Đoan Penjaroja još nema pobedu u Evroligi, nije ni blizu da je ostvari. Od odlaska Željka Obradovića dva trijumfa je napravio Mirko Ocokoljić.

Pomoćni trener je u ta dva trijumfa sklopio dve važne stvari.

„Hoću da vratim košarku u prvi plan i jedino se time bavim“, rekao je Mirko Ocokoljić pred meč sa Bajernom asistent u stručnom štabu Partizana.

Druga stvar je bila hemija među igračima. Iskoristio je njihovo trenutno raspoloženje, da li je to bio inat, da li su odahnuli, osetili manje pritiska… Uglavnom hemija je bila dobra. Ubrzo je nestala i Đoan Penjaroja je dobio još teži zadatak nego što je očekivao. Možda baš i zbog odugovlačenja oko dolaska u klub, ali jednostavno je neverovatno da je ovaj tim bio u boljem stanju na utakmici protiv Bajerna, dakle u onoj atmosferi gde navijači navijaju protiv Partizana, nego danas kada imaju novog trenera.

Posle meča Partizan Olimpijakos

Lakić: Navijači su dodatna motivacija, Karlik nam puno fali

Euroleague

14. jan 2026 1

Euroleague

14. jan 2026 1

Penjaroja: Ne razmišljam o ostavci, ovo u karijeri nisam doživeo!

Euroleague

14. jan 2026 43

Euroleague

14. jan 2026 43

(VIDEO) Milutinov za SK: Nije ovo realna razlika, ali…

Euroleague

14. jan 2026 6

Euroleague

14. jan 2026 6

Sada niko u košarkaškom svetu ne veruje da je Đoan Penjaroja „tačno ono što treba Partizanu“ da bi se situacija promenila. Pitanje je uopšte ko bi mogao da bude taj trener koji bi promenio stvari (lično mislim da bi najbolje taj posao uradio Trinkijeri), ali sigurno je da Penjaroja uopšte nije za to. Uprava je uskratila podršku Mirku Ocokoljiću i jasno je poslala signal da želi drugačije rešenje na klupi.

Da li bi imao više uspeha nikad nećemo saznati, ali ono što je izvesno ni uz njega kao ni uz Obradovića urpava nije stala i nije poručila igračima da moraju da ga slušaju i da je on njihov izbor.

Penjaroja nije taj trener. Dva su razloga:

Filozofija „na koš više“, koju Penjaroja prati, nikada nije bilo nešto što se u Partizanu cenilo. U DNK ovog kluba je borba, bacanje za loptu, požrtvovanje, sinergija igrača i navijača.  Na napad ne možeš da se izvlačiš, moraš da greške ispravljaš odbranom i požrtvovanjem. Fokus na bespoštednu borbu bi sada izvuklo Partizan. Zar vam deluje da su ovi igrači spremni na to i da ima nekog ko bi ih na to podstakao/naterao?

Takođe Đoan nema ni nikakvih dodirnih tačaka sa ovdašnjom košarkom. On je pravi španski trener i trener je za tamošnju ACB ligu. Ima li roming? Nešto ne deluje… Posebno ne roming za Balkan. Može on da govori da je ovo „istorijski“ klub, da je Željko Obradović najveći trener, ali uporedite njeogvu izjavu sa onim što bi na njegovom mestu izgovorio Andrea Trinkijeri na primer. Srpske trenere da ni ne pominjem.

Hajde da razmislimo o tome šta treneri iz druge zemlje mogu da donesu? Srpski stručnjaci su u raznim zemljama uzdigli košarku, tamo gde je bilo potrebe za tim: Nikolić u Italiji, Maljković u Francuskoj, Pešić u Nemačkoj, Ivković i Obradović u Grčkoj… Bile su to zemlje kojima su bile potrebne ideje. Koju ideju trener striktno španskog mentaliteta donosi u Srbiju? Ovde se ta ideja zna i ona pomalo mora da se ipak i oseća.

Nije lako treneru Penjaroji iako ne mislim da je loš trener, jednostavno nije na dobrom mestu i mislim da je pogrešno procenio da bi na ovoj poziciji mogao da se dokaže da je kalibar za Evroligu.

Porazmislite o trenerima i njihovim trenutnim pozicijama u Evroligi. Uvek se traži da trener ima nešto posebno u konekciji sa klubom.

Duško Ivanović – trener stare škole koji savršeno odgovara istorijskom klubu kakav je Virtus.
Ćavi Paskval – jedini uz Svetislava Pešića i Šarunasa Jasikevičijusa koji je ikada zapravo dizao Barselonu.
Pedro Martines – istinski, pravi, iskusni predstavnik španske škole košarke u najšpanskijem klubu Valensiji.
Jorgos Barcokas – znak jednakosti između njega i Olimpijakosa, najduži staž ima od svih aktuelnih trenera Evrolige
Oded Kataš – u najtežim vremenima za Makabi bio je tu i radio u preteškim uslovima, zaslužuje kredit.
Ergin Ataman – njegov mentalitet se savršeno poklopio sa mentalitetom predsednika Janakopulosa.
Tomas Masijulis – Litvanac, to je ono što je najvažnije navijačima Žalgirisa, pri tom bivši saradnik Jasikevičijusa – kroz njega navijači vide baš Šarasa
Šarunas Jasikevičijus – bivši igrač Fenera, prvi koji je zaista digao klub od Obradovića

Da li možete neku ovakvu konstataciju da izvučete za Penjaroju u Partizanu? Ili recimo za Pabla Lasa u Efesu koji takođe ima problem sa okruženjem, no tamo su okolnosti bitno drugačije?

Ni jedan evroligaški klub nema luksuz da predugo drži takvog trenera koji ne pokreće ne samo tim, već i sve oko njega, kluba, koji ne diže atmosferu… Verujem da shvatate gde ova logika vodi… Partizan je do pre nekoliko meseci imao sve to sa svojim bivšim trenerom i verovatno mu niko po tome nije bio ravan u Evroligi.

Bonus video