„Janis Sferopulos je jako korektan i dobar čovek – zna da sedne s tobom, da popriča o svemu, nije neko ko će te uzeti na zub“, kaže Nemanja Nedović o treneru Crvene zvezde u novogodišnjem intervjuu za Sport klub.

Hvalio je Nedović trenera Sferopulosa, istakao je i kako mu je u početku bilo neobično to što je postao veteran, a prepričao nam je i razgovore koje je u toj ulozi vodio sa saigračem Jagom dos Santosom.

Sport klubov Novogodišnji paketić

Samo jednu odluku bi u karijeri promenio, govorio je Nedović i o potencijalnom produžetku saradnje sa Zvezdom, o saigračima koji su se njemu našli kad je bilo teško, o šali koja je pogrešno shvaćena u kontekstu odnosa s navijačima Partizana, životu posle košarke…

Uživajte!

„Ostanak u Zvezdi? Sešćemo svi…“

Nije išlo onako kako si se nadao prvi put kada si bio u Zvezdi, da li ti je zato ovaj drugi mandat ispunjenje sna?

Sigurno! Sad sam baš rekao – kojim god sportom se baviš i za koji god klub da igraš, cilj su uvek trofeji, da budeš najbolji. Iz raznih razloga to se nije dešavalo u prvom mandatu, ali sada kada sam se vratio – pet trofeja za dve sezone. Nadam se da će ih u ovoj trećoj biti još više.

Da li ti dodatno znači što si do tih trofeja došao baš sa Zvezdom?

Naravno! Svako ko navija za određeni klub i posle ima priliku da igra u tom klubu, taj dres onda oseća mnogo više i mnogo mu je „teži“ nego za ostale. Ovo što sada ostvarujem sa Zvezdom ima posebnu težinu za mene, zaista sam srećan i zadovoljan zbog toga.

Ističe ti ugovor na kraju sezone, da li bi ostajao u crveno-belom?

Pa, videćemo, bilo je nekih priča već, ali mislim da nam je svima fokus sada na ovom delu sezone, kada se dosta toga odlučuje i lomi na jednu ili na drugu stranu. Kad dođe trenutak, sešćemo svi, to nikada nije bilo sporno, sa svima ovde imam zaista super, drugarski odnos. Mislim da će to biti najmanji problem.

Fudbalsko-košarkaški san: Radonjić, Ljajić, Milojević…

Razgovarao sam sa Nikolom Kalinićem, on kaže da što je stariji, sve više ceni svoju profesiju, priliku da igra utakmice itd. Vršnjaci ste, da li se i ti slično osećaš?

Da. Znaš kako, kad sam imao 25-26 godina, bio sam u fazonu da igram do 33-34. godine i to je to. Sad, što sam stariji, igra mi se sve više. Kao da se zbog ovih uspeha poslednje dve godine upalila želja da igram što duže i da uživam u košarci na najbolji mogući način. Privilegija je igrati u voljenom klubu, baviti se sportom generalno i imati priliku da usrećiš veliki broj ljudi. To je velika i lepa stvar.

Koliko te je promenila uloga oca kao osobu i da li je to uticalo i na tvoju percepciju košarke?

Samo su se prioriteti promenili. Sad shvatam šta je najbitnije u životu. Da li je na terenu bilo dobro ili loše, kod kuće uvek imam svoj mir i rutinu i sa Talijom (ćerkom) i sa Minom (suprugom). To, prioriteti se sad znaju.

Da li nekada sanjaš košarku, ali bukvalno sanjaš?

Bude i košarke, ali bude i drugih sportova. Neverovatno, majke mi… Sad posle derbija smo otišli (Nemanja) Radonjić i ja na večeru, i njega zove Adem Ljajić iz Novog Pazara. Peckaju se oko derbija – vi ste nas pokrali, nismo vas pokrali, bilo je pet sekundi, nije bilo pet sekundi. I ja se setim da je pre nekoliko meseci bila vest da je Ljajić potpisao za KK Novi Pazar. Ja noćas sanjam da sam potpisao za FK Zvezda i da me Miloje vodi na neku prijateljsku utakmicu. Ma, cirkus, neverovatno da si me to pitao, bukvalno sam noćas to sanjao.

„Sa Jagom sam dosta pričao, poslušao me je“

Koja je to odluka u karijeri, jedna, koju bi promenio?

Ostao bih u Evropi kada sam bio draftovan, to je jedino što bih promenio. Razvio bih se na bolji način kao igrač u Evropi, barem tako mislim, i sazreo bih kao čovek, onda bih u boljem stanju i boljoj situaciji otišao u NBA. Neću dalje da pričam „šta bi bilo kad bi bilo“, ali to bih promenio.

Koji su ti najdraži koševi u karijeri?

Meni je u klubu svaki drag, nije lako postizati koševe i nije lako biti u klubu koji voliš, biti domaći igrač – očekivanja su uvek visoka, očekuje se od mene da poentiram, tako da mi je svaki koš drag. Naravno, svi znamo onaj koš za pobedu u prvom evroligaškom derbiju, on mi je jedan od omiljenih. Svaki za reprezentaciju je bio poseban i lep, ma svaki na svoj način.

Ovaj tim Zvezde nije naročito mlad, ali ima i mladića poput (Andreja) Kostića. Kako se snalaziš u ulozi veterana, kada nekog treba da posavetuješ i ukažeš mu da ne pravi neke greške koje si ti možda pravio?

Ponekad mi treba da se uštinem i da shvatim da imam 33 godine, da sam jedan od najstarijih i da imam pravo da nešto sugerišem Koletu ili nekom drugom. Trudim se da to bude uvek na fin način – kada sam bio mlađi, voleo sam da stariji znaju kako sa mnom da se ophode i šta da kažu. Nisam od smarača koji non-stop nešto zameraju, kažem kad vidim nešto gde mogu da pomognem i to je to.

Možeš li nešto da izdvojiš?

Sa Jagom sam dosta pričao. Kole je sada u Dinamiku, nisam imao mnogo prilike da treniram s njim i da igram s njim. Jesmo u komunikaciji konstantnoj, tu sam šta god mu treba, ali ove sezone sam više s Jagom pričao jer sam video da je bilo trenutaka kada mu je pomoć bila potrebna. Neko da ga malo smiri, pogotovo na početku sezone. Mislim da me je poslušao i da mu je to pomoglo.

On je ušao u sezonu sa samo pet slobodnih dana u toku leta. Izašao je iz prošle sezone sa jako nezgodnom povredom lista, znam to iz iskustva. Bio je umoran i psihički i fizički, i na pogrešan način je pokušavao da se uvede u utakmice. Samo sam ga podsetio na to da je imao malo slobodnog vremena, da treba da bude strpljiv i da će sve doći na svoje mesto. Mislim da Jago lagano ulazi u prepoznatljiv ritam koji je imao prošle sezone, u kojoj nam je zaista mnogo pomogao.

„Sferopulos nije čovek koji nekoga uzima na zub“

Ko su tebi bili ti ljudi koji su ti se našli kada se ti nisi osećao kako treba?

Stefan Marković u Unikahi. U Valensiji sam prvo imao Lučića i Dubljevića, mada smo mi tu slična generacija. U Unikahi nije bilo sjajno na početku, Pefi mi je bio velika pomoć kao stariji i iskusniji igrač, neko ko igra sličnu poziciju – znao je šta da mi kaže i jako sam mu zahvalan na tome. Naravno, i svi momci iz reprezentacije, uglavnom sam bio među mlađima tu i stariji su nas usmeravali, doduše i zadirikvali i zezali, ali na kraju uvek pomogli.

Za trenera Sferopulosa važi da je „players’ coach“, kako kažu Amerikanci, u komunikaciji s igračima. Čisto košarkaški, kako bi opisao njegovu filozofiju?

S obzirom na to da je stvarno players’ coach, što ti kažeš, uvek je otvoren za sugestiju i za dogovor. Jako je lako sarađivati s njim. Ne samo sa mnom, bude uvek neslaganja i nesporazuma, ali je jako korektan i dobar čovek – zna da sedne s tobom, da popriča o svemu, nije neko ko će te uzeti na zub ili tako nešto. Lak je za saradnju i jako mi je drago što je on u ovom trenutku u Crvenoj zvezdi i što imamo uspeha s njim.

Avioni, putovanja… Kako provodite vreme, šta radite?

Ajped, monopol, igrice, priča… Mislim da u ekipi imamo idealan balans stranih i domaćih igrača, da smo pronašli zajednički jezik, da imamo zajedničke teme, svi smo i sličnih godina. Držimo se zajedno, znamo kolika su odricanja i koliko vremena provodimo daleko od porodice, ali smo i mi na neki način porodica. Nije lako, ali je jako!

Kad nije košarka, koje su teme koje vas drže zajedno?

Pored filmova, serija, tih plitkih stvari, imamo i Tea i Kalinu, koji vole da odu malo dublje kada je reč o istoriji, obojica su jako kompetentnti u tom pogledu. Zanimljivo ih je slušati, oni idu napred-nazad, pričaju, slušamo ih, a onda odemo, ha-ha.

„Kod nas se sve ozbiljnije shvata“

Čini se da navijači Partizana imaju poseban pik na tebe, iako nisi jedini domaći igrač koji je bio uspešan u Zvezdi. Je l’ misliš da je to zbog onih dopisivanja svojevremeno na tviteru ili je neki drugi razlog?

Sigurno da sam i ja malo uticao na sve to. Jednostavno, kada si dugo u inostranstvu, izgubiš pojam da se to mnogo ozbiljnije shvata ovde u Srbiji. Neke šale, koje stvarno jesu šale, shvataju se na pogrešan način, tako da sam to eliminisao skroz. Možda se i pomirimo nekad.

Rekao si da si sada ponovo inspirisan košarkom, ali jednog dana kada završiš, čime ćeš se sledeće baviti?

Ide fudbal godinu dana sigurno u nekoj nižoj ligi. Za posle ćemo videti, imam neke ideje van košarke. Zasad mi se ne čini da ću biti trener, sviđa mi se uloga generalnog menadžera, to ne mogu da sakrijem, ali uglavnom su planovi van terena.

Bonus video: