Kada govorimo o srpskoj košarci, jedan klub zauzima posebno mesto u srcima navijača. KK Partizan nije samo tim. To je institucija koja je izgradila svoju veličinu kroz decenije upornog rada.

A iza svakog uspeha stajao je čovek koji je vodio ekipu. Od 1945. godine do danas, na klupi crno-belih sedelo je 36 različitih stručnjaka. Svaki od njih ostavio je svoj pečat na istoriju kluba koji se ponosi s 51 osvojenim trofejem.

Prvi koraci i pioniri jugoslovenske košarke

Božo Grkinić bio je prvi trener KK Partizan. Preuzeo je tim 1946. godine i vodio ga dve sezone. U 11 utakmica ostvario je šest pobeda i pet poraza. Skroman početak za klub koji će postati sinonim za uspeh. Ali svaka velika priča negde počinje.

Nakon Grkinića, klupom su prošli Svetislav Šaper i Janoš Gerdov. Obojica su imali identičan učinak – 16 pobeda i samo dva poraza u po 18 utakmica. Procenat pobeda od 88,9% govori o dominaciji koju je Partizan već tada pokazivao na domaćoj sceni.

Borislav Stanković preuzeo je kormilo 1951. godine. Danas je član FIBA Kuće slavnih, a u Partizanu je proveo tri sezone. Ostvario je 32 pobede uz 15 poraza. Stanković je postavio temelje za ono što će klub postati u narednim decenijama.

Aleksandar Nikolić i stvaranje pobedničkog mentaliteta

Šta čini velikog trenera? Trofej? Statistika? Ili možda nešto dublje?

Aleksandar Nikolić stigao je u Partizan 1958. godine. Proveo je tri sezone na klupi crno-belih. Osvojio je 29 od 55 utakmica. Brojke nisu impresivne na prvi pogled. Ali Nikolić je ostavio nešto mnogo vrednije od samih pobeda. On je jedini trener Partizana koji je ušao u prestižnu Košarkašku kuću slavnih (Basketball Hall of Fame) u Springfildu.

Kasnije je Nikolić uvršten i među 50 najvećih doprinosilaca Evrolige. To priznanje dobili su samo trojica trenera koji su vodili Partizan – Nikolić, Dušan Ivković i Željko Obradović. Sva trojica ostavila su neizbrisiv trag ne samo u klubu, već i u evropskoj košarci.

Borislav Ćorković donosi prvi trofej

Godine prolaze. Treneri se smenjuju. Munćan, Novaković, Ćurčić, Rajačić, Radović. Svako je dao svoj doprinos. Ali jedan trofej nedostaje. Partizan čeka svoju prvu titulu.

Taj trenutak dolazi 1976. godine. Borislav Ćorković vodi tim do titule prvaka Jugoslavije. Prvo zlato u istoriji kluba. Koliko je to značilo navijačima i igračima teško je opisati rečima. Ćorković je kasnije imao još dva mandata na klupi Partizana. U drugom je dodao još jednu titulu 1982. Godine.

Ranko Žeravica i međunarodna slava

Zašto se neki treneri pamte generacijama? Ranko Žeravica je jedan od tih ljudi. Član FIBA Kuće slavnih vodio je Partizan u tri odvojena perioda. Ali njegov najveći uspeh ostaje osvajanje Kupa Radivoja Koraća 1978. godine.

To je bio prvi međunarodni trofej u istoriji kluba. Partizan više nije bio samo domaći gigant. Crno-beli su pokazali da mogu da se takmiče s najboljima u Evropi. Žeravica se vraćao na klupu još dva puta – jednom tokom osamdesetih i ponovo sredinom devedesetih kada je osvojio dve uzastopne titule prvaka.

Dušan Ivković gradi dinastiju

Ima trenera koji osvajaju trofeje. I ima onih koji menjaju igru.

Dušan Ivković preuzeo je Partizan 1978. godine. U samo dve sezone osvojio je Kup Radivoja Koraća, Jugoslovensku ligu i Jugoslovenski kup. Tri trofeja za 24 meseca. Ivković je demonstrirao znanje koje će ga kasnije odvesti do statusa jednog od najvećih evropskih trenera svih vremena.

Njegov doprinos Evroligi prepoznat je uvrštavanjem među 50 najvećih u istoriji takmičenja. Ivković nije bio samo taktičar. Bio je vizionar koji je razumeo košarku na nivou koji malo ko dostiže.

Duško Vujošević – rekorder svih vremena

Brojevi ponekad govore više od reči. Duško Vujošević vodio je Partizan u četiri odvojena mandata između 1986. i 2015. godine. Ukupno petnaest i po sezona. U tom periodu osvojio je 23 trofeja. Niko u istoriji kluba nije bio ni približno toliko uspešan.

U prvom mandatu od 1986. do 1989. osvojio je Kup Radivoja Koraća, ligu i kup. Vratio se 1990, pa ponovo 2001. Taj treći mandat bio je najuspešniji. Od 2001. do 2010. Partizan je pod njegovim vođstvom osvojio pet liga Srbije i Crne Gore, četiri srpske lige, četiri ABA lige i četiri Kupa Radivoja Koraća.

Statistika kaže 570 utakmica, 404 pobede, procenat od 70,9%. Vujošević je 2009. proglašen za trenera godine Evrolige. Četvrti mandat od 2012. do 2015. doneo je još dve lige i jednu ABA ligu. Ukupno 23 trofeja čine ga nedodirljivim na vrhu liste najtrofejnijih trenera KK Partizan.

Željko Obradović i vrh Evrope

Postoji jedan trofej koji nadmašuje sve ostale. Evroliga. Najelitnije takmičenje klubova na Starom kontinentu.

Željko Obradović je 1992. godine odveo Partizan na krov Evrope. Taj uspeh ostaje najveći u istoriji kluba. Pored Evrolige, Obradović je te sezone osvojio i domaću ligu i kup. Savršena sezona. Trojka koja se ne zaboravlja.

Obradović se vratio u Partizan 2021. godine. U drugom mandatu koji je trajao do 2025. osvojio je dve ABA lige. Ukupno 379 utakmica, 206 pobeda. Procenat od 54,4% možda ne deluje impresivno, ali treba uzeti u obzir da je Obradović vodio tim u najtežim takmičenjima.

Strani treneri na klupi crno-belih

Istorija KK Partizan najvećim delom pripada domaćim stručnjacima. Ali bilo je i izuzetaka koji su ostavili značajan trag.

Andrea Trinkijeri (Andrea Trinchieri) stigao je 2018. godine kao prvi Italijan na klupi Partizana. U dve sezone ostvario je 62 pobede uz 25 poraza – impresivnih 71,3%. Osvojio je dva Kupa Radivoja Koraća i ABA Superkup. Trinkijeri je dokazao da strani treneri mogu da razumeju kulturu i zahteve jednog od najvećih klubova u regionu.

Sašo Filipovski iz Slovenije vodio je tim tokom sezone 2020/21. A trenutno je na klupi Đoan Penjaroja (Joan Peñarroya) iz Španije, koji je preuzeo ekipu 2025. Godine.

Kratki mandati i prelazna rešenja

Ne završe se svi mandati trofejima. Neki treneri imali su samo nekoliko utakmica da pokažu svoje znanje.

Aleksandar Matović tri puta je bio privremeno rešenje na klupi. U svakom od prva dva navrata vodio je tim na samo jednoj utakmici – i oba puta izgubio. Treći put, 2021. godine, imao je 12 utakmica sa osam pobeda. Milivoje Lazić i Vlado Šćepanović takođe su imali kratke mandate bez značajnijih rezultata.

Ovi primeri pokazuju koliko je teško voditi klub takvih ambicija. Pritisak je ogroman. Očekivanja još veća. Nije dovoljno biti dobar trener. Treba biti izuzetan.

Hala Pionir i Beogradska arena kao dom

Od 1992. godine Partizan igra domaće utakmice u Hali Pionir. Taj objekat postao je hram košarke u Beogradu. Atmosfera koju navijači Partizana stvaraju poznata je širom Evrope. Pored Hale Pionir, klub koristi i Beogradsku arenu za veće utakmice.

Treneri koji su sedeli na klupi u ovim dvoranama znaju šta znači imati takvu podršku. Ali znaju i koliki je teret kada stvari ne idu po planu. „Grobari” ne praštaju prosečnost.

Nasleđe koje se nastavlja

KK Partizan nastavio je da gradi svoju istoriju. Bogdan Karaičić je 2025. osvojio srpsku ligu. Mirko Ocokoljić je imao solidan učinak s pet pobeda u sedam utakmica. Sada Đoan Penjaroja pokušava da nastavi tradiciju uspeha.

Šta čini trenera Partizana uspešnim? Taktičko znanje je neophodno. Ali isto tako i razumevanje šta ovaj klub predstavlja. Generacije navijača odrasle su gledajući crno-bele. Očekuju pobede. Očekuju trofeje. Očekuju da njihov klub bude najbolji.

Od Grkinića do Penjaroje, 36 trenera pokušalo je da ispuni ta očekivanja. Neki su uspeli više, neki manje. Ali svaki od njih deo je priče koja traje skoro osam decenija. Priče o klubu koji nikada ne odustaje od svojih ambicija.