"Najpre detaljno čitam sportske stranice, potom pogledam čitulje i vidim da sam živ, što mi, naravno, veoma prija". Ova izjava koja je toliko puta prepričavana i citirana u današnjem danu zvuči potpuno pogrešno. A, zapravo, nije. Živeće i Duško Vujošević dok god ima onih koji pamte i pričaju.

Preminuo Duško Vujošević

Ostaće iza Duška Vujoševića mnogo toga, pamtiće se utakmice, pobede i porazi. Pamtiće se svađe koje je započinjao i završavao. Pamtiće se priče koje je pričao.

A posebno će se pamtiti neke izjave koje jasno odslikavaju vreme u kome je živeo i radio.

„Biće Partizana i kad ne bude Duška Vujoševića“

„Mojim igračima ja jasno da ih volim kao otac. I zbog toga mogu da podnesu i kada ih opsujem i svašta im kažem. Sad, ja zbog neke svoje nervoze psujemo možda više nego što bi trebalo, ali postoje takve situacije u kojima za psovku, jednostavno, ima mesta“, objašnjavao je kako igrači podnose kada viče na njih na treninzima i mečevima.

Često je Duško bio ljut… Ali je stajao na pravoj strani

A neretko je bio besan pored aut linije i bio zbog toga kažnjavan.

„Reagovao sam kako sam reagovao i zasluženo dobio tehničku. Nisam ja apsolutni govornik košarke, gledam pošteno i reagujem na nepravdu. U redu je da se sudije brane, ali i da imaju čojstvo – ne samo junaštvo“, rekao je jednom prilikom.

Biti spreman i biti čovek

„Iz kuće sam poneo ono što je najvažnije – da budem spreman i da idem prema onome što je preda mnom. To vam je baš onako kako kaže Hamlet – Biti spreman, to je sve“.

„Koliko je moguće, pokušavam da izvršim određen uticaj na igrače da utočište, mir i produhovljenje potraže u književnosti, mada dosta njih to čini i činilo je i bez moje sugestije“, znao je da kaže.

Partizan o Duletu: Odlazak učitelja i najtrofejnijeg trenera

Književnost, umetnost.. To je pored košarke ono čemu je učio košarkaše. Ali, nije baš želeo sve da ih uči:

„Kada vidim, recimo, da je neko izuzetan talenat a loš čovek, ja ću gledati koliko god je to moguće da on ne postane igrač“.

Sećate se svi Olimpijskih igara u Parizu i onog „hteli smo da budemo episki pijani“ momenta reprezentacije Srbije. Nije Vujošević time bio oduševljen. Za njega, jednostavno, alkohol i sport nisu imali ničeg zajedničkog.

Štimac odao poštu Vujoševiću: Takve stvari se ne zaboravljaju

„Ne volim kad se sportista tetovira ili pije, jer pamet ne ide sa alkoholom. Hoćeš da se baviš sportom, a da ne živiš sportski. Izađi onda na ulicu… Ali, dobro. To su moji postulati. Znam da nije moderno biti mnogo strejt“.

Jugosloven, partizanovac i Beograđanin

„Nisu nacionalno blago samo Srbi već i oni koji su došli ovde u Srbiju, uče srpski jezik i igraju pred ovdašnjim navijačima. Ja sam Jugosloven, partizanovac i Beograđanin. Hoćemo li sada da počnemo i logore da pravimo?“, rekao je Vujošević jednom prilikom.

Sale Nacionale se oprostio od Duleta: Jedinstven…