Koliko je igrača stvorio Duško Vujošević, nema premca u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, ali ni na evropskom kontinentu. Mnogima od njih je bio odskočna daska za pristojno velike karijere. U trenutku kada nas je zauvek napustio, prisećamo se sa nekima od njih kako je sve to izgledalo, kakav je trag iza sebe ostavio.

Neki priznaju da nije bilo lako, ali iz svake reči ide zahvalnost za košarkaško odrastanje.

OPROŠTAJ OD VUJOŠEVIĆA

Draženova majka otkrila Duletov gest koji nikad neće zaboraviti

Haus se oprostio od Duška: Prevodio mi knjige, pričao o umetnosti

„Boli me što nikada Duletu nisam rekao koliko mi je značio“

Grbović se setio mladog Duleta: Gile, Cane, Dik, SKC i rok en rol

Sale Đorđević o Duletu: Kada je zaradio masnicu zbog mene…

„Ne bih voleo da iko od vas pomisli da ga ne volim“

„Na momenat mi se čini da je toliko toga već ispričano o njemu. Ali, kada se ovo desilo, razgovarao sam sa mojim igračima, sve nas je mnogo toga košarkaški naučio. Veliki poznavalac ovog sporta. Međutim, ono što ga je odvajalo od svih – ta posvećenost, radna etika, koju je preneo na sve nas. Odgovornost prema treningu, ekipi, kompletnom radu u klubu. To je u najkraćem po čemu ću ga pamtiti kako i brojni njegovi igrači,“ priznaje Vule Avdalović za Sport klub.

Nekadašnji prvotimac Partizana je jedan od onih, koji je izašao ispod njegovog nakovnja, a kasnije postao i mlađi kolega. Trener Mege ne krije:

„Mnogo stvari koje me je naučio, pokušavam da repriziram na početku svoje trenerske karijere. Mnogima je bio inspiracija, trenerima, igračima, ni ja nisam izuzetak. Toliko toga sam naučio, od pristupa košarci, ali i nebrojene životne lekcije smo pokupili, a sve to koristim u klubu u kome sada radim.“

Zauvek sa svima nama

„Iako više nije sa nama, ostaće u srcima i razgovorima da živi, baš kao do sada. Kad god se pokrene neka košarkaška tema, on je neizbežno pomenut u bilo kakvoj konverzaciji. Ostavio je dubok trag i uticaj na sve nas. Sigurno će ostati da živi među nama svima, koji smo deo života proveli i radili sa njim, na jedan drugi, ne manje važan, način.“

Uz svu zahtevnost na treningu ili utakmici, išao je i specifičan humor?

„Bio je izuzetno inteligentan čovek, pa je i ta duhovitost, izlazila iz oštroumnosti. Što se tiče strogoće, jeste bilo, ali smo na neki način uživali u tome. Mislim da je to potrebno mladim igračima kao i deci u porodičnom okruženju. Ako je roditelj strog, ali ispravan, mislim da je to prava kombinacija. Oni koji su imali pravilan pristup prema treningu, sportskom životu, timskom radu, nikada nisu imali problem što je on strog. Ni on nije imao teškoće sa onima koji su ga poštovali, kao i trening i njegovu želju da se sve radi maksimalno u svakom trenutku. Momci iz Partizana, pa čak i oni koji su dolazili sa drugačijim navikama u Humskoj, uz njega su postojali takvi. Ispravan odnos prema treningu, timu, igri, to je ono što smo svi mi iz njegovog doba naučili i postojali bolji igrači i ljudi.“

Da li ste nekada pričali sa Vujoševićem o Vašem izboru novog zanimanja, posle završetka igračke karijere?

„Jesam nekoliko puta. Takođe i Vlada Jovanović, moj prijatelj i njegov dugogodišnji pomoćnik. Bio je i prvi trener crno-belih, kada je Dule 2010. otišao u moskovski CSKA. Kada god bi se sreli, uvek košarkaške priče. A sa Vladom, a čujemo se često, ne prođe razgovor da Duleta ne pomenemo. Koliko nas je samo stvari, koje non stop primenjujemo, naučio. Kao i određenim situacijama, kako da reagujemo, ponašamo se… A to je ono svakodnevno sa treninga, utakmice.“