Kada bi u sportskim školama postojao predmet istorija i kultura ženske košarke, svakako bi se izučavao fenomen Evrolige košarkašica. Elitno klupsko takmičenje odvija se godinama u punim dvoranama širom kontinenta, u Španiji, Turskoj, Češkoj, Francuskoj, ranije Rusiji i raznim drugim zemljama, a to je samo potvrda sportske kulture u tim državama, o čemu će biti reči pri kraju ovog teksta, kao i o još nekim prednostima ženske košarke.

A gde je kultura, tu su i tradicija i istorija, a kada se osvrnemo kroz decenije stasavanja Evrolige u kojoj odavno igraju najbolje igračice, ne samo Evrope, već i sveta, mi iz regiona bivše Jugoslavije imamo razloga za ponos.

U Pragu u petak startuje Fajnal-for Evrolige, uz prenose na Sport Klubu, i to je lepa prilika da se podsetimo da su igračice i treneri sa naših prostora, upisani zlatnim slovima u anale prestižnog takmičenja. Ono što je za ponos i diku, dva čuvena beogradska kluba, Crvena zvezda i Radnički su od osnivanja Kupa evropskih šampionki, kako se nekada zvala Evroliga, bili u samom vrhu.

Šta reći kada je Crvena zvezda već prve sezone, tek što je KEŠ ustanovljen, 1959. godine, zauzela odlično četvrto mesto, a isti plasman ostvarila i naredne sezone. Crveno-bele je predvodio legendarni trener Strahinja Braca Alagić, a jedna od perjanica tima bila je legendarna Cmiljka Cica Kalušević, vrsna reprezentativka u košarci, a i u atletici, pa čuvena Branka Prelević, kasnije poznata sportska novinarka…

Jugoslavija na večnoj listi uspeha

Na večnoj listi Evrolige po broju medalja Jugoslavija se nalazi na sjajnom 8. mestu, sa 12 odličja (2 zlata, srebro, 9 bronzi). Ispred naše bivše zemlje nalaze se od 1. do 7. mesta ove države: SSSR 29 medalja (18 zlatnih, 6 srebrnih, 5 bronzanih), Rusija 28 (12 zlatnih, 5 srebrnih, 11 bronzanih), Italija 28 (11 zlatnih, 5 srebrnih, 12 bronzanih), Francuska 18 (5 zlatnih, 8 srebrnih, 5 bronzanih), Španija 13 (4 zlatnih, 8 srebrnih, 1 bronzana), Bugarska 21 (3 zlatne, 4 srebrne, 14 bronzanih i Češka 7 (2 zlata, 2 srebra, 3 bronze). Češka je rangirana ispred Jugoslavije najverovatnije zato što ima jedno učešće u finalu više.

Od klubova, Crvena zvezda se nalazi na vrlo dobrom 15. mestu večne liste sa jednom titulom i jednim učešćem u finalu, a neprikosnovena Daugava iz Rige ima čak 18 titula i samo jedan poraz u finalu.

U svakom slučaju valja odati veliko priznanje igračicama sa naših prostora, koje su se u domaćim i stranim klubovima sjajno kroz istoriju sjajno nosile sa planetarnim zvezdama poput Uljane Semjonove, Jelene Baranove, Marije Stepanove, Jolande Grifit, Deliše Milton, Dajane Taurazi, Sju Bird, Peni Tejlor, Tine Čarls, En Voters, Albe Torens, Lorin Džekson i mnogih drugih…

A 1962. godine slavu jugoslovenske i srpske košarke u KEŠ pronosile su čuvene „Krstašice“, igračice Radničkog, koje su takođe zauzele četvrto mesto u Evropi. To je bila sjajna generacija državnih šampionki sa Krsta, koja je prekinula dugogodišnju dominaciju Zvezde, u tom sastavu su blistale Milica Radovanović, Jelica Kalenić, Zagorka Simić Žeravica, Bosiljka Pešić, Spomenka Milojević… Krstaški pohod ka krovu Starog Kontinenta zaustavila je moćna sovjetska ekipa Spartaka iz Lenjingrada.

Praktično, dok je dve decenije prvo mesto bilo rezerevisano za sovjetsku Daugavu iz Rige (Letonija je tada bila u sastavu SSSR) samo su bile nepoznanice kakva će biti raspodela srebrnih i bronzanih medalja.

Samo dve godine posle krstašica Zvezdašice su ponovo bile u najboljem kvartetu Evrope, a prva bronza im je pripala 1978. godine. A onda je usledila čuvena 1979. godina kada je Crvena zvezda osvojila prvu evropsku titulu u istoriji jugoslovenske košarke i muške i ženske.

U velikom finalu sa mađarskom ekipom BSE košarkašice Crvene zvezde su 29. marta 1979. godine osvojile najvredniji trofej, ponovo je strateg kluba sa Malog Kalemegdana bio Alagić, a perjanice tog moćnog tima bile su Jasna Milosavljević (MVP finala, sa 33 poena), Sofija Pekić, Zorica Đurković, Vukica Mitić, Natalija Bacanović…

Zatim su crveno-bele 1980. godine bile četvrte u KEŠ, a 1981. finalisti protiv čuvene Daugave iz Rige u kojoj je igrala legendarna Uljana Semjonova visoka 214 cm.

Poslednje značajno ostvarenje Zvezdašice su ostvarile 1990. godine, kada su zauzele treću poziciju u Evropi, a tada su u timu bile Anđelija Arbutina, Bojana Milošević, Eleonora Vild i ostale, a vodio ih je trener Zoran Kovačić Čivija.

Kada je reč o još jednom timskom podvigu, osvajanju KEŠ uoči raspada SFRJ, tačnije 1989. godine, dakle tačno deceniju posle šampionskog slavlja Crvene zvezde, na evropski tron su se popele i igračice tuzlanskog Jedinstva Aide. Tuzlanke je trenirao poznati trener – stvaralac Mihajlo Miki Vuković, a ekipa je bila prepoznatljiva po izvanrednoj dvometrašici Raziji Mujanović. Pored Raze, sjajno su igrale Stojanka Došić, Naida Hot, Mara Lakić, Zorica Dragićević…

Razija Mujanović je 1992. godine kao članica italijanskog Barija bila najbolji strelac Evrolige (27,3 poena) i skakač (9,1 skokova), a 1994. godine u dresu Koma takođe najuspešniji strelac (20,4).

A što se tiče pojedinki iz Srbije, koje su igrale u stranim evroligaškim klubovima, zna se ko je apsolutna rekorderka. I po broju učešća na Fajnal foru i po broju titula. Naravno, Sonja Vasić.

Bila je akter završnog turnira čak sedam puta (sa Buržom 2008, Spartakom Moskovski Region 2009. i 2010 i USK Pragom 2015, 2016, 2017. i 2019), a trostruka je šampionka Evrolige (Spartak MR 2009 i 2010 i USK Prag 2015)! U dresu češkog šampiona je pored osvojenog trofeja 2015. godine, treća je bila 2019, a prethodno i dva puta četvrta 2016. i 2017. godine.

Sonja na večnoj listi Evrolige zauzima deveto mesto po broju skokova, 1057 na 198 mečeva.

Zatim, Šapčanka koja je afirmaciju stekla u Vojvodini, Ivana Matović, dva puta je osvojila Evroligu (2008. sa moskovskim Spartakom i i 2009. sa USK Pragom), a između ostalog igrala je i u Fenerbahčeu.

Raspored fajnal – fora

U petak, 14. aprila startuje F4 Evrolige u Pragu. U polufinalu se sastaju: Fenerbahče – Skio u 15 časova i Mersin – UVSK Prag u 18 časova. U nedelju, 16. aprila meč za 3. mesto se igra od 17, a finale od 20 časova.

Sve utakmice se igraju u dvorani „Kralovka“ u Pragu uz prenose na kanalima Sport Kluba.

Sledi Jelena Bruks, devojačko Milovanović, bivši kapiten srpske reprezentacije, koja je sa mađarskim Šopronom postala šampionka Evrolige prošle godine, trijumfom nad Fenerbahčeom u finalu usred Istanbula. To je bio jedan od retkih trofeja koji joj je nedostajao, jer u trofeje slobodno možemo da računamo, pored dva reprezentativna zlata i olimpijsku bronzu. Da se nije oprostila od reprezentacije, znajući njene kvalitete, verovatno bi se domogla i odličja i na SP.

A Šopron je u finalu F4 na svom terenu 2018. godine doživeo poraz od Jekaterinburga (za Šopron je tada igrao srpski kvartet, Jelena Bruks, Aleksandra Crvendakić, Tina Jovanović Krajišnik, Danijel Pejdž). Inače, u Šopronu mnogo cene srpske igračice, u njemu su igrale Dragana Stanković, Tina Jovanović Krajišnik, Aleksandra Crvenadkić, Nevena Jovanović, pokojna Gordana Bogojević Kovačević…

Aleksandra Crvendakić je, dakle, posle tog finala sa Šopronom 2018, sada ponovo na završnom turniru Evrolige u Pragu, ali kao prvotimka turskog Mersina, koji na Veliki petak igra u polufinalu sa domaćim USK Pragom.

Novosađanka Slobodanka Tuvić je 2003. godine sa francuskim Buržom osvojila četvrto, a zatim, drugo mesto sa Valensijom 2007. godine i sa Vislom 2010. je ponovo bila četvrta…

Sadašnja potpredsednica KSS, zadužena za žensku košarku, Ana Joković, bila je najbolji strelac Evrolige u dresu Budućnosti 2003. godine (21,1 prosek).

Gordana Grubin, igrajući u poljskoj Gdinji, bila je prvi strelac Evrolige 2004. godine (20.5), a iste sezone bila je i učesnica finala Evrolige u kojem je slavila španska Valensija.

Gordana Bogojević Kovačević je sa Brnom bila treća na F4 2000, a igrala je i u Skiju, Slovačkoj, Mađarskoj, Španiji…

Ljubica Drljača, sadašnji asistent Marine Maljković u Fenerbahčeu i srpskoj reprezentaciji, igrala je u španskoj Valensiji 2010. godine finale Evrolige sa Spartakom MR i doživela poraz.

Miljana Musović Bojović, bivša reprezentativka Jugoslavije i Srbije, sada trener košarkašica Partizana, kao članica Burža bila je jedan od najboljih asistenata u Evroligi. Bojović je 2017. godine postavila i rekord ovog takmičenja, kada je na utakmici Burž – Dinamo Kursk upisala 14 asistencija i to za 26 minuta. A Hrvatica Anđa Jelavić je 2010. godine bila najbolji asistent takmičenja.

Milanka Nedović Nikolić, koja je dugo igrala u Izraelu, bila je najbolji strelac 2000. godine (prosek 19,1 poena).

Hemofarm je stigao do četvrtfinala Evrolige 1999. godine predvođen Biljanom Stanković, Anđelijom Arbutinom, Julkicom Marković, Larom Mandić, Gordanom Grubin i ostalima, a trener im je bio Miodrag Vesković. Vrščanke su u žestokoj konkurenciji ušle u Top 8 Evrolige 1999. godine, samo pola koša ih je delilo do plasmana na Fajnal-for na utakmici sa Galatasarajem u Istanbulu. Dva puta su pobedile Burž u grupi, koji je te sezone osvojio Evroligu. Bile su tako blizu evropskog podviga, ali i plasman u najbolju osmorku bio je ogroman uspeh u to vreme za domaći drim-tim, naravno, bez ijedne strankinje.

Povratak Italijanki posle mnogo godina u Evroligu na velika vrata je svakako dobra stvar i za evropsku žensku košarku. Skio je učesnik F4 u Pragu, a zanimljivo je da su upravo u Skiju svojevremeno igrale Slobodanka Tuvić i pokojna Gordana Bogojević Kovačević.

Na Apeninima je sa puno uspeha igrala i Gordana Grubin, a trenerski trag su ostavili Milan Ciga Vasojević u Bariju i Miodrag Vesković u Parmi.

I eto, ovo su sjajni primeri uspeha ovdašnjih košarkašica i njihovih trenera u evropskoj eliti, a spisak može svakako da bude i značajno duži, jer ima mnogo onih, koji sa svojim klubovima nisu dospeli baš do završnice takmičenja.

