Srpski košarkaš Vasilije Micić bio je gost podkasta litvanskog novinara Donatasa Urbonasa i, između ostalog, govorio je o ponudi CSKA koju je imao ovog leta, zbog čega je odlučio da ostane u Efesu i zbog čega i dalje želi da se oproba u NBA ligi.

Micić je istakao da je odluku o ostanku u Efesu doneo sam, kao i da je srećan zbog toga.

Povezane vesti:

Petrušev ide kod Micića u Efes

Euroleague

16. avg 2021 7

Euroleague

16. avg 2021 7

Ataman: Da Efes igra NBA, stigao bi do plej-ofa

Euroleague

10. sep 2021 5

Euroleague

10. sep 2021 5

Radonjić: Vajt operisan, sledi mu pauza od nekoliko meseci

Euroleague

12. sep 2021 3

Euroleague

12. sep 2021 3

„Veoma rano mi je stigla ponuda od CSKA. Nije to bila neočekivana ponuda, ali je stigla neočekivano rano. Mislim da je bilo u junu, dok sam bio sa reprezentacijom. To je, naravno, bila odlična ponuda i ja sam srećan što su pokazali interesovanje za mene. Verujem da je CSKA veliki tim i da će uvek to biti, jedan od najboljih. U isto vreme sam razgovarao sa Miškom o NBA ligi. Bilo je otprilike 90 odsto čistih ponuda iz NBA, ne 100 odsto, kada govorimo o detaljima ugovora. Naravno, nismo ni očekivali nikakva obećanja kada je reč o minutaži, ali bilo je reči o mojoj ulozi u Oklahomi. Kada sam shvatio da Oklahoma još nije sigurna, jer oni imaju još mesec i po dana za draft, da sačekaju da vide koliko će igrača uzeti i šta će uraditi sa trejdovima. Za mene je to mnogo vremena za čekanje. Naročito kada sam već imao ponudu od CSKA i kada sam već razgovarao sa Efesom. Osećam se srećno tu, rekao sam im da imam ozbiljnu ponudu od CSKA i u tom trenutku sam želeo da im dam prioritet, da mogu da se izjednače i ponude mi nešto slično. Bio sam veoma srećan što su razumeli moju želju da ostanem, a ne da odem samo zbog toga što je neko rekao da bi ja trebalo da odem. Na kraju su mi ponudili iste uslove, odnosno uslove koje sam ja želeo. Nisam osetio da treba da čekam, osetio sam da je to to“, objasni je Micić i dodao:

„Dostići nivo na kome sam ja sada u Evropi je mnogo teško, to uvek govorim prijateljima. Svake godine ja potpisujem +1 ugovor, kako bih dostigao taj nivo jer znam da kada imam tu opciju u ugovoru mogu da ga produžim ili da odem iz tog kluba. Sav taj rizik koji sam preuzimao prethodnih godina doveo me je sada do toga da mogu da biram između tri opcije. Na kraju, osetio sam da, jureći sve te nove izazove kroz karijeru, ja konačno ne želim više to da jurim. To nije toliko u vezi sa mojim ambicijama, ja uvek želim više, da budem bolji, da radim na sebi, ali konačno sam bio srećan, da ne moram da menjam svoj dres zbog brenda Najki ili drugog logoa. Na kraju, osvojili smo Evroligu i sve zajedno je ispalo tako dobro“.

„Kokoškov me ubeđivao za NBA, i ja to isto želim, ali…“

Micić je objasnio na koji način su obaveze prema reprezentaciji Srbije tokom kvalifikacija za Olimpijske igre uticale na brzo i efikasno donošenje odluke o nastavku karijere.

„Druga stvar koja je bila u tom trenutku veoma važna za mene. Igrao sam sa reprezentacijom, osećao sam se umorno, sa svim tim utakmicama, pritiskom da moramo da osvojimo turnir. Shvatio sam da ako čekam do avgusta i ako u tom trenutku stignemo do Igara… rizikujem previše. Ako se povredim, a nemam potpisan ugovor u Evropi, ugovor u NBA ne bi bio validan jer ne bih prošao medicinske preglede. Sve zajedno… možda ovo ne bi trebalo da govorim, ali osećam se slobodno da pričam o tome… sve to zajedno dovelo me je u poziciju da kažem ‘ovo je sasvim dovoljno, čini te srećnim, uradi to’. I tako sam to odlučio. Ranije moje odluke o tome gde ću potpisati nisu bile toliko javno praćene, nisu bile toliko glasne, ljudi nisu pričali o tome jer tako ja donosim odluke, ne donosim ih tako što govorim o tome da je to najveća stvar u Evropi, ne. Donesem odluku, nastavim dalje, srećan sam sa tim“.

Da li je imao „savetnike“ kada je reč o nastavku karijere u NBA ligi?

„Da, imao sam dosta savetnika kada je reč o NBA ponudi. Jedan od njih je i Igor Kokoškov, njemu sam zahvalan. U pozitivnom smislu me je ubeđivao, odnosno predlagao da treba da igram na tom nivou. Kada sam razgovarao sa njim, zaista sam shvatao šta misli pod tim i razumem sve druge perspektive o meni. I ja to sve vidim. Razlog zbog kog ja i dalje želim da igram NBA ligu je da bih osetio sebe tamo. Nije zato što želim ugovor od 100 ili 200 miliona dolara. Samo želim da osetim šta ti momci rade tamo u odnosu na nivo Evrolige i da vidim jesam li ja toliko dobar ili ne. Nije kao da sumnjam u sebe, ali to je moj cilj, recimo tako. Na kraju, stvari koje radim u Evropi su stvarno kvalitetne i teško je to dostići ovde. Pre nekoliko sezona sam sa Tofašom imao jednu utakmicu nedeljno i sada sam u ovoj poziciji, igram protiv tog Tofaša i kada pričam sa tim momcima, nisam svestan tog brzog napretka i tranzicije. Ali napredak je zaista očigledan, nije da hvalim sebe, ali mislim da malo ljudi može tako brzo da dostigne toliko viši nivo. To je razlog zašto sebe poštujem više, ne želim da slušam ljude oko sebe. Oni koji me dobro znaju, znaju da odluke donosim sam i mislim da i nemaju toliko hrabrosti da mi mnogo pričaju o tome. Ne mislim da su moje odluke najbolje, ali su moje. Šta će biti na kraju, niko ne zna. Moja porodica mi je uvek govorila da radim onako kako se osećam. Poslednjih šest ili sedam odluka u mom životu su bile dobre, bez znanja šta budućnost donosi. To donosi poverenje ljudima koji veruju da ću doneti ponovo dobru odluku“.