Aleksa Avramović je u sredu završio svoju trogodišnju avanturu u Partizanu. Došao je kao igrač koji se dugo tražio na putu ka elitnom evroligaškom igraču, a odlazi kao jedan od najboljih defanzivaca Evrope i kao neizostavan šraf reprezentacije Srbije. Među navijačima Partizana će ostati upamćen po nekoliko nezaboravnih partija.

Igrajući za OKK Beograd, Borac, Vareze, Estudijantes i Unikahu Aleksa Avramović je pokazao da je košgeter, skorer. Znalo se da ima i kvalitete u defanzivi, ali je za sledeći korak bilo potrebno nešto posebno. Dolazak u Partizan, rad sa Željkom Obradovićem se činio kao savršeni spoj, a zatim je tu bila i jedna posebna trenerova ideja.

Obradović je Avramovića stavio na poziciju pleja, iako je Aleksa po prirodi „dvojka“, bek šuter. Ali rekao mu je da je u reprezentaciji na njegovoj poziciji previše dobrih igrača i da mora da proba na „jedinici“. Tako je krenuo preokret Avramovićeve karijere.

Najbolje Aleksine partije u Partizanu

33 poena protiv Crvene zvezde 21/22.
30 poena protiv Efesa 23/24.
27 poena protiv Barselone 23/24.
26 poena protiv Mege 23/24.
24 poena protiv Makabija 23/24.
23 poena protiv Burse 21/22.
22 poena protiv Monaka 22/23.

U prvoj sezoni je beležio 10,1 poen po meču uz 3,3 asistencije. Zatim je usledila sezona 22/23. u kojoj je beležio 7,2 poena po meču, dok je u poslednjoj imao 10,3 poena po utakmici.

Iz te prve godine, u kojoj je Avramović igrao Evrokup sa Partizanom, navijači nikada neće zaboraviti Obradovićevu reakciju na tajm-autu u Parizu. Odjekivalo je „Aleksaaaaa! Dodaj loptu jednom!“. Neće navijači zaboraviti ni promašeno zakucavanje protiv Burse, ali će u srcima crno belih ostati zauvek zbog meča protiv Crvene zvezde. Dao je 33 poena u hali „Aleksandar Nikolić“ uz osam trojki u utakmici ABA lige Crvenoj zvezdi.

Druga sezona je baš bila baksuzna za Aleksu. Počeo ju je sa povredom šake. Propustio je tri meseca, priključio se evroligaškoj avanturi tek od zime i nije stigao da ostvari isti status i istu minutažu kao i u prvoj sezoni. Završio je sezonu sa povredom šake druge ruke.

Tada se verovatno desio zaokret kod Avramovića jer je dolazilo leto u kom sledi Svetsko prvenstvo i ono za šta se spremao dve godine u Partizanu. Prilika da zaigra na poziciji pleja! Oporavio se posle operacije u Madridu, krenuo je da radi punom parom i bio je savršeno spreman za početak priprema. Plod svega bila je energija koju je Avramović doneo reprezentaciji, bio je neisrcpna baterija zbog koje je Srbija dobijala besplatne poene direktno iz ruku naoštrenih Litvanaca i Šaja Gildžusa Aleksandera.

Bio je Avramović najveća zvezda srpske košarke u tom trenutku. Lično njega su dočekale hiljade Čačana, dočekao ga je pun stadion Tašmajdan i bilo je jasno da sledi još jedna njegova dobra sezona. Partizanov bek je odlično krenuo – bio je jedini raspoložen u prvom Partizanovom meču te sezone, a slične košgeterske partije ponovio je u još nekoliko navrata. Činilo se i da je bio najbolji kada je najviše trebalo svom timu. Od februara, kada je Partizan lovio plej-in Avramović je igrao fenomenalno ali se tada tim crno belih kompletno raštimovao pa zbog toga ni on verovatno svoju košarkaški najbolju sezonu u karijeru ne može da nazove uspešnom.

Uz sve to, imao je nikad veći teret organizacije igre u Partizanu, a to u sistemu Željka Obradovića nije lako. Videlo se da njih dvojica neretko nisu bili na istim talasnim dužinama, ali se još kako video trud obojice da se Aleksina igru transformiše.

Avramović je sada osnov reprezentacije Srbije, svi jedva čekaju da ga vide u dresu nacionalnog tima, svi jedva čekaju njegove reakcije, njegovo lice na malom ekranu. I sve je to Aleksa zaslužio, baš kao i novi ugovor u CSKA. Biće malo dalje od radara šire publike jer „armejci“ ne igraju Evroligu, ali će Avramović tamo izvesno imati ogromnu ulogu, ogromnu priliku da pokaže šta zna i da vredi.

Bonus video