Košarkaška sezona je tek u uvodnom delu, a već „stiže“ poslastica, večiti derbi, prvo evroligaški 26. oktobra, a samo četiri dana kasnije, na istom mestu, u Areni, okršaj i u regionalnoj ligi. Partizan i Crvena zvezda, mogu da igraju „sto“ puta godišnje, ali magnetizam se ne gubi. Kao što na euforiju ne utiču trenutni rezultati, plasman, kvalitet...Ovi dueli su uvek neponovljivi, srpski specifični, a Evropi nedostižni.

Sponzor specijala Evrolige u sezoni 2023/24 – MaxBet.

Pobeda u ovakvoj utakmici briše relativno skromni start i jednih, i drugih (1-4) u takmičenju koje će potrajati „samo“ 34 kola, bez neskrivenih ambicija plej ofa ili popravnog plej ina, ali i još dalje. Za sada bi trebalo umiriti ruku, inhibirati sezonske snove i, naći se oči u oči sa onima koje je najslađe dobiti, ali i najteže preživeti posle poraza.

Povezane vesti

32-22 u faulovima: SK analiza svih sudijskih odluka u Pireju

Euroleague

21. okt 2023 39

Euroleague

21. okt 2023 39

Već se zna novi trener Zvezde?!

Euroleague

21. okt 2023 25

Euroleague

21. okt 2023 25

„Večiti su naša “ludila“, ali i nosioci ovog sporta u Srbiji. Bilo bi mi lakše da iznesem mišljenje dokle će dogurati u Evroligi, nego da prognoziram derbi. Uprkos po jednoj pobedi u četiri kola, a tek će da se igra, oni mogu da obezbede visok plasman, očekujem ih barem u plej inu. A i predsednik Zvezde, Nebojša Čović, najavio je plasman na fajnal for kao cilj. Ništa nije slučajno rečeno. Klub u kojem sam proveo skoro deceniju i po, prevrnuo je sastav u odnosu na prošlu sezonu. Zvučna pojačanja, koja su prednost u odnosu na rivala, ali to može da bude mač sa dve oštrice. Potrebno im je vreme da deluju kao tim. Crno – beli su uglavnom zadržali one koji mogu da reše utakmicu. Pred svojim „grobarima“, koji ih „nose“ sa tribina, odigraju uvek u transu,“ diplomatski će Slobodan Nikolić za Sport Klub.

Nekadašnji bek i vrsni strelac, koji je 80-ih prošlog veka bio jedan od zaštitnih znakova kluba sa Malog Kalemegdana, analizirajući „pluseve“ i „minuse“ večitih, nastavlja:

„Mnogo je dobro što u srpskoj košarci rade vrsni stručnjaci poput Željka Obradovića i Duška Ivanovića. Jesu dve različite koncepcije, ali je velika stvar što su u Srbiji. Večiti su uvek na suprotnim stranama, pa su tako imali totalno različiti sistem slaganja sastava. Zvezda je dovela dosta novih, odličnih igrača, ali im je potrebno više vremena da se uigraju. Ceh neuigranosti je plaćen u Kaunasu, protiv Žalgirisa, a može da bude opasno i u večitom derbiju. Nasuprot njima, Partizan je uspeo da zadrži ključne igrače, kao što su kapiten Kevin Panter, pa Zek Ledej ili Džejms Naneli.“

Plej vragolan, centar stena

„Ponekad imam utisak da u Srbiji, generalno, nemaju osnovnu ideju za „kostur“ igre. A toliko se crta po tablama tokom tajm auta, spremaju kombinacije…Sve se pomenuto podrazumeva ali ne može da se preskoči košarkaška tablica množenja. Znate li kako je govorilo legenedarni Aleksandar Gec – Moraš da imaš pleja vragolana , maštovitog kao Moka Slavnić, korisnog i ljubimca publike. Ali i „peticu“ da niko ne može da uđe u reket, Oko takvih se onda pravio tim. U međuvremenu se od toga odustalo, ali nisam siguran da pravimo baš neki dobar košarkaški proizvod.“

Ali nije lako, u nekoliko dana, u dva navrata biti domaćin večitom rivalu, bez obzira na bezrezervnu podršku „grobara“ u Areni?

„Smatram da je duplo domaćinstvo u dva takmičenja, baš vetar u leđa Partizanu. Neće im to biti opterećenje, već dodatni adrenalin. Mislim da nije problem ni što se jedan za drugim igraju dva derbija. Pa, Željko je svetski trener, zna on da sa tim izađe na kraj. Mislim da je baš dobro što su se dva takmičarska kalendara tako namestila. A crno-beli, koji su nekada, sada već davno, odolevali ABA ligi, ni u vreme sadašnje je ne guraju u drugi plan u odnosu na prestižno evropsko nadmetanje. Ambiciozni su na oba koloseka, kao i crveno-beli.“

Apostrofirajući pojedince u oba sastava, Nikolić nema dilemu:

„Sa Milošem Teodosićem je pokrivena spoljna linija Zvezde, da ne pričam o kvalitetima punokrvnog plejmejkera. Ali, čak ni igrač takvog kalibra ne može da anulira neuigranost zbog velikog broja novih imena. Potrebno je strpljenje, vreme radi za crveno – bele. Na prvi pogled, kod Partizana je potreban neki novi Matijas Lesor. Nije mi jasno što mnogi stavljaju u drugi plan jednog Alena Smailagića. Pa, nije on samo odično odigrao i u porazu od Olimpijakosa. Stalno se apostrofiraju stranci u crno- belom, a dečko iz Koteža završi veliki deo posla. Možda se to uvek ne vidi, ili nije finiširano nekim atraktivnim potezom, ali on mnogo znači za ekipu. Ako već pričamo o visokim igračima, Frenk Kaminski bi trebalo da promeni svoju igru, dok me je Balša Koprivica prijatno iznenadio. On može još bolje, što je velika stvar, ne samo za klub iz Humske, nego i za nacionalnu košarku. Neće odmah da igra kao Lesor, ali ide napred krupnim koracima. Ako su crno-beli slabiji na nekoj poziciji, onda je to plejmejker. Mnogo su izgubili odlaskom Jama Madara.“

Inače, istorija večitih derbija iz ugla jednog od najboljih klupskih strelaca svih vremena, baca svetlo na pretposlednju deceniju 20. veka, kada je Prva liga tadašnje Jugoslavije bila evropski top. Na vreme kada večiti nisu imali toliko uspeha na međunarodnoj sceni kao Cibona ili Jugoplastika (dvostruki i trostruki šampioni Kontinenta), ali…Partizan i Zvezda su iznad svega, bili i, ostali.

„U sezoni 1986/87, sadašnji trener Partizana i ja smo igrali jedan protiv drugog, tada su uzeli titulu. Nije mogao večiti bez čarki, ali samo „tučice“ ništa radikalno, kao što se dešavalo u novijoj istoriji i što je dovelo do samo jedne vrste navijača, onih domaćina. Šteta. A kada sam već pomenuo tu 1987. mi smo im pomogli da postanu šampioni. Šta se čudite, pa nikada ne bi dobili Cibonu u finalu, da je Zvezda nije izbacila u polufinalu.“

A kada prođe toliko vremena, pa „presude“ zastarevaju, a jezik se razveže:

„Cibosi su u ligaškom delu imali 22 pobede, bez poraza. Aca Petrović, sa kojim sam drugovao u kadetskoj selekciji, a i kasnije smo ostali dobri, pričao mi je, sa adekvatne vremenske distance, da su hteli da puste crno-bele i tako „režiraju“ polufinale plej ofa sa njima. Ali, u tome nije hteo da učestvuje njegov Dražen. Izgubili smo finale od crno – belih, njihove dve tesne pobede. Vodio ih je Duško Vujošević, nas Vlade Đurović, Hala sportova i Pionir, sjajna atmosfera. Kada se Zvezda borila za titulu 1992. to se ne računa, bili su mnogo jaki, evropski šampioni.“