Kada se neka od play off serija igra u pet utakmica, nama koji smo neutralni zaljubljenici u košarku Starog kontinenta to predstavlja pravu poslasticu. Posebno je zadovoljstvo i uživanje gledati četiri vrhunske ekipe koje igraju utakmice kao da sutra ne postoji.

/piše: Rade Antonović/

Mečevi u kojima se igrači bacaju za svaku loptu i u kojima se prva sekunda vrednuje isto kao i poslednja , svima nama koji dišemo za košarku, „legnu“ kao pivo uz bavarske kobasice. I pored šesto i kusur vrhunskih igara pod obručima ove sezone, moralo je da ostane kako kažu pravi gurmani, malo mesta u stomaku za dobre stvari.

Borbe za „Final four“ uvek su imale posebnu draž i tada smo većinom i gledali najbolje od onog što ekipe i pojedinci mogu da nam prikažu.

Odavno razmišljam o tome da je turnir na kom ti sve zavisi od jedne utakmice u suštini nepravedan i morao bih da se usaglasim sa gospodinom Dimitrisom Itudisom koji je u par navrata isticao kako bi trebalo da se vrati format po kom bi F4 turnir bio ukinut a u kom bi se polufinale i finale igralo po principu ko prvi dođe do tri ili četiri pobede.

BIĆEMO SVEDOCI PROŠIRENJA EVROLIGE…

Na stranu to što Evroliga želi da proširi vidike, horizonte, kontinente i da raste na sve strane sveta, jednostavno deluje pravednije da pobednika odluči više utakmica. Neka od ekipa može u jednoj utakmici da ima loš dan a da protivnik ubaci klavir, kauč i frižider kroz obruč pa da se sve što ste uradili tokom cele sezone prospe u četrdeset i nešto minuta.

Znam da će i među vama koji ovo čitate biti onih koji smatraju da je „to tako i šta sad ovaj pametuje“ ali bićemo svedoci proširenja i promena formata u godinama i sezonama koje nailaze. Kada se Evroliga bude proširivala sigurno će biti podele na dve konferencije pa ćemo imati i znatno manji broj utakmica u toku sezone i samim tim završnica bi mogla da počne mnogo ranije.

Kako sad manje utakmica ako bude proširenja?

Prosto je jer ako u Evroligi bude bilo dvadeset učesnika koji su podeljeni u dve konferencije nakon završenog poslednjeg kola regularnog dela svaka od ekipa imala bi 28 umesto 34 odigrane utakmice. U konferenciji bi se svako sa svakim sastao po dva puta što znači da jedna ekipa u grupi može maksimalno da odigra 18 utakmica.

Posle toga svaka od ekipa bi imala po jednu utakmicu sa ekipama iz druge konferencije , odnosno imali bi još dodatnih 10 utakmica pa tako dolazimo do cifre od 28 utakmica po sezoni što je za šest utakmica manje nego ove sezone.

OVAJ FORMAT JE PROTIV PRVOG TIMA NA TABELI

Kako bi posle toga organizovali razigravanje to je na ljudima koji se bave Evroligom ali ako im je baš u interesu da finale gleda što veći broj „stranih“ posmatrača, biću slobodan da im predložim da se prve dve utakmice finalne serije odigraju na neutralnom terenu koji će privući sve koji bi želeli da vide taj spektakl. U preostalim utakmicama prednost bi imala ekipa koja je bila bolje plasirana na kraju ligaškog dela sezone.

U trenutnom formatu ništa ne ide u prilog ekipi koja je završila na prvom mestu. Trudili ste se, igrali ste na vrhunskom nivou, angažovali ste veliki broj igrača, potrošili mnogo novca na stvaranje ekipe a pogodi se da se završni turnir Evrolige igra u mestu gde vaši navijači ne mogu da dođu i vi ste automatski u lošijem položaju od drugih učesnika.

Imamo i primer od ove sezone u kojoj je Olimpijakos „jurio“ prvo mesto a potrefilo se da ih sa osme pozicije sačeka ekipa Reala iz Madrida i poprilično sam siguran u to da se doigravanje igralo na jednu pobedu da bismo gledali srećkoviće iz Madrida na završnom turniru Evrolige.

Ako biste poredili sve ovo sa reprezentacijama i takmičenjem po turnirskom sistemu onda moram da vas podsetim na to da pripreme i ceo turnir ne traju više od mesec i po do dva meseca, što je znatno kraće od sezone koje ima jedan klub.

DA LI ĆE „OAKA“ EKSPLODIRATI VEČERAS…

Bilo kako bilo večeras nas očekuje borba za preostala dva mesta na završnom turniru Evrolige. Monako i Barselona otvaraju današnji program i po svemu prikazanom očekuje nas izuzetno zanimljiva borba.

Jedna lopta i dobro šutersko veče može Barseloni da donese neočekivan plasman na F4 posle sezone koja je mogla da bude proglašena za jednu od najgorih. Sa druge strane ukoliko Monako bude ponovio igru iz prva dva meča osiguraće mesto u Abu Dabiju, a trener Spanulis definitivno će dokazati da je rođen pod srećnom košarkaškom zvezdom.

Druga utakmica je sve osim običnog meča, što smo mogli da vidimo i po reakcijama čelnka Panatinaikosa ali i po bivšem treneru Efesa, Erginu Atamanu posle četvrte utakmice. Efes i Panatinaikos vode izuzetno ravnopravnu borbu u ovom četvrtfinalu i prava je šteta što će večeras jedna od ove dve ekipe morati da završi sezonu u najjačem evropskom takmičenju.

Efes je pokazao da je ekipa koja na svakoj oziciji ima po minimum dva igrača koji mogu da pokrenu celu ekipu i to im je najveća prednost. Panatinaikos nije u najsjajnijoj formi ali šampiona nikada ne bi trebalo da otpisujete a posebno kada se sprema da zada poslednji udarac.

Da li će Oaka da eksplodira večeras a pesnice budu visoko u vazduhu ili će predsednik Janakopulos preko društvenih mreža konačno da raskine sa Evroligom, saznaćemo nešto kasnije večeras.