A bez sumnje, ovo je i potvrda da svi nabrojani dolaze iz bivše i sadašnje zemlje košarke. I moglo bi da bude podstrek da i sadašnji klubovi bez obzira na teške materijalne uslove pokušaju da krenu njihovim stopama. U Srbiji to za sada čini Crvena zvezda, koja je već dve sezone u Evrokupu prošla grupno nadmetanje, a početkom ove takmičarske godine se oprobala i u kvalifikacijama za Evroligu. I sigurno ovaj klub šampionske tradicije i rasadnik talenata se neće na tome zaustaviti.

Iz prostog razloga što su neke stvari logične. Pre svega da ženska košarka traži manja ulaganja, a uloženo se vraća višestruko, mnogo je zahvalnija. Mudre gazde evropskih klubova su shvatile da sa daleko manje novca mogu da angažuju najbolje igračice sveta, jer one igraju u WNBA tokom leta.

Nije preuveličavanje ako se kaže da je vrhunska ženska košarka trenutno i lepša od muške. Dame u znatno manjoj meri igraju šablonski, robotizovano, što je nažalost, sve više zastupljeno u savremenoj muškoj košarci. Kod najboljih evropskih i svetskih igračica preovladava prefinjen tehnički stil i smisao za kombinatoriku, uz sjajne atletske sposobnosti, tako da nije slučajno što pune dvorane širom Evrope.

O gledanosti šta reći? Da se banalno izrazimo, nisu ljubitelji košarke ludi što pune dvorane na utakmicama košarkašica. Takav je slučaj u Španiji, Češkoj, Turskoj, minulih godina u Rusiji, a publika se u sve većem broju vraća i u dvorane u Italiji.

Dakle, ženska Evroliga nije samo promocija ženske košarke zbog pukih rezultata, već i sportske kulture, koja bi mogla da služi za primer našim ljubiteljima sporta.

U svakom slučaju, da poželimo sreću srpskom kvintetu Marina Maljković, Ljubica Drljača, Mina Đorđević, Ivana Raca (Fenerbahče), Aleksandra Crvendakić (Mersin) i Slovenki Teji Oblak (USK Prag) ovog vikenda na F4 u Pragu. Pa, neka najbolji klub pobedi…

Sjajan niz vrhunskih stručnjaka

Niz trenera iz Srbije ostavio je dubok trag u elitnom evropskom klupskom takmičenju. U toj grupi vrsnih stratega rojica su sa evropskom titulom, Strahinja Alagić, Mihajlo Vuković i Zoran Višić.

Alagić se sa Zvezom popeo na tron 1979. godine, Vuković 1989. sa tuzlanskim Jedinstvom, a Zoran Višić 2003. sa moćnim Jekaterinburgom.

Kraljevčanin Mihajlo Vuković je pored evropskog trofeja sa tuzlanskim Jedinstvom 1989. godine, ostavio i veliki trag u španskoj Valensiji i u ženskoj i u muškoj selekciji. Sa ženskim timom Valensije osvojio je triplu krunu 1992. godine i postavio rekord za sva vremena, u sva tri takmičenja, Kup šampiona, domaće prvenstvo i kup i sve to bez poraza!

Vrsni stručnjak Zoran Višić je posle dugogodišnjeg rada u muškim klubovima u Jugoslaviji, a zatim i u ženskim, kao i u ženskoj reprezentaciji Jugoslavije najpre radio u Rumuniji, a zatim dobio šansu da vodi drim-tim iz Jekaterinburga, u kojem su igrale planetarne zvezde poput Ruskinja Elene Baranove, Irine Osipove, Arkipove i dve Amerikanke, Jolande Grifit, Deliše Milton i sa njima se popeo na evropski tron 2003. godine.

Zoran Kovačić Čivija je sa Zvezdom 1990. bio treći u Evropi, a Miodrag Vesković je sa Hemofarmom stigao do četvrtfinala 1999. godine, a tada je sportski direktor kluba iz Vršca bio Milan Ciga Vasojević.

Stevan Karadžić je u mađarskom Šopronu već niz sezona u ulozi savetnika u stručnom štabu. Marina Maljković je ove sezone sa Fenerbahčeom napravila veliki uspeh plasmanom na F4, ali svakako ne planira da se na tome zaustavi.

A pokojni Srđan Sarić radio je kao kondicioni trener u moskovskom Spartaku i prigrlio tri titule u Evroligi.