Đoan Penjaroja će u narednim danima zvanično biti promovisan kao novi glavni trener KK Partizan, a očekivano – u klub iz Humske neće doći sam.

Još 14. decembra Sport klub je izvestio da će zajedno sa Penjarojom u redove prvaka Srbije i Jadrana stići i Uroš Dragićević, koji će obavljati ulogu pomoćnog trenera.

Ovaj srpski stručnjak godinama živi i radi na španskom govornom području i očekuje da se da će olakšati komunikaciju Penjaroji, koji nikada u igračkoj i trenerskoj karijeri nije radio van Španije. Međutim, daleko je Dragićević od prevodioca.

Radi se o treneru kojeg je evropska javnost najbolje upoznala u periodu koji je proveo kao pomoćni trener Monaka. Bio je to stručni štab Saše Obradovića, danas trenera Crvene zvezde, a zanimljivo je da je u Monaku tada radio i Mirko Ocokoljić – trenutno privremeni glavni trener Partizana.

TEKSTOVI O KK PARTIZAN NA SAJTU SPORT KLUBA

„Igrači su jasno pokazivali da im se ne sviđa Željkov rad”

Šta je Pejna omelo da potpiše za Partizan u oktobru?

Partizan-Parker-Penjaroja, agent za SK kaže: Ostati miran

Zanimljivo iskustvo je stekao Dragićević u tom periodu, a moći će i te kako da ga primeni na trenutnu – kranje neprijatnu – situaciju u crno-belom klubu. O vremenu u Monte Karlu Dragićević je svojevremeno govorio za Sport klub.

„Jako je teško dobiti priliku da budeš deo takve ekipe – to je čast i privilegija. Moj dolazak nije bio na početku sezone, već u novembru, kada sam se priključio timu. Dobio sam poziv od trenera Saše Obradovića, razgovor je bio vrlo jednostavan: ‘Kako si, gde si, šta radiš?’ Ja sam objasnio gde radim i sa kim, a onda je rekao: ‘Tražimo pomoćnika, iz uprave će te kontaktirati, da li si zainteresovan?’ Prva stvar koju sam rekao bila je: ‘Da!‘“, rekao je Dragićević u razgovoru sa Marijom Sekulović.

Kako je raditi sa igračima kao što je Majk Džejms?

„Ljudi me stalno pitaju kakav je. Da li je konfliktan, da li je problematičan. Ove sezone – i to ne govorim zato što smo sada ovde – zaista nismo imali nijedan problem. Trener Obradović vrlo dobro zna kako da reši stvari. Kako ga je Obradović smirio? Komunikacija. Današnja košarka traži da trener ne samo da poznaje igru – a Saša je poznaje – nego da zna da upravlja komunikacijom sa 14 različitih karaktera. To su 14 različitih duša, svi se bore za ulogu, traže priliku. Moraš da nađeš način da ih ubediš da je nešto ispravno, ali i da saslušaš, da prihvatiš sugestiju. Majk je izuzetno kompetitivan. On poznaje gotovo svaku ekipu i igrača – ne samo u Evroligi, nego i u francuskom prvenstvu. Radi se video-analiza, on tačno pamti šta je ko radio u prethodnim mečevima, kako su napadali, čime su pokušavali….“

Jedan igrač se isticao…

„Važno je reći: ono što mi gledamo na televiziji je utakmica, emocija, puls 160. U stvarnosti, to su momci koji vole košarku, rade svoj posao, pristojni su, pruže ruku. Jedan od igrača koji mi je posebno pomogao u početku bio je Kemba Voker. On je prvi prišao, pružio ruku i rekao: ‘Dobrodošao, kako mogu da pomognem?'“

Na poziv upravo Kembe Vokera, Dragićević je otputovao u SAD tokom prethodnog leta, gde je bio gost Boston Seltiksa u pripremnom periodu.

“Ne mogu reći da sam bio deo stručnog štaba, ali jesam aktivni član čitavog tog procesa. Posmatrao sam skautinge, bio prisutan na sastancima i pratio sve što se tamo dešavalo. Prisustvovao sam treningu od skoro tri sata. Postoji video snimak na društvenim mrežama gde Džejlen Braun govori kako ti treninzi nisu normalni. To je od 11.00 do skoro 14.00. Ful sprint, presing, ruka na liniji dodavanja, aktivne ruke u prenošenju lopte, u napadu što jednostavnije i brže da se da koš. Ratna zona sve vreme, a sve kroz neka takmičenja.

Ono što se meni svidelo kod Džoa Mazule jeste što se jako često igra sa mentalnim stanjem igrača. Izaziva ih da imaju glad za pobedom, da žele da pobeđuju i da je to uvek važno. Ne ide se u smislu jurcanja po terenu, traži se inteligencija, da se poštuju dogovoreni detalji koji su postavljeni u prvom delu treningu. Drugog dana tog kampa igralo se 4 na 4 bez driblinga po celom terenu sedam minuta bez prestanka. Ego i takmičarski duh im ne dozvoljavaju da padnu.

Razlika između Amerike i Evrope je to da su igrači došli spremni na pripreme. U Evropi igrači očigledno ne dolaze spremni, pa je na ovom početku Evrolige gomila povređena”, opisao je boravak u Bostonu Dragićević u intervjuu za “Basketball Sphere”.

Izdvajamo i…

Zanimljiv je bio deo razgovora za SK u kojem je Dragićević govorio o psiholozima u profesionalnim košarkaškim timovima.

“Psihologija je danas normalna stvar. Pre desetak godina, psiholog u sportu je bio bauk – ljudi su imali otpor: ‘Nisam lud, ne treba mi to, šta će ko da kaže.’ Mi smo u Monaku imali psihologa u timu, osobu koja je posvetila vreme radu sa igračima i to je definitivno pomoglo. Ne znači da psiholog ‘ima puno posla’, ali ume da pronađe način da kroz razgovor pomogne igraču da prebrodi probleme – nekad i privatne – koji utiču na posao. Sezona traje deset meseci, stalno putovanja, utakmice, treninzi, analiza… Igrači imaju porodice, supruge, decu, svakome to na neki način nosi pritisak. Treba sve to držati pod kontrolom. Psiholog može da da alat: kako da kontrolišeš emocije, kako da nađeš balans kad je glava vruća, kako da razumeš poruku i kad je upućena na pogrešan način.”

Pogledajte čitavo Dragićevićevo gostovanje:

Pogledajte tabelu Evrolige: