Topla junska noć u Beogradu, dok pišem ove redove iščekujem sedmu utakmicu finala NBA lige.

/piše: Uroš, student u blokadi/

„Za mene kao strastvenog ljubitelja evropske košarke, svako NBA finale (osim kad igra Denver naravno) je dobra prilika da u miru i bez sekiracije uživam u spektaklu. Do onog, za mene najvažnijeg finala u minuloj sezoni, nikada nije došlo, budući da je moja Zvezda relativno rano ispala iz Evrolige u odnosu na narasla očekivanja, iz ABA i KLS takođe.

Do najvažnijeg finala nije došlo, ali to ne znači nužno da nije izvojevana najveća pobeda. Pored toga što sam navijač, ja sam pre toga, pre svega, student. Student u blokadi.

„Grof“ Božović stao uz studente i pita: Zašto penzioneri glasaju?

Pre više od pola godine moj fakultet je, kao i svi ostali u zemlji, stupio u blokadu iz dobro znanih razloga. Napadi kojima smo bili izloženi izazvali su do sad neviđenu rekaciju u srpskom društvu. Izazvali su reakciju i na mestima na kojima to nisam mogao ni sanjati. Jedno od tih mesta je utakmica Crvene zvezde. Pratim voljeni klub dugi niz godina. Već imam dovoljno godina da jasno prepoznam spregu jedne (pa blago da se izrazim) štetne politike i sporta u Srbiji.

Bez nekog patetisanja, zaista mislim da je zvezdaška publika kad se sve sabere i oduzme-naše društvo u malom. A onda me je ta publika iznenadila.

Ne jednom, ne dvaput.

„Vidimo se na Vidovdan u Beogradu…“

Sezonac sam treći put od kako studiram u Beogradu i nisam propustio nijednu značajniju domaću utakmicu već neko vreme. Sa ponosom mogu istaći da je pretežan, ogroman deo Arene u regionalnoj, ali i evropskoj ligi, stao na stranu nas studenata! Nisu bili neutralni, nego su stali uz nas. Navijačkim rečnikom, zaista je grmelo. Protiv Virtusa beše najjači utisak, jer smo ubedljivo vodili i pobedili, tako da je celo drugo poluvreme bilo posvećeno tom „ludilu“. To zna svako ko je bio tamo i svako ko je gledao tu utakmicu na televiziji. To zna i čovek koji je uradio sve da do toga ne dođe. Saopštenjima, pretnjama…

Uzalud, jer kad 90 procenata ljudi, makar na utakmici, ima isti osećaj i istu potrebu – mora da dođe do toga.

Studenti pozvali: Nole, dođi na Vidovdan

Ne bih patetisao, ali moram malo.

Osećaj kad sam video i osetio koliko ljudi oko mene je uz nas, lepši je čak i od Šegijevog kucanja u kontri protiv Olimpijakosa, Bolombojevog stavljanja tačke na pobedu u derbiju, Nedinih bacanja, Kodijeve trojke protiv Reala, Kenanovih trojki, Teove magije…

Taj osećaj je najlepši osećaj svakog studenta-Zvezdaša u minuloj sezoni. Nadam se da ćemo mi studenti i građani što pre zaokružiti (i metaforički i bukvalno na nekom listiću!) našu pobedu, pa da na utakmici ponovo mogu da se nerviram „samo“ zbog košarke, sudija i amplituda u toku sezone. A toga u Zvezdi nikad ne manjka. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim navijačima Crvene zvezde, Partizana, ali i manjih klubova po zemlji (poseban naklon!) za podršku koju su nam pružili. Hvala i košarkašima Zvezde, nekada reprezentativcima (Kalini, Dedi i naravno bratu Štimari) što su nas podržali i prisustvom na protestu. Vidimo se na Vidovdan u Beogradu.

I u Areni, zauvek“.

Uroš, student u blokadi