizana gaje prvenstveno ljubav prema Partizanu, iskazanu na najrazličitije načine, a ne jednoumlje u Areni. Tribina ima svoju organizaciju, razne grupe po Areni imaju svoje klubove navijača, podcaste, humanitarne akcije i slično. Jedni pored drugih stoje ljudi u majicama sa zastavama Rusije, Amerike, Britanije, Srbije. Iz Arene se preko društvenih mreža javljaju ljudi sa porukama ‘Ne damo Kosovo’ i zakleti liberali, likovi sa majicama sa likom Ratka Mladića i Hrvati iz Zagreba i Bosanci iz Sarajeva. Nešto prelepo se dešava u Areni poslednjih godina i svi smo ponosni na to. Uprkos svim razlikama, mi smo tu jer volimo Partizan. Tolio da nam više i ne smeta to što platimo relativno skupu sezonsku, a čest nemamo stolicu koju smo platili, grejanje i slično.

Zato me i šokorali što sam na poslednje dve utakmice video dve reakcije obezbeđenja i ljudi sa akreditacijama kluba (koji su se na kraju legitimisali kao službenici BIA), koji su izveli i maltretirali dva mlada čoveka zbog transparenata podrške studentskim protestima. Čak i samo izvođenje zbog tih poruka je dovoljno strašno (naročito ako znamo da na svim utakmicama stoje istaknute zastave Rusije, Kosovo – Nema predaje koji su de facto političke poruke), a činjenica da su ti ljudi, koji su ih maltretirali i pretili, nosili akreditacije KK Partizan, su posebno stravične.

Ja na utakmice dolazim sa decom i sada me zanima sledeće, pa molim za odgovor pre utakmice u petak:

1. Zašto klub dozvoljava službenicima BIA da koriste KKP akreditacije da maltretiraju gledaoce? Sa kojim su oni ciljem u Areni i da li postoje nova pravila ponašanja za koja ne znamo?

2. Da li a mogu da se osećam sigurno ako dođem u omiljenoj mi crnoj majici sa velikom stilizovanom petokrakom jer ona iz daljine podseća na raširenu crvenu šaku?

3. Moja deca, igrom slučaja, imaju crvene zimske rukavice. Da li će im one biti oduzete na ulasku i šta ako obezbeđenje unutra primeru da ih imaju? Hoće li nas BIA i obezbeđenje izvesti i maltretirati?

Hvala unapred na brzom odgovoru. Radujem se novoj utakmici i pobedi u petak.

Smrt fašizmu, živeo Partizan!

Nikola“.

„Veoma me je oraspoložila solidarnost koju su pokazali mnogi. Neki su to artikulisali i kroz konkretne postupke, kao što su mejlovi upućeni klubu. I želeo bih da to posebno naglasim“, rekao nam je Đurović na kraju razgovora.

Partizan u petak od 20.30 dočejuje Makabi.

Bonus video