Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRCSelektor srpske košarkaške reprezentacije Dušan Alimpijević govorio je za Sport Klub o raznim temama, o stanju Nikole Jokića posle povrede, o statusu Andreja Stojakovića, o budućnosti srpske košarke ali i o svojim ambicijama na klupi nacionalnog tima.
Koliko puta ste čuli da srpska košarka propada? Da je talenata sve manje, da sa njima nema ko da radi. Da Zvezda i Partizan svojim učešćem u Evroligi, budžetima, dovođenjem stranaca ubijaju domaće igrače… Loš sistem, liga nije dobra, ABA liga nije u interesu srpske košarke… Sve verovatno ima neko svoje utemeljenje, ali srpska košarka ipak opstaje.
Dušan Alimpijević je čovek koji je baš prošao kroz srpsku košarku. Iz Košarkaške lige Srbije, Vojvodine, subotičkog Spartaka, FMP stigao je do Evrolige sa Crvenom zvezdom i kasnije do toga da je veoma cenjeno ime i u turskoj ligi i u evropskoj košarci. Ako je neko pozvan da govori o domaćim igračima i budućnosti srpske košarke onda je to čovek koji je ove jeseni dobio priliku da bude selektor seniorske reprezentacije.
„Ja sam toliko ubeđen da je ta naša srpska trenerska košarka zaista, što se tiče Evrope, iznad mnogih zemalja i zaista mislim da mi od tog nekog najmanjeg uzorka koji ćemo dobiti, mi ćemo zaista izvući maksimum. Ja imam prilike već godinama unazad, razgovarajući sa trenerima u drugim klubovima, iz drugih zemalja… Vidim koliko se u njihovim zemljama pojavljuje mali broj uzoraka, odnosno radi na malom broju talentovnih igrača i ne mogu izvuku maksimum“, kaže selektor Dušan Alimpijević.
O Dušanu Alimpijeviću
„Ja smatram da je za to zaslužena ta naša zaista čvrsta, dobra trenerska srpska škola. Kada odete u klubove koji rade isključivo sa mlađim kategorijama,
možete u svaku salu da uđete i da nađete barem jednog odličnog trenera mlađih kategorija. Ipak mi imamo to nešto što nosimo… Stare generacije trenera su nam ostavile u amanet jednu dobru organizaciju treninga, jedno dobro planiranje treninga, mikrociklusa, velikih ciklusa, godišnjih ciklusa… i jednu dobru filozofiju“, dodaje Alimpijević.
„Čini mi se da će to i dalje jedno svetlo u ovom mračnom dobu igrača mlađih generacija koje dolaze i nose jednu vrlo drugačiju sliku i način treniranja u odnosu na sve ono što smo mi navikli sa nekim drugim generacijama“.
„Ne bih mogao da pogledam bratance i sinove i da im pričam kako sam imao priliku da budem selektor…“
To su bile Dušanove reči na konferenciji za medije kada je predstavljen kao novi selektor srpske reprezentacije. Tako je dao odgovor na pitanje koje prisutni novinari maltene nisu ni postavili, a nekako lebdi u srpskoj košarkaškoj javnosti – da li je prerano za Alimpijevića?
On međutim kaže da je veoma spreman za izazovna i komplikovana vremena za košarku. Prva stvar koja pravi takvu situaciju je naporan kalendar takmičenja.
„Moramo da shvatimo da igrači u ovom trenutku trpe veliki pritisak na svoja tela, a Boga mi dolazi do velikog mentalnog zamora zato što svaka utakmica je na život ili smrt. Takve vrste pritiska se prave i na njih i na trenere da jednostavno ovi FIBA prozori i generalno FIBA takmičenja koja bi trebala da dođu pod neku potpuno drugačiju radost i ljubav ona dolazi pod još jedno neko dodatno oterećenje“.
Druga stvar je smena generacija. Alimpijević kaže da igrači koji su sada bili nosioci treba da ostave tim mlađima, ali da on nije za radikalno pravljenje reza.
„Zato što jednostavno to nisu ono više vremena kada vi možete da u tom nekom srpskom bazenu igrača izvučete 15 novih talentovanih igrača koji su zaista na visokom intelektualnom košarkarskom i svakom drugom nivou. Jednostavno kada ste na čelu reprezentacije naravno da je onda pritisak uvek najveći na vama, ali ja sam to opet i rekao i ponoviću opet da mi smo zemlja koja je sigurno u top pet zemalja sveta koje su po pitanju uspeha, proizvodnje igrača, u nekim i trenerskim stvarima dale svetskoj dale velike stvari, tako da tu mora da postoji pritisak i svi u svetu znaju šta predstavlja Srbija kao košarkaška zemlja. Tako da taj pritisak je normalan, mora da postoji s druge ne postoji veća čast. Ali ono što mene raduje jeste taj razgovor sa svim igračima koje sam obavio. Raduje me da postoji jedan vrlo pozitivan elani nalet tih igrača koji bi trebali da budu prisutni u prvim, sledećim FIBA prozorima kada za njih postoji mogućnost da igraju tokom leta“, kaže selektor srpske reprezentacije.
„Sa igračima ne razgovaram samo ja“
Alimpijević je objasnio da ima dobru komunikaciju sa svim potencijalnim kandidatima za nacionalni tim, ali da to još radi i podpresdednik Saveza za mušku selekciju Nenad Krstić. Posebno je zadovoljan time kako je napravljen medicinski i kondicioni blok u timu koji je takođe u kontaktu sa igračima i njihovim klubovima.
Nikola Jokić je kaže Alimpijević dobro i postojala je komunikacija i njegova i Saveza nakon povrede koju je doživeo nedavno u meču protiv Majamija.
„Imali smo direktnu informaciju da se nije radilo o toj nekoj težoj povredi. Hvala Bogu i da je to, ako sam ja dobro razumeo, tri do četiri nedelje pauza i da se on posle tog perioda vraćen. Također to sam isto vrstu potvrdu dobio i od Nikole, da je to“.
Savez prati čak i one čiji su roditelji rođeni u Americi a srpskog su porekla
Asistent u timu Dušana Alimpijevića je Nemanja Jovanović koji je pomoćnik na univerzitetu UCLA.
„Bilo nam je vrlo važno da se tu ne ispusti nijedno jedino dete, pa čak i ako su roditelji rođeni u Americi. Dakle treća generacija koja živi u Americi,
čak ne priča srpskim jezikom, ali ima želju, zbog pasoša, porekla, da igra za reprezentaciju. Da čak i tu ne budemo neprofesionalni, da ne propustimo neko ime i da budemo vrlo ažurni. Tako da smo nekih 72 imena stavili pod neki oštri monitoring. Postoji tu približno 80 imena koja bi moglo potencijalno da bude pod tom slikom“.
Srpski igrači će verovatno tek zaploviti u koledž košarku i sigurno je da će se tamo bolje oblikovati. Neki će završiti u NBA, neki će se vratiti u Evropu, ali Alimpijević i njegovi saradnici će imati dovoljno informacija o njima. Igrač oko kojeg ima već dovoljno informacija je Andrej Stojaković. