Evroliga ulazi u završnicu, najzanimljivi deo.

Pored takmičarskog naboja aktuelan je i format u budućnosti, generalno broj učesnika, pozicija srpskih „večitih“, najave eventualnog formiranja rivalske Evropa NBA, odnosi najvećih košarkaških organizacija, kao i klupski i individualni kvalitet. O svemu pomalo ćaskamo sa Sašom Obradovićem, proslavljenim srpskim trenerom i trofejnim jugoslovenskim reprezentativcem.

„Tekuća evroligaška sezona jeste drugačija od ostalih, mada je svaka specifična na svoj način. Favoriti su u nekim situacijama imali kikseve, pa je bilo zanimljivo do poslednjeg ligaškog kola kada je kompletiran raspored plej ofa odnosno plej ina. I, po običaju, ogromna očekivanja od svih učesnika bilo koje vrste doigravanja. Šanse su prigrabili i neki ne toliko kvalitetnog sastava ili moćnijeg budžeta, poput Bajerna i Pariza. Razočarali su, na neki način, Real i Barselona, jer su bili ‘projektovani’ u prva četiri. Postojala su velika očekivanja i od Milana, naročito u odnosu na uložena sredstva, ali su se opet našli ispod crte,“ podseća nekadašnji dugogodišnji trener Monaka u razgovoru za Sport klub.

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Evroliga kaznila večite, na udaru Zvezdin funkcioner

Terzić: Partizanu pomaže država, Zvezda klub uspešnih ljudi

Nešto više od mesec dana pre Fajnal-fora, koji će se po prvi put u istoriji elitnog nadmetanja održati daleko od Starog kontinenta, u Abu Dabiju, ne mogu da se preskoče prognoze.

„Kada me pitate o favoritu za krunu, uz procenu momenta, svi su imali faze, bili dole, pa gore i obrnuto, pokazali obe strane, pa je najobjektivniji zaključak da nema onog izrazitog, bez obzira na prva tri mesta u ligaškom delu (Olimpijakos, Fenerbahče, Panatinaikos). Tu je i Monako, iako je varirao. Matematički je za očekivati da se nešto promeni, da se ligaške pozicije ne preslikaju i za završni turnir. Ima tu timova projekata kao čuvenog španskog dueta, ali i Anadolu Efesa. Ovi poslednji su u najboljoj formi, to već traje, ali u četvrtfinalu idu na možda najtežeg rivala (PAO), ne samo što su aktuelni šampioni, nego imaju izuzetno jak domaći teren. Ne otpisujte ni ranjene zveri, Barsu i kraljevski klub, koji su se patili cele sezone sa povredama, pa odlascima nosilaca igre…Uspeli su da dobiju ključne utakmice, pa imaju solidno samopouzdanje. Nema onog koji odskače, zavisite od momenta, prilike da naprave atmosferu u ekipi, a vreme curi. Zanima me kako će svi da iskoriste ono što imaju da bi pobeđivali, jer trijumfi su jedini pravi moderatori.“

„Nova lica, stari problemi – NBA odliv i povrede ključnih igrača“

Obradović je proveo četiri godine (u dva navrata) na klupi Monaka, a do razlaza je došlo krajem novembra prošle godine.

„Trenerski posao je takav da može da dođe za dan, a nekad moraš i da sačekaš, recimo kraj sezone, rezultate, kada se svode računi. I vreme bez posla je vrsta izazova, koji te pravi boljim. Generalno, nema puno klubova koji bi me zanimali, da ne zvučim neskromno, a i da nije ‘ad hok’ nego duža saradnja. Pliva se u maloj bari, a puno krokodila. Ima velikih trenerskih imena, a trenutno su bez posla. Najvažnije mi je fizičko i mentalno zdravlje, mir, porodica, a svi ćemo se okupiti u Monaku za predstojeći Uskrs. Tokom radne pauze, svraćao sam i u Beograd, naravno da mi je lepo u rodnom gradu, ali i sa ‘milion’ ljudi sa kojima se srećem, onda ne stignem da uradim neke sitnice za sebe.“

Da li je ujednačenost evroligaških timova, specijalno ove sezone, pokazatelj kvaliteta ili neke vrste oseke?

„I jednog, i drugog. Svedoci smo igračkog odliva u NBA svake godine, što je nemerljiv gubitak. Plus povrede ključnih igrača, što obara nivo kvaliteta svih učesnika. Teško je predvideti u kom pravcu će sve da ide. I od dolazaka velikog broja košarkaša iz Amerike, postojala su očekivanja da budu nosioci igre, a mnogi nisu ispunili očekivanja. I najveći evropski klubovi su grešili. Onda, ne zaboravite odlazak mladih talenata u svetlu novih koledž pravila (solidno plaćeni ugovori, prim. aut), pa igračka produkcija, sve je to i te kako limitirano. Ne ide se u pravom pravcu. Međutim, u svemu konstatovanom, imamo situaciju da raste popularnost ovog sporta u najjačem takmičenju. Ali, biće i svake sledeće sezone teška selekcija igračkog kadra. Ima malo ili nema dovoljno kvalitetnih pojedinaca.“

Sa poslednjim postoji i nekakva uzročno – posledična veza sa krštenicama.

„Ranije je starosna granica bila niža. Oni preko 30 godina, bili su praktično na margini, a sada imamo obrnutu situaciju. Još može da se shvati potpis 37-godišnjeg Erika Mekkoluma, ‘kombo beka’ Fenerbahčea. Ali, generalno, takva tendencija može da zabrine. Jer, svedoci smo da neki na zalasku karijere, imaju ozbiljne ugovore, ili im se čak i produžavaju, ali to je stvarnost Evrolige i na neki svoj način govori o kvalitetu i potencijalu.“

Ovog proleća se mnogo priča o proširenju Evrolige, možda čak i nekim konferencijama, pa sastancima FIBA i NBA zvaničnika, naznakama formiranja njihovog zajedničkog takmičenja, blagi galatamatijas od „ideja“.

„Pratim, ali mnogo toga nije jasno, mislim da je reč samo o razgovorima, a sve ostalo je na dugom štapu, pa ne bih da komentarišem. Već dugo imamo razmimoilaženja FIBA i Evrolige, za košarku bi bilo dobro da se to reši. A, sad i novi činilac, NBA, da li će i kako eventualno da se dogovaraju, a pa interes velikih klubova gde im bilo bolje… Sve je to u magli, kao da je ‘nabacano’, zato nemam šta da kažem na sve to.“

„Večiti u Evroligi – potrebni su, ali pod jasnim uslovima“

Zlato je „obaveza“ Srbije

„Uvek je nezahvalno predviđati rasplete ili prognozirati reprezentativne šanse na velikim takmičenjima, pa i na predstojećem Evropskom šampionatu. Osnovna stvar, kao i u moje igračko vreme, ko će da igra za Srbiju, ali i za rivale. Odatle sve kreće. To određuje krajnje domete svih, pa i našeg nacionalnog tima. Onog koji je posebno na Olimpijskim igrama postavio visoke standarde. Verujem da će se ponovo na okupu naći kompletan tim uz selektora Pešića. Ako tako bude, očekujem da se napravi korak više, po igri i rezultatu. Pa neka to bude i neka vrsta pritiska. Imamo dovoljno razloga da očekujemo i zlato. Ako se shvata kao obaveza, ništa strašno jer tako tim raste. Inače, i EP tradicionalno ima izrazite favorite, dešavaju se veća ili manja iznenađenja, ali bude i onih koji nemaju šta da izgube.“

Tako već ne stoje stvari sa Crvenom zvezdom i Partizanom…

„Da se razumemo, Evroliga mora da ima visoke standarde odnosno da je mesto za najbolje i finansijski potentne. Ne slažem se sa ulaskom ekipa sa skromnim budžetom, pa šta god ko mislio o tome. Ali, podatak da bi ‘večiti’ trebalo da plate po pet miliona evra za trogodišnju licencu, prevelika je suma. Morale bi i neke druge stvari da se uzmu u obzir, kao ozbiljnost, stabilnost, koje bi opredelile Evroligu za takve klubove. Zašto da ne i fenomenalna atmosfera u Areni, frenetično navijanje, koje utiče i na druge učesnike da i oni sve čine da imaju takvu podršku. Evroligi su potrebni srpski ‘večiti’. Znate koliko me ljudi zvalo da im pomognem da obezbede kartu za ‘Arenu’, da uživo osete sjajni ambijent, to je više od košarkaške igre.“

Sagovornik Sport kluba nije jedini koji se osvrnuo na učinak srpskog evroligaša, kome je izmaklo doigravanje.

„Partizan je bio tako blizu, u igri skoro do kraja ligaškog dela, ali nije lako u totalno novoj ekipi da praviš hemiju i rezultate, sve. Nekada si mogao da gradiš atmosferu ili da imaš šansu da uzmeš dvojicu, trojicu igrača, koji se bar znaju iz prethodnih klubova ili slično. Ovaj crno-beli tim ima talenat, pojedinci će imati karijeru, ali je za sve potrebno određeno vreme, koje niko nema. E, to je evroligaška cena,“ nema dilemu Saša Obradović.