Košarkaši Partizana vraćaju se iz Španije sa dva poraza i vrlo je izvesno da stručni štab i igrači nisu zadovoljni tom činjenicom. Ipak, utešno bi moglo da bude to što u periodima utakmica sa Barselonom i naročito Realom Partizan nije bio inferioran rival.
Evroligu u direktnim prenosima pratite ekskluzivno na kanalima Sport kluba, SBB mreži i EON platformi.
„Pokazali smo da možemo da igramo sa najboljima, samo moramo još da verujemo treneru i da radimo“, rekao je Zek Ledej posle utakmice sa Armanijem u „Štark areni“.
Tim Željka Obradovića u tom trenutku imao je skor 0-3 i mnoge pristalice Partizana bile su sa pravom zabrinute. Ta Ledejeva izjava je dobro ostarila – Partizan je od tog trenutka zabeležio neke odlične partije i etablirao se kao konkurentan evroligaški sastav.
Sada je na skoru 4-6, skoru koji je mogao da bude bolji, ali ne treba smetnuti sa uma težak raspored koji je u poslednjem periodu imao crno-beli tim. U poslednja tri kola gostovali su triput ozbiljnim kandidatima za fajnal for – Olimpijakosu, Barsi i Realu.
Utakmica sa Madriđanima donela je neke veoma interesantne teme za razmišljanje.
„Izgledalo je kao ol-star utakmica u NBA“, komentarisao je posle utakmice Ćus Mateo, šef struke prvaka Španije, komentarišući prvu četvrtinu.
Dosad su svi već čuli – Partizan je ubacio 40 poena u prvom periodu demonstriravši veličanstvenu igru u napadu. Međutim, napadački podvig doeno je Obradovićevom timu tek osam poena prednosti posle deset minuta.
Takav nivo napadačke efikasnosti trebalo bi da lomi rivala, stvara veliku prednost, ali je u Partizanovom slučaju napravila razliku koja će lako moći da se stigne kada suluda produktivnost napada padne. Pad je neizbežan, čak i ofanzivno mnogo potentniji timovi od Partizana ne mogu da održe 70% šuta tokom dužeg intervala.
Razlika se istopila ekspresno – crno-beli su u šest minuta druge četvrtine u „Vizink areni“ postigli svega dva poena, a Real je stigao i ubrzo prestigao goste. Do kraja utakmice Partizan nije bio na elitnom nivou sa starta kada je napad u pitanju, ali nije bio ni loš.
Kako je došlo do preokreta? Pre svega, Partizanov rival je bio veoma dobar – u pitanju je Real Madrid.
Najjači evroligaški sastavi najveći kvalitet crpe iz dubine rostera. Ovosezonska Partizanova prva postava može da se u kraćem periodu nosi sa bilo kojim sastavom u najboljem evropskom takmičenju. Međutim, timovi sa više resursa svoju prednost vide u tome što mogu održe visok nivo ubacujuću i igru nove i nove vrhunske igrače.
Zbog toga je ključno za crno-bele da naprave veću zalihu u trenucima kada imaju „goldenstejtovsku“ inspiraciju, kao što je u četvrtak to bilo slučaj u Madridu.
Tu do izražaja dolazi odbrana, trenutna boljka srpskog predstavnika. Partizan je po naprednoj statistici najgori tim Evorlige u defanzivi. Naravno, statistika mora da se tumači uz odgovarajući kontekst i svakako postoje olakšavajuće okolnosti, ali ne mogu da promene činjenicu da Partizan kaska za najboljim timovima Evrope u ovom segmentu.
Protiv Panatinaikosa ili Virtusa je Partizan takođe imao periode ekstremne efikasnosti i oba puta uspevao je da dođe do vođstva koje se ispostavilo kao ključno. Međutim, protiv jačeg rivala za veliku razliku potrebna je igra u oba smera.
Vrlo je moguće da dolazi i do zamora najboljih pojedinaca Partizana posle vrlo jakog tempa u kojem su bili u prethodnim nedeljama. Matijas Lesor je jedan od najenergičnijih igrača EL u preuzimanju i na skoku, ali u poslednja dva kola njegov učinak je ispod proseka sa početka sezone. Doduše, taj prosek je zaista bio na ogromnom nivou, ali onda Partizan mora da nađe druge načine da održi visok intenzitet igre.
U tom kontekstu raduje dobra rola Vladimira Brodzijanskog – samo njegovo prisustvo pružiće više mogućnosti stručnom štabu pri rotacijama, a sposobnost šuta sa velike razdaljine otvoriće puteve bekovima ka reketu protivnika.
Zek Ledej igra na nivou koji će ga, ako Partizan bude plasiran dovoljno visoko, dovesti u razgovor o idealnoj petorci EL. Ipak, sezona je maraton i za takve diskusije je rano.
Crno-beli čekaju bilo kakav učinak Janisa Papeptrua u napadu jer trenutno nema iskristalisanu ulogu u napadu tima.
Partizan ima za čim da žali – ubacili su 17 od 35 trojki, imali su nekolicinu raspoloženih igrača, prelep protok lopte i lepezu rešenja u napadu. Ovosezonski tim crno-belih jedan je od najboljih primera evolucije evropske košarke ka onome što se trenutno igra u NBA – ne nužno kvalitetom, ali svakako idejama.
Moderna Evroliga je shvatila značaj trojke, koja ima naročito velik iznačaj na utakmici koja traje 40 minuta. Rafal od nekoliko vezanih pogođenih šuteva sa sedam metara može da reši meč i stavi ga van domašaja protivnika mnogo brže nego što je to u prošlosti bio slučaj. Naročito sada, kada je individualni kvalitet evroligaških košarkaša na visokom nivou.
Partizan je u ofanzivnom segmentu odradio veliki posao zasad. Trenutni ofanzivni rejting Partizana čini ga četvrtim najboljim napadom u EL! Ko zna kako bi sve izgledalo da nije bilo nekih velikih padova – poput prvog poluvremena na otvaranju sezone u Berlinu protiv Albe ili košmarnog finiša protiv Olimpijakosa u utakmici u kojoj je Obradovićev tim bio oslabljen.
Napad je dakle, zdrav. Sada crno-belima sledi intenzivniji rad i dalji napredak na drugoj fazi igre – odbrani.
Nikola Novaković (@nikolanvkvc)
Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare