Pred meč Partizana u Evroligi najčešće dobijem po koje pitanje "Kako će biti?", "Dobija li Partizan?". Obično se u odgovoru oslonim na osećaj koji sam imao kada sam proveo neko vreme sa igračima posle odrađenog treninga. Nismo sedeli na piću, ali popričali smo pred kamerom, gledao sam ih kako se ponašaju i to mi neretko bude dovoljno da steknem utisak.

Tako rezonujem od Madrida 2023. Posle prve utakmice i one Panterove trojke dobio sam na treningu dojam da su igrači crno belih još spremniji. Da su našpanovani i da su ubeđeni u još jednu pobedu. Iz sportista nekada isijava ta rešenost i spremnost. Jedino nije lako sebi priznati kad si u Madridu i reći veče pre utakmice: „Ovo ide na 0-2“.

Dve godine kasnije novi tim Partizana nije ni blizu tog dometa. Nije ni blizu te forme, pitanje je da li je i blizu plej-ofa. Ipak moje iskustvo je ostalo. Od početka sezone mi osećaj prikupljen na treningu, oko svlačionica, govori da je atmosfera u timu odlična i svakome ko se interesovao u poslednjih nekoliko meseci za Partizan govorio sam mu da je to ključ.

Počeli su kao klinci na ekskurziji, neko ludovanje postoji na svakom treningu i uvek se videlo da je igračima prijalo da budu jedni sa drugima. Isto važi i za trenera Obradovića. Jednom se osetila loša vibracija, a to je bilo uzrokovano povredom Vanje Marinkovića zbog hladne „Beogradske arene“ u kojoj je Partizan trenirao pred meč sa Barsom ako se dobro sećam.

Sada, postoji svaki uslov da se atmosfera sruši i da sve ode u nepovrat. Najgori poraz u sezoni i to kad je najpotrebnije, bez želje, bez energije, bez pameti. Katastrofa, blamaža, potop. Kako reče Frenk Nilikina u takavu svlačionicu je lako da uđe nesloga, otrov…

Nilikina za SK: Moglo biti razdvajanja i otrova… Ali ne!

Bonga za SK: Ovo nam neće odrediti sezonu

Crno beli su ipak na ovom treningu bili donekle uobičajni. Najzabrinutiji je bio trener. Željko Obradović mi je na prvo pitanje odgovarao skoro puna četiri minuta, što se nikad nije desilo. Vidi se da je uznemiren, vidi se da mu smeta i dalje što se desio poraz i to na onakav način. Kako reče „neki su jedva čekali da se završi utakmica“. Međutim odlazeći od naše kamere Obradović je udario nogom o parket pored Sterlinga Brauna koji je ispaljivao 128. trojku tog dana u pokušaju da ga poremeti. Stigao je nejasan odgovor Amerikanca, koji je kasnije imao i jednu „raspravu“ sa Karlikom Džounsom oko njihove igrice koju su ova dvojica skroz drugačije tumačili. Zato su se prozivali, smejali i sve završili u dobrom tonu.

Možda su to mali znaci koji ne znače ništa, ali da je svlačionica razjedinjena i da konflikti postoje – zar bi bilo mesta bilo kakvoj šali, bilo kakvoj lucidnosti?

Ne znam izbliza kako izgleda ekipa u koju se uvukao otrov i nesloga nakon poraza od 30 razlike… Verujem da bih nešto od toga bar u nekoj meri naslutio. Igrači Partizana mi nisu pričinili to zadovoljstvo da prisustvujem takvoj atmosferi. Bonga i Nilikina su za Sport Klub rekli da je što se atmosfere tiče sve kako treba. Verovaću im, ali i bez toga utisak mi je da ne lažu.

Stičem i utisak koji sam imao i između dve madridske utakmice – biće to kako treba protiv Albe.

Bonus video