Završava se kalendarska godina sa lepim ukusom evroligaških pobeda što se tiče srpskih "večitih". Partizan i Crvena zvezda su u 18. kolu Evrolige priredili pristalicama najlepše novogodišnje poklone i pokazali da u nastavku takmičenja mogu daleko da doguraju.

Već drugog dana 2025. godine slede novi spektakularni susreti u najjačem klupskom takmičenju, a sve to i dalje direktno pratite na kanalima Sport Kluba.

Partizan – Fenerbahče 90:81

Sjajna igra Partizana i velika pobeda u prepunoj Areni. Partizan je, kao i do sada ove sezone, odigrao borbeno i odbrambeno veoma kvalitetno. Jedini ovosezonski izuzetak je bila prva utakmica baš sa Fenerom u Istanbulu, u 7. kolu, kada crno-beli nisu odigrali u tom stilu.

Partizan je u petak demonstrirao odličnu igru, sjajnu rolu je imao Dvejn Vašington, naročito napadačku, pri čemu je pronalazio izvanredna rešenja. Uz njega su vrlo dobar parcijalni učinak imali Aleksej Pokuševski, Karlik Džons, Tajrik Džons, Sterling Braun.

Ovo je timska pobeda Partizana i svakako, veliki podstrek pred nastavak takmičenja. Tim iz Humske u sledećem kolu dočekuje Makabi i to je lepa prilika da nastavi u pobedničkom raspoloženju u nastupajućoj kalendarskoj godini.

Fener je imao vrhunske odgovore na igru Partizana, uz dobar procenat šuta (46,7 za dva poena i 45,2 za tri), ali crno-beli su šutirali za dva poena 65,9 odsto i 81 odsto slobodna bacanja.

Što se ekipe Šarunasa Jasikevičijusa tiče i dalje igra neubedljivo, a uspeva da se zadrži u najboljoj šestorci. Videćemo kako će da izgleda u narednim utakmicama, ali igra Fenera ne uliva poverenje.

Barselona – Crvena zvezda 74:78

Svakako, velika je i pobeda Crvene zvezde. Pogotovo ako se ima u vidu da je ostvarena nad Barselonom i to u gostima. Zvezda se ove sezone, očigledno, predstavlja kao veoma kvalitetan tim, radi se o jakom rosteru, koji drži visok nivo kvaliteta svih 40 minuta, što je bio slučaj na meču sa Barsom.

Crveno-beli tačno znaju šta i koliko mogu i sa puno samopouzdanja i znanja koračaju kroz elitno takmičenje. Nije slučajno što su na osmom mestu, sa skorom 10-8, ne bi bilo nerealno da se nađu i među najboljih šest ekipa.

To što Katalonci već neko vreme nisu u formi ne umanjuje značaj Zvezdinog trijumfa no nivo prikazane partije. Barsa je uvek Barsa, to što nisu trenutno u skladu sa imenom i rejtingom, ne znači da nije bila opasna protiv izabranika Janisa Sferopulosa.

Crveno-beli su imali vođstvo, Barsa je stizala, ali ne i da napravi odlučujući preokret. Mnogi su očekivali pobedu Katalonaca u ovom susretu, ali samopouzdana Zvezda to nije dozvolila. Videlo se koliko je važno prisustvo tek oporavljenog Džoela Bolomboja, pa učinak Filipa Petruševa, kao i to da je Dejan Davidovac pravi džoker.

Nije mala stvar ostaviti Barsu na svega 74 poena i Crvena zvezda zaista zaslužuje sve čestitke.

Alba – Real 69:80

Očekivan ishod. Znamo da nije lako doći do pobede u Berlinu, iako Alba važi za autsajdera. Uvek je neophodan napor da se Alba savlada u gostima. Realu, naravno, to nije bio problem, ali imao je neophodnu dozu ozbiljnosti i samopouzdanja da to ostvari.

Madriđanima je sigurnost davao iskusni Serhio Ljulj i takav ishod je bio logičan i očekivan. Bilo kakav drugačiji rasplet u ovom momentu je, realno, bio nemoguć.

Monako – Anadolu Efes 94:75

Ubedljiva pobeda Monaka je pokazala da dolaskom Vasilisa Spanulisa ima drugačiji pristup i da tim iz Kneževine igra pobednički u kontinuitetu. O tome, bez sumnje, svedoči prvo mesto na tabeli i skor 12-6 i konstantan boravak u „gornjem domu“ u proteklom periodu.

Trijumf Spanulisove ekipe nije iznenađujuć, ali jeste ubedljiva razlika na kraju utakmice. Anadolu Efes je pružio bledunjavu partiju, pogotovo u fazi napada je bio neupečatljiv. Osim Elajdže Brauna niko nije imao učinak, kojim bi doprineo da se ekipa Tomislava Mijatovića dovoljno približi raspoloženom Monaku.

Makabi – Žalgiris 95:78

Makabi je odigrao prilično efikasno i ubedljivo protiv Žalgirisa, o čemu svedoči rezultat. Ni za ovaj trijumf se ne može reći da je iznenađenje, ali ipak, krajnja razlika jeste, s obzirom na sve šta je litvanski tim ove sezone ostvario.

Žalgiris je skrenuo pažnju ove takmičarske godine vrlo dobrim rezultatima, trenutno je deveti sa skorom 10-8. Ipak, neke odlične partije i pobede u gostima, nije uspeo da verifikuje kod kuće i to ga je koštalo još bolje pozicije.

Što se tiče Makabija, odskočili su Džejlen Hord i Roman Sorkin, na visini zadatka je bio Litvanac Rokas Jakubaitis, koji je došao iz Barselone i potvrdio da je igrač velikog kalibra. Uz to, ovesonzska pridošlica Trevion Vilijams je potvrdio očekivanja.

U svakom slučaju, ime izraelskog sastava uvek treba uzeti u razmatranje. Ponos Izraela ima dugu tradiciju u evropskoj eliti, bez obzira što je već dve sezone u izbeglištvu u Beogradu.

Milano – Olimpijakos 83:84

Čudna utakmica, favorizovani Olimpijakos se provukao u Milanu. Tim iz Pireja je ove sezone, po ko zna koji put igrao bez povređenog Nikole Milutinova, razboleo im se Mozes Rajt, tako da sve to utiče na formu ekipe.

Olimpijakos je odigrao iskusno, ali ipak, Milano je došao do poslednjeg odlučujućeg napada, ali nije uspeo da ga materijalizuje. Trener Milaneza Etore Mesina je imao primedbi na suđenje i tretman Milana i Nikole Mirotića, kao vrhunskog igrača. Postavlja se pitanje da je sreća prevagnula na njihov tas u poslednjim trenucima susreta da li bi do te povike došlo.

Virtus – Asvel 83:69

Potvrđuje se dobro poznata činjenica o Dušku Ivanoviću da je specijalista da preporodi tim, koji preuzme u sred sezone. Bolonjezi su pobedili Asvel, iako igraju bez povređenog Tornikea Šengelije, ali je u njegovom odsustvu do izražaja došao Akile Polonara. Tu je veličina Duška Ivanovića da pravilno raspodeli uloge u novonastalim okolnostima, što mnogo znači vremešnom sastavu bolonjskog tima.

Virtus je sve vreme držao konce igre i diktirao ritam i bez problema slavio.

Bajern – Panatinaikos 69:80

Najzad je Bajern poražen na svom terenu. Panatinaikos je trijumfovao sa 11 poena razlike, ali ne bi bilo iznenađenje da je bilo i obrnuto. Tim iz Minhena je uprkos porazu i na ovom meču pokazao kvalitet i snagu.

Atinjani, s druge strane, igraju sa drugačijom raspodelom rola, bez povređenog Matijasa Lesora, videlo se da će sada više u fokusu da budu i Konstantinos Mitoglu, Kostas Slukas, Džerajan Grant i ostali…

Panatinaikos je pobedio, pre svega, na individualni kvalitet Kendrika Nana, koji je potvrdio da je najbolji napadač u Evropi. A dovođenje Venjena Gabrijela iz Makabija se pokazalo kao vrlo dobar potez. Čelnici atinskog kluba nisu gubili vreme, posle Lesorove povrede odmah su izašli na tržište i stekao se utisak da im je u ovom momentu to bio „best baj“.

Uglavnom, PAO je pokazao zašto je prvak Evrolige.

Baskonija – Pariz 94:81

I ovo je bila čudna utakmica. Pariz je ove sezone upao u oči neverovatnom serijom pobeda, odličnom igrom, ali i zbog odlaganja duela sa Fenerbahčeom. U maratonskom kalendaru Evrolige postavlja se stalno pitanje koliko jedan tim može da izdrži u pobedničkom ritmu.

Pariz je došao u tu fazu u kojoj mu je prekinut trijumfalni niz, ostaje da se vidi kako će da se izvuče iz toga. Sada je na odličnoj trećoj poziciji, videćemo da li će uspeti da zadrži mesto koje vodi direktno u plej-of. Na ovom meču imao je plus 19, a na kraju izgubio sa 13 poena.

Baskonija je i ovom prilikom potvrdila da joj je Markus Hauard glavni adut, a uz njega je blistao i Čima Moneke, još jedna standardna uzdanica ekipe.

Bonus video