Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Rezultati u pripremnom periodu ništa ne moraju da znače. Ne mora da znači ni igra, toliko faktora postoji koji čitavu stvar čine varljivom. No, nekoliko stvari smo videli u Trapaniju od Partizana koje mogu biti dobar signal za predstojeću sezonu.
Iako je Partizan promenio skoro sve u svom timu, izgleda da je sistem ostao isti. Stručni štab na čelu sa Željkom Obradovićem je zadržao neke ustaljene postulate. U odbrani se sve preuzima, a u napadu su akcije takve da se traži najbolja moguća pozicija i to strpljivo. Da li će biti poludistanca, prodor ili će centar ukucati loptu u koš – uglavnom napad crno-belih izgleda kao glavni adut i u narednoj sezoni.
POPULARNO NA PORTALU
Defanzivni skok je škripao na Siciliji, u polufinalu je škripala i odbrana od šuta za tri ali sve su to stvari koje bi kritične bile tek ako postanu navika u mesecima koji dolaze.
No s obzirom na to da je Partizan doveo mnogo novajlija da vidimo zapravo šta je dobio individualno od pojedinih igrača.
Isak Bonga – najveći utisak turnira na Siciliji. Znalo se da je njegov dolazak pun pogodak, znalo se i šta Partizan dobija u njemu – defanzivca, fizikalca, ogromne ruke, čoveka koji će čuvati svakog rivala. Ali Partizan je dobio u nemačkom olimpijcu vođu odbrane, igrača koji će ubrizgavati energiju. To Bonga nije pokazivao u Bajernu. Nije imao takvu slobodu. Promena sredine, ali i činjenica da je stigao u tim u kom nema nametnutog vođe su doneli Bongi priliku da se profiliše u predvodnika. Uz to, iako igra tek treću evroligašku sezonu Isak deluje kao da je tu godinama i da tačno zna šta trener hoće od njega.
Povezane vesti
Karlik Džons – još jedan igrač koji je odmah rešio da se nametne i koji je na Siciliji bio pravi vođa u napadu. Reprezentativac Južnog Sudana je pokazao pre svega prodor igru. Njime je savladavao protivničke centre, beležio sigurne poene na obruču i radio ono što je Partizanu nedostajalo prošle godine. Kevin Panter je kroz sezonu (iz raznih razloga) odustao od prodora, kontakata i to mu je oduzelo dosta u poenterskom saldu, kao i Partizanu između ostalog. Džonsu je to osnov igre i izgledao je odlično. Odbrana možda bude škripala jer Karlik nije velik, ali to će već biti na ekipi da sakrije njegove nedostatke.
Tajrik Džons – odigrao je samo polufinale, uhvatili su ga grčevi i morao je napolje. U finalu protiv Trapanija nije ulazio, ali se u jednom meču za 20 minuta igre videlo da mu novi klub prija. Prija mu saradnja sa razigravačima koji su u timu i nije bez rezona ono poređenje koje mnogi navijači Partizana već prave sa Matijasom Lesorom. Grčeve mu ne treba uzimati za zlo, sezona nije ni počela i verovatno se nije ni očekivalo da igra toliko. Poput Lesora moraće Tajrik da preuzima i protivničke bekove i to će biti bitan izazov pred bivšim centrom Efesa.
Sterling Braun – u moru napadačkog oružja Partizana Braun bi trebalo da je jedno od najubojitijih. I takav je bio posebno u kritičnim trenucima utakmice protiv Dertone u polufinalu. Naljutio se posle batina koje je dobio, a koje nisu sankcionisane faulovima i preuzeo ulogu vođe u napadu. Utisak je da on i Karlik Džons sa spoljnih pozicija treba da donesu najviše poena crno-belima. Braun će za razliku od prošle godine u Albi imati mnogo jasniju ulogu, bolje definisanu i mogao bi lako da bude jedno od najvećih košgeterskih iznenađenja Evrolige.
Frenk Nilikina – u prvom meču se i nije mnogo iskazao osim ključne trojke u finišu, ali je u drugom bio tačno ono što Partizan od njega čeka. Bio je jak na lopti, plej je kome je prvo na umu da asistira, a ne da šutira no još će biti važniji u odbrani. U nekoliko navrata je čuvao visoke igrače posle preuzimanja i od njih se dobro odbranio, a baš je to ključ za odbranu koju traži Partizan.
Ife Lundberg – u prvom meču se i nije poenterski istakao, ali je zato u finalu bio bez milosti. Išao ga je šut, ubacivao je iz svih pozicija, bio je raspoložen i pokazao je da i na njega mora da se računa. Lundberg je neko ko ima iskustva u Evroligi, ali i neko ko će biti spreman da dopusti egzekuciju nekim drugim igračima. Kada se gleda bekovska linija Partizana sa svim ovim napadačkim potencijalom pravo je pitanje kako će se još tu uklopiti i Dvejn Vošington koji takođe važi za čoveka s velikim brojem poena u rukama.
Brendon Dejvis – radi se o elitnom centru Evrolige. O nekome ko je igrao na završnim turnirima, u najvećim ekipama. Prvi meč je igrao kratko zbog četiri rana faula, ali ga je rešio u produžetku. Igrao je manje od 10 minuta to polufinale, dok je u finalu bio jedan od najboljih. Ono što će on verovatno pokazati ove sezone je još veća energija, jedan viši nivo drskosti kako te lopte posle promašaja protivnika ne bi završavale kao ekstra posedi.
Vanja Marinković – u sjajnom napadačkom arsenalu i on će morati da nađe svoje lopte, svoje šuteve. Nije to loše izgledalo napadački kada je dobijao priliku, a u nekim momentima je čak izgledalo bolje defanzivno. Marinković je sada u Partizanu kao mnogo zreliji igrač. Neki se možda sećaju „ribanja“ od Andree Trinkijerija na tajm autu koji je tražen na plus 20 samo zbog toga što se nije trudio. Terao ga je tada trener Partizana da se trudi svakog trenutka na parketu zato što je mlad igrač. Godine, iskustvo, reprezentacija, sezone u Španiji su naučile Vanju da bude bolji i to će sada kao zreo igrač isporučiti i u Partizanu.
Mario Nakić – pitanje je kakvu će ulogu imati domaći igrači u Partizanu i koliko će uopšte igrati Evroligu. Mario je shvatio da ako želi da dobije minute dobiće ih odbranom. Možda bi i on voleo da pokaže raskošni talenat u napadu kojim se dičio kao junior Reala, ali to mu neće dati kredit kod Obradovića. Odbranom će sebi odrediti minutažu, verovatno je to pokazivao na zatvorenim utakmicama pa je u oba meča na Siciliji odigrao lep broj minuta. Ne bi bilo iznenađenje da posle Marinkovića on bude drugi najbolji srpski igrač tima.
Balša Koprivica – pokazao je još jednom svoju veličinu, raspon ruku, pokazao je i da je učio prethodnih godina. Ipak pored Džonsa i Dejvisa neće moći da ide dalje od pozicije trećeg centra i svoje minute će opet morati da zaradi kroz ABA ligu.
Aleksej Pokuševski – na mnogo stvari će Poku morati da se navikne u Evropi. Moraće da bude brži, obišao ga je Džastin Gorem koji je jedan od tromijih igrača. Šut će mu biti glavni adut, a tu takođe kao da je gubio na samopouzdanju. Ako želi da bude na nivou u Evrolige Pokuševski će morati u prvoj godini mnogo da uči i da raste.
Arijan Lakić – nije dobio veliku priliku, malo toga može da se vidi iz minuta koje je igrao. Finale je završio sa povredom. Dobio je udarac u predelu kuka i sada je najvažnije da to nije napravilo neki problem pred nastavak priprema.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare