Sa pet pobeda u nizu, Crvena zvezda završila je ovosezonsko učešće u Evroligi, a spuštanje zavese bilo je spektakularno i za navijače i za neutralne posmatrače: u punoj dvorani Pionir, posle produžetka je pao Fenerbahče sa 91:89.

Bila je to utakmica u kojoj nijedan tim nije stekao dvocifrenu prednost, bilo je mnogo promena vođstva i dosta drame – u nekoliko navrata činilo se da je jedan tim rešio pitanje pobednika, samo da bi se drugi vraćao i dodatno zakuvao.

Zvezda se mučila sa Džonatanom Motlijem, koji je pogađao i iz nekih sebi nesvojstvenih pozicija, ali je i pokupio šest od ukupno 18 ofanzivnih skokova Fenerbahčea.

Crveno-beli su odigrali zreo napadački meč sa izvanrednim protokom lopte i taktički mudro – Fener je skoro sve preuzimao, a Zvezda je sada rešila da se osloni na niski post: tako je Mitrović često napadao Gudurića, spuštala se lopta i Martinu, ali je i Lazarević pokušavao leđima protiv Dorsija.

„Voleo bih da smo bili zajedno od početka sezone, ali to je ’šta bi bilo kad bi bilo’“, odgovorio je Luka Mitrović na pitanje koju bi jednu stvar promenio u Zvezdinom na kraju neuspešnom pohodu na plej-ofu.

Bio je to eho onoga što o čemu većina navijača crveno-belih razmišlja. Užasan početak sezone uskratio je Zvezdi pravo na kiks, a od dolaska trenera Duška Ivanovića skor u elitnom takmičenju je 16-11. Nije bilo dovoljno, skupo je plaćen period crnih rupa u trećim i četvrtim četvrtinama, te porazi od timova iz donjeg doma koji su anulirali neke zaista velike pobede.

Skor 17-17 na kraju je više nego respektabilan, a za plej-of će biti dovoljno ili 18 ili 19. Crveno-beli će sigurno razmišljati o porazu od Barselone u Beogradu posle krupnog sudijskog previda, kada je prekinut veliki nalet Zvezde, ali i o nekim neobjašnjivo prosutim mečevima: +16 u trećoj četvrtini protiv Panatinaikosa u Atini, bezglava igra protiv Albe u Beogradu…

No, to je sada stvar prošlosti, a sada kada je evroligaška sezona za Zvezdu gotova, igrači više neće ni dobijati ta „šta bi bilo kad bi bilo“ pitanja, iako stoji da nikada nije bilo više rezona za takva pitanja – zbog svega što se dešavalo i na terenu i van njega.

Govoreći o sadašnjem trenutku, jasno je da je Fakundo Kampaco neprikosnoveni vođa tima i da, sada kada se potpuno uigrao i u duelima sa najjačima rivalima, čini ceo tim boljim. Vildozina amplituda i dalje je velika, ali sve je bolji, jedno vreme je bio siguran „minus“.

Generalni smer tima jeste „nabolje“, ali za pobede u borbi za trofeje biće potrebno još nešto. Ben Bentil je i dalje u „čizmi“, Branko Lazić je već mesec i po dana van terena, a nepoznanica je i kakvo je fizičko stanje Nemanje Nedovića. Protiv Olimpijakosa je na terenu proveo četiri minuta, sada protiv Fenera minut… Ako nije spreman, zašto rizikovati u mečevima koji nemaju takmičarski značaj, koliko god da je ekipi značajno da stekne rutinu u najjačem sastavu? Ako je spreman, zašto ne igra više? Istina je verovatno negde između i odgovore ćemo dobiti brzo, ali sa oporavljenim i efikasnim Nedovićem, Zvezdine šanse i te kako rastu.

„Nismo ništa posebno promenili, bili smo koncentrisanji, smanjili crne serije i pokazali da možemo da igramo sa svima“, izjavio je Ognjen Dobrić.

Zvezda se s pravom nada trofejima, biće to vrhunski mečevi sa najvećim rivalom Partizanom, koji igra briljantnu sezonu i koji se takođe s pravom nada i fajnal-foru Evrolige.

Sponzor specijala Evroliga 22-23 – www.soccerbet.rs