Panatinaikos pregažen sa 81:48 kod kuće, potpuna kontrola utakmice u Tel Avivu i trijumf nad Makabijem 75:63. S druge strane, ubedljiv poraz u Pioniru od Albe 78:63 u meču koji je izgubljen još u prvom poluvremenu, i sličan poraz od Igokee na strani 75:68. Ovaj tim Crvene zvezde trenutno ima veliku amplitudu igre, a pitanje jeste – kako da se češće nađe na njenoj pravoj strani, koju smo videli u četvrtak uveče?

Posle mnogo problema sa povredama na pripremama, crveno-bele je čekao pakleni oktobar sa teškim rasporedom i mnogo putovanja, a oni su taj ispit položili sa prelaznom ocenom.

Jedini pravi kiks bilo je izdanje iz duela s Albom, pogotovo što je Zvezda tada imala i nekoliko dana za odmor. Skor u Evroligi sada je 3-5, a vrlo lako je mogao da bude i bolji.

Dosadašnji rezultati u EL:
Fenerbahče – Crvena zvezda 61:57
Makabi – Crvena zvezda 63:75
Crvena zvezda – Žalgiris 73:61
CSKA – Crvena zvezda 78:76
Crvena zvezda – Alba 62:78
Monako – Crvena zvezda 70:62
Armani – Crvena zvezda 79:62
Crvena zvezda – Panatiniakos 81:48

Uz spomenuti duel sa Albom, Zvezda je nekonkurentna bila jedino još u Milanu protiv Armanija koji zasad igra najbolje u Evropi. Sa Fenerom u Istanbulu gledali smo dramatičnu završnicu, sa CSKA u Moskvi je Zvezda vodila na 4:20 do kraja, a u vrlo lošoj poslednjoj četvrtini na obe strane u Monaku, crveno-beli su propustili brojne prilike da naprave malo iznenađenje.

Sa druge strane, tri zabeležene pobede ostvarene su bez triler završnica, mada se Žalgiris držao do sredine poslednjeg perioda. Pobede su izvojevane zaštitnim znakom Zvezdinog tima – čvrstom, pokretljivom i agresivnom odbranom, te maksimalnim intenzitetom. Ovaj Radonjićev tim uglavnom tako može da dolazi do trijumfa protiv evroligaških rivala, nema mnogo prostora za prazan hod, ali pitanje je – da li je moguće takav intenzitet održati u visokom procentu u ritmu utakmica na svaka dva-tri dana? Teško.

Zvezda je sada deklasirala Panatinaikos sa 33 poena razlike, ali to nije ništa nekarakteristično za dosadašnji tok sezone, pogledajmo samo neke od rezultata: Barselona – Alba 96:64, Fenerbahče – Uniks 80:41, Barselona – Zenit 84:58, Panatinaikos – Efes 95:69, Zenit – Baskonija 83:54. Takvi rezultati direktna su posledica napornog ritma i potrebe da se ekonomiše energijom. Crveno-beli, zbog profila ekipe, nemaju čest luksuz takvog ekonomisanja.

Dejan Radonjić je sastavio tim za koji su se navijači lako vezali – nema „privatnika“, energija i borbenost uvek su tu. Ipak, jasni su i nedostaci tima. Uprkos Kuzmićevoj renesansi i više nego dobrim Mitrovićevim rolama na petici, potreban je još jedan centar, osim ako Cirbes naglo ne proradi.

Nekoliko poraza u neizvesnim završnicama ilustruje i potrebu za pravim strelcem i nekim ko može da izmisli poene kada ekipi ne ide, ili bar za izraženim šuterom za tri poena. Treba reći da Zvezda i u sadašnjem sastavu ima potencijal da šutira znatno bolje od 26,3 posto za tri poena.

Treće, i u vezi s prethodnim, Zvezdi fali „pass-first“ plejmejker – to bi mogao da bude Aleksa Uskoković, ali on zasad deluje i pod kočnicom, i ponekad fizički inferiorno u odnosu na rivale. Ipak, Uskoković ima specifičan talenat i, ukoliko se oslobodi, mogao bi prijatno da iznenadi. Trenutno mnogo nedostaje Nikola Ivanović.

Dakle, i u sopstvenim redovima crveno-beli imaju mogućnost da popune neke od nedostatak. Ipak, ukoliko Zvezdi mogućnosti dozvoljavaju, makar jedno pojačanje podiglo bi ukupnu vrednost tima i igru, verovatno i rezultate, pod uslovom da to bude igrač koji se i karakterom uklapa u ekipu sa već izgrađenim identitetom.

Od početka sezone su se neke stvari iskristalisale. Nejt Volters je čovek koji će najčešće preuzeti odgovornost u igri jedan na jedan. U prvom mandatu u Zvezdi, on je takođe uspešno radio stvari koje i sada radi – karakteristični flouter, poludistanca, dobra kontrola ritma. Razlika je što je tada došao usred sezone, kao rezervna opcija, i bila mu je to tek druga sezona u Evropi. Sada bolje čita igru i bolji je u timskoj odbrani.

Ognjen Kuzmić delovao je izgubljeno na početku sezone, ali je utakmica sa CSKA označila prekretnicu. Greške su i dalje prisutne, kao i kod svih, ali Kuzmićev ukupni doprinos igri Zvezde na oba kraja parketa sada je solidno u plusu.

Nikola Kalinić je vođa tima, onaj koji grize i vuče, mada se još prilagođava na veću i važniju ulogu, na očekivanje da radi više stvari nego dosad u karijeri. To se vidi i po nekim brzopletim potezima i pogrešnim odlukama, a donošenje odluka i razmišljanje kroz karijeru su jak i potcenjen Kalinićev adut.

Posle povrede se Dobrić postepeno vraća u pravi ritam i sve se češće s njim može računati, dok Luka Mitrović igra Šona Stounruka, i u sekundarnoj kreaciji donosi sve ono čemu su se u Zvezdi nadali, uz uglavnom dobar skok. Zvezda i od Simonovića dobija kvalitetne minute na poslednjih nekoliko utakmica.

Dejan Davidovac još je van forme, a Ostin Holins se muči sa samopouzdanjem i sa lošim procentima šuta – u Evroligi 8-24 za dva, 8-33 za tri poena. Dobio je Amerikanac veliku podršku navijača tokom duela sa Panatinaikosom, i on je tip igrača koji se uklapa u ovu Zvezdu – ako bude na 80 posto onoga što je radio u Zenitu, biće i te kako koristan za Zvezdu. Čeka se i povratak Erona Vajta.

Crveno-bele sada čeka okršaj sa Asvelom, dosad najprijatnijim iznenađenjem sezone, koji tandemom Okobo-Džons dobija veliki individualni kvalitet na fizički izuzetno moćnu ekipu.

Kada se crta podvuče na dosadašnji tok sezone, u Zvezdi mogu da budu zadovoljni i igrom i rezultatima – ovaj tim je pokazao da može da izvuče još iz sebe, ali da bi to učinio lakše, verovatno je potrebno još neko pojačanje.

Raspored:
Zadar – Crvena zvezda (7. novembra)
Crvena zvezda – Asvel (11. novembra)
Crvena zvezda – Partizan (14. novembra)
Baskonija – Crvena zvezda (16. novembra)
Real Madrid – Crvena zvezda (18. novembra)
Studentski centar – Crvena zvezda (22. novembra)
Crvena zvezda – Uniks (26. novembra)