Prošlo je deseto kolo Evrolige, koje ljubitelji košarke u Srbiji i regionu neće pamtiti po dobru. Očekivale su se, maltene, sigurne pobede Crvene zvezde i Partizana u "drugom poluvremenu" duplog kola, ali su izostale.

Crveno-beli su posle trijumfa u Monaku naišli na tvrd orah u Vilerbanu i propustili sjajnu priliku da slave protiv relativno slabijeg rivala i ostvare maksimalan učinak na francuskoj „mini turneji“.

Partizan je ponovo razočarao verne navijače, imperativ pobede nad Milanom kod kuće, očigledno se negativno odrazio na tim Željka Obradovića i ostaje da se vidi u nastavku takmičenja koji su dometi crno-belih. Već u sledećem kolu biće mnogo toga jasnije, kada je na programu evroligaški večiti derbi.

Sve u svemu, kao i do sada, pratite sve mečeve najkvalitetnijeg  klupskog takmičenja u Evropi na kanalima Sport Kluba.

Asvel – Crvena zvezda 77:74

Crvena zvezda je otišla na „francusko duplo kolo“ s namerom da izvuče makar jednu pobedu. Ispostavilo se da je pobedila tamo gde je bilo manje očekivano, u Monaku. Tim trijumfom je podigla lestvicu, dospela na viši nivo i bilo je logično da se očekuje uspeh i protiv Asvela, koji je realno prilično slabiji tim od Monaka.

Međutim, crveno-beli su u Vilerbanu doživeli poraz, koji, naravno, ne zadovoljava ambicije ekipe Janisa Sferopulosa. Igra Zvezde je pokazala da je bilo realnije da savlada Asvel i svakako, takav ishod ne bi bio nezaslužen. Zvezda je imala dobru dispoziciju, podelu uloga na terenu, u završnicu susreta je ušla sa neznatnim vođstvom i bila u prilici da slavi, ali Teo Maledon je postigao odlučujuće poene za francuski tim.

U svakom slučaju, crveno – beli u dobrom stanju dočekuju evroligaški večiti derbi, koji je na programu u narednom kolu.

Partizan – Milano 81:88

Problem Partizana u ovom trenutku, definitivno, nije igra na terenu, već psihološko stanje ekipe. Ako uzmemo u obzir da se isto događalo i prethodnom sastavu crno-belih prošle sezone, svakako, trebalo bi raditi na psihološkom faktoru.

Partizan gubi utakmice na isti način kao i prethodne godine, u završnicama utakmice, ima šest poraza zaredom, što zabrinjava. Međutim, nije problem mesto na tabeli, nego u glavama.

A stanje na tabeli je daleko od ružičastog, 16. mesto, odnosno, treće otpozadi. Zabrinjavajući podatak je da je tim iz Humske ove takmičarske godine pogoršao broj poraza na svom terenu, već sada ih broji četiri, a tokom cele prošle sezone je ukupno pet puta poklekao kod kuće.

Milano je stigao do vrlo važne pobede, s obzirom da odavno igra promenljivo. Ekipa Etorea Mesine je ostvarila trijumf bez Džoša Niba, Ševona Šildsa, Stefana Tonuta, što ovom uspehu daje dodatnu težinu. Nikolo Menion je nedavno došao i doneo dobru energiju.

Zanimljivo je da je u skraćenoj rotaciji Milana Nenad Dimitrijević proveo na parketu svega devet i po minuta. Inače, Nikola Mirotić je pokazao klasu u vreloj atmosferi „Beogradske arene“.

Što se Partizana tiče, ostaje da vidimo kada će da prekine niz poraza. Sve su to igrači sa rejtingom i od njih se očekuje da zaigraju na višem nivou i oduže se navijačima za fanatičnu podršku. Suvišno je ponavljati, postalo je kliše da se priča o tome kakvu atmosferu na utakmicama prave pristalice crno-belih.

Crno-beli, dakle, ranjeni čekaju večiti derbi u idućem kolu, ali svi znamo da pobeda nad najljućim rivalom zna da okrene sezonu. Sigurno da ekipa Željka Obradovića to silno želi.

Makabi – Olimpijakos 91:94

Ovo je šesti tesan poraz Makabija ove sezone u Evroligi, samo dva puta je poražen dvocifrenom razlikom, od Žalgirisa i Partizana. Olimpijakos je izvukao ovu utakmicu na suvi kvalitet. Atinjani su bili u stalnoj prednosti, Makabi je jurio razliku, ali nije uspeo da napravi preokret.

Olimpijakos je nastavio niz pobeda, što ne čudi ako se ima u vidu jak roster i dobra pokrivenost na svim pozicijama. Sasvim je jasno da Olimpijakos „puca“ na fajnal for.

Bez sumnje, u tom sjajnom sastavu izdvaja se trio Evan Furnije, Aleksandar Vezenkov, Nikola Milutinov. Pored njih, uvek još neko iskoči u prvi plan, kao Šakil Mekisik, Najdžel Vilijams Gos, Tomas Vokap i ostali…

Makabi je ovim porazom pao na 14. mesto na tabeli sa skorom 3-7,  ali za razliku od Partizana, ima više samopouzdanja nego što to pokazuju bodovi.

Bajern – Alba 115:84

U nemačkom evroligaškom derbiju Bajern je potpuno očekivano i zasluženo pobedio. Alba je u ovaj meč ušla na krilima pobede nad Milanom u prošlom kolu, ali bilo je nerealno očekivati da će da iznenadi raspoloženi Bajern u Minhenu.

Bajern je ponovo pokazao da je ove sezone daleko ozbiljniji tim, nego prošle. Tim Herberta Gordona je bio oslabljen neigranjem Šabaza Nejpira, ali to ga nije sprečilo da ubedljivo trijumfuje. Karsen Edvards je odigrao na uobičajenom visokom nivou, ali i ovom prilikom se potvrdilo da je Nik Vejler Beb najbolji pojedinac u tom sastavu. Kad on igra dobro Bajern sigurno pobeđuje.

Baskonija – Monako 75:87

Očigledno je da su kritike i ljutnja trenera Monaka, Saše Obradovića, posle poraza od Crvene zvezde kod kuće, urodile plodom. Monako je nadigrao Baskoniju u gostima.

Ekipa trenera Pabla Lase je imala realnu ulogu favorita u ovom duelu, s obzirom na domaći teren, ali igrači Monaka su imali vrlo dobar pristup igri, naročito u odbrani. Takav odnos je Monaku doneo šestu pobedu i ostanak u društvu najboljih osam ekipa, odnosno, trenutno sedmo mesto.

Na drugoj strani, primetno je da Baskoniji nedostaje pravo izdanje Markusa Hauarda, prošlogodišnjeg najboljeg igrača tima. Hauard na ovom susretu za 15 minuta nije zabeležio nijedan poen, šutirao je 5-0 za tri poena i 1-0 za dva, što je poražavajuće za inače, vrlo dobrog šutera.

Real – Anadolu Efes 64:74

Trijumf Anadolu Efesa u Madridu nije toliko iznenađenje, ako se imaju u vidu visok kvalitet ekipe iz Istanbula i činjenica da je Real i dalje van forme i prepoznatljive igre. Real je u određenim periodima utakmice koristio ime, reputaciju i domaći teren, ali kada su Pivari prišli na manju razliku i dodali gas nazirao se ishod duela

Prema tome, vrlo dobra ekipa Anadolu Efesa se sa španske mini turneje u duplom kolu vratila sa dve pobede, jer je u prethodnom susretu savladala Baskoniju. Na taj način je Efes teoretski nadoknadio poraz od Monaka na svom parketu. Trener Tomislav Mijatović je iskoristio dubok roster, a valja napomenuti, da su Pivari igrali bez Šejna Larkina, koji im je važna karika u igri.

Ovaj poraz je za Real nova glavobolja, šesti evroligaški neuspeh ove sezone, a prvi kod kuće. Madriđani su prošle godine većim delom sezone bili neprikosnoveni, znalo se dobro da trio Fakundo Kampaco, Edi Tavareš, Mario Hezonja nosi igru, a da su iskusni španski asovi, poput Serhia Ljulja, Serhia Rodrigeza i Rudija Fernandeza, samo uskakali po potrebi. Sada je u sastavu ostao samo Ljulj, ali mora se imati u vidu da je on upravo na ovoj utakmici napunio 37 godina i da, ruku na srce, nema nekadašnju svežinu u igri.

Žalgiris – Fenerbahče 65:72

Žalgiris je dočekao ovu utakmicu na pijedestalu favorita, s obzirom na vrlo dobar dosadašnji učinak. Međutim, izgleda da je sve to previše psihološki opteretilo tim Andree Trinkijerija i uz kadrovske probleme dovelo do poraza od opasnog Fenerbahčea.

Očigledno, povreda Alena Smailagića i duže odsustvo povređenog Brejdija Menika, kao i adaptacija Lonija Volkera, ostavilo je traga na ovom meču. Uz već spomenuti psihološki problem, koji se nadvio nad litvanskim predstavnikom. Pokazalo se da Žalgiris nije nepobediv, kako je jedno vreme ove sezone izgledalo.

Na drugoj strani, Fenerbahče je tim sa najviše povreda ove sezone i ne igra u optimalnoj formi, ali pobeđuje, što je odlika velikih timova. Za Fener ne igraju Skoti Vilbekin, Vejd Boldvin, a u proteklom kolu se povredio i Tarik Biberović. To je, logično, dovelo do zamora materijala kod ostatka ekipe.

Ipak, Fener je već u drugoj četvrtini utakmice u Kaunasu ostvario osnovnu razliku, što govori o psihološkoj opterećenosti Žalgirisa. Tim iz Istanbula je predvodio Najdžel Hejs Dejvis i do kraja su izabranici Šarunasa Jasikevičijusa igrali zrelo i nisu slučajno zaseli na prvo mesto. Ono što ih dodatno raduje je da su lideri, a imaju mnogo prostora za napredak.

Virtus – Panatinaikos 77:82

I ova utakmica je potvrdila da Virtus nema tako dobar sastav kao prošle godine, svaka izmena igrača značajno utiče na kvalitet igre. Svakako, bilo je teško očekivati da će Virtus naći iskupljenje za loš učinak protiv aktuelnog prvaka, bez obzira što se igralo u Bolonji.

S druge strane, Panatinaikos igra poput Fenerbahčea, u ne baš sjajnoj formi, ali niže pobede. Za ovu fazu takmičenja to je i više nego dovoljno. Kao što smo konstatovali, to je odlika velikih ekipa, a suvišno je isticati da PAO to jeste.

I ovom prilikom udarni tandem atinske ekipe je bio Kendrik Nan – Matijas Lesor i bilo je jasno da Bolonjezi nemaju šta da traže.

Barselona – Pariz 87:103

Može se reći iznenađujuća pobeda Pariza, ali definitivno, Pariz više nije iznenađenje. Posle deset kola jasno je o kakvom timu se radi. Pariz je pobedio na šest utakmica zaredom, što dovoljno govori. Nažalost, kontra primer od Partizanovog, ako znamo da su crno-beli nanizali šest uzastopnih poraza…

Suprotan primer Pariza od Partizana je i na planu samopouzdanja. Francuska ekipa se verom u sebe i sopstvene mogućnosti dovela na nivo da ostvaruje rezultate, koji su iznad njenih mogućnosti.

Tim trenera Tijaga Splitera je pokazao da se na njih u daljem evroligaškom nadmetanju mora najozbiljnije računati. Parižani su se nametnuli kao ozbiljan kandidat za plej in. Sada se nalaze na sjajnom četvrtom mestu sa skorom 7-3. Takav plasman nije slučajan, jer Pariz igra maksimalno borbeno, neguje specifičan stil igre, koji apsolutno koristi na svakoj utakmici.

Barselona je na krilima pobede u Beogradu nad Partizanom, na neki način, rasterećeno ušla u ovaj duel, ali nije smela da dozvoli kiks kod kuće.