Kada su 2001. godine San Antonio Sparsi uzeli Tonija Parkera sa 28. pozicije na tadašnjem draftu, malo ko je mogao da pretpostavi kakvu će karijeru imati „klinac“ od 19 godina. O njemu je ozbiljno počelo da se priča na ovim prostorima kada je francusku selekciju do 18 godina doveo do evropskog trona 2000. godine u Zadru. Tada su ga primetili svi oni koji za njega nisu znali dok je bio član INSEP-a, jer je igrao toliko dominantno i lepršavo da je bilo pravo uživanje i privilegija za košarkaške oči.

Onda je taj mršavi dečak, samo godinu dana kasnije, uspeo u potpunosti da opčini Grega Popoviča. „Ludi Srbin“ mu je već u debitantskoj sezoni dao volan ekipe u ruke, i to bez probne vozačke dozvole. Svako ko je tih godina pratio NBA ligu zna kakvo je „čudovište“ od tima Popovič stvorio u Teksasu. Parker, međutim, nije dominirao samo američkim parketima. Imao je sreću da predvodi jednu od najtalentovanijih francuskih generacija u poslednjih pola veka.

Oglasio se i Toni Parker o stanju u Asvelu: Smanjujemo budžet

Euroleague

30. jul 2026 0

Euroleague

30. jul 2026 0

Ostaje li iko u Asvelu? Novi šok, i Tajs „preleće“ u drugi klub

Euroleague

2. avg 2026 3

Euroleague

2. avg 2026 3

Janakopulos izvadio „milionče“ i ispunio Željkovu veliku želju!

Euroleague

29. jul 2026 63

Euroleague

29. jul 2026 63

Na njegovu žalost, sa tako moćnim saigračima nikada nije uspeo da se popne na postolje na svetskim prvenstvima ili Olimpijskim igrama. Mnogi će reći da su vrhunski rezultati na planetarnoj smotri izostali pre svega zbog selektora, koji jednostavno nije imao kapacitet da isprati domete takvog tima. Ipak, Parker je to naplatio na Evrobasketima, sa kojih je doneo dve bronzane, te po jednu srebrnu i zlatnu medalju.

Veza između Tonija i košarkaškog kluba ASVEL razvijala se postepeno, kroz nekoliko faza. Nakon što je patike ostavio kao ukras na obruču 2019. godine, francuska ekipa postala je epicentar njegovog poslovnog i sportskog delovanja. Prošao je neverovatan put unutar kluba: od manjinskog akcionara 2009. godine i predsedničke fotelje, pa sve do potpunog preuzimanja trenerske palice ovog leta. Sećamo se svi da je tokom NBA lok-auta 2011. godine odbio milione iz Kine i Barselone kako bi obukao dres Asvela, samostalno plativši basnoslovno osiguranje i igrajući za minimalac.

Njegova vladavina biće upamćena kao era u kojoj je francuski gigant postao redovan član Evrolige, ali i krunisana vizionarskim podizanjem klupske infrastrukture na najviši evropski nivo, što je kulminiralo otvaranjem moderne LDLC Arene sa preko 12.000 mesta. Ipak, ovo je ujedno i period dramatičnih kadrovskih rezova koji nisu štedeli ni porodične odnose.

Parkerova beskompromisna predsednička ruka nije imala milosti prema trenerima. Nakon što je otpustio Zvezdana Mitrovića – stručnjaka koji je klubu 2019. doneo duplu krunu – na klupu je postavio rođenog brata Ti Džeja. Kada je mlađi brat, uprkos osvajanju dva domaća šampionata, upao u istorijsku krizu rezultata u Evroligi, Toni mu je hladnokrvno, ali i opravdano, uručio otkaz koji je epilog dobio na sudu.

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Srbija deklasirala Hrvatsku na Evrobasketu

Đoković predlaže revoluciju: Set na četiri gema, nema prednosti

Iznenadićete se kad vidite koji klub zove Radonjića

Njegov naslednik Poceko proveo je više vremena na plaži tokom leta nego što se zadržao u ASVEL-u, pa je posle samo dva meseca na klupu seo Pjerik Pupe. Mladi stručnjak je prvo bio prelazno, a ispostaviće se i trajno rešenje tokom narednih godinu i po dana – sve do ovog leta, kada je Parker poželeo da se malo igra u sopstvenom klubu i postane šef stručnog štaba.

Sa većinom trenera rastao se veoma ružno, a gotovo svaki od njih je satisfakciju morao da traži na sudu. Sa Pocekom je čak vodio i medijski rat koji nikako nije priličio predsedniku jednog kluba, ma šta ko mislio o Italijanu kao treneru. Zato se odmah postavlja ključno pitanje: kako će sami sa sobom izaći na kraj funkcioner Parker i trener Parker?

Pre nego što krene sezona, funkcioner Toni će morati da objasni kako je od bajke o Pepeljugi stigao do nominacije za najnapetiji letnji triler evropske košarke. Najavljeni blokbaster sa budžetom od 59 miliona evra, čiju je polovinu trebalo da pokrije misteriozni investicioni fond sa istoka, za tren oka se istopio kao sladoled na julskom suncu. Spao je na svega 24 miliona, od kojih skromnih 9 miliona odlazi na plate igrača.

I dok obećane bankarske garancije nikada nisu stigle, Parker je uveliko počeo da potpisuje skupa pojačanja i sklapa stručni štab za predstojeću sezonu, a sebi je usput „dodelio“ astronomsku platu od 1,2 miliona evra. Da apsurd bude veći, Evroliga je klubu odredila kaznu od ravno 1,2 miliona evra zbog kršenja finansijskog fer-pleja i dugovanja igračima iz prethodne sezone, a dok se taj dug ne uplati, ASVEL neće imati pravo da registruje ni nove igrače ni stručni štab.

Sa dramatičnim padom budžeta počeo je i nezapamćeni egzodus. Silvan Fransisko, projektovan kao prva violina tima sa faraonskim ugovorom od 16 miliona evra za tri godine, pobegao je glavom bez obzira i potpisao za Panatinaikos, a da nije pošteno ni raspakovao kofere. Bar je video familiju ako ništa drugo. Njegovim stopama odmah je krenuo i Armoni Bruks koji traži spas Španiji, dok NBA veterani Danijel Tajs i Peti Mils izlazne opcije merkaju iz prikrajka, svesni da od obećanog holivudskog projekta nema ništa.

I stručni štab od sedam, osam ili devet imena koji je Parker najavljivao na sva zvona, po uzoru na NBA franšize, sada visi u vazduhu. Jasno je da kada nema para, nema ni muzike, pa se i bivši selektor Kole – projektovan kao „specijalac za ofanzivu“ – ekspresno povukao u duboku odbranu, mudro čekajući rasplet ove finansijske vrteške.

Parker ipak tvrdi da će sve biti u najboljem redu. Poručuje da samo čeka da prođe ova sezona, ili možda čak januarski prelazni rok, pa da sve dođe na svoje mesto, a veliki projekat u Vilerbanu zasija u punom sjaju. Sa druge strane, mnoge kolege u Francuskoj otvoreno pišu da je Parker jednako veliki prodavac magle kao što je nekada bio veliki igrač; da mu je funkcija u ASVEL-u pomutila razum i da jednostavno ne ume da razdvoji ono što je realno od onog što je izvodljivo u evropskim okvirima.

Za mene lično, cela ova situacija neodoljivo podseća na trenutak kada se društvo zapije u kafani, pa u tom zanosu jedni drugima obećaju da sutra svi zajedno idu na sedmodnevni put. A onda, kada se otrezne, niko nikome ne odgovara na poruke tih sedam dana – baš kao što se ni taj misteriozni investicioni fond do danas nije oglasio. Možda grešim, ali sezona je iza ugla pa ćemo veoma brzo videti ko je bio u pravu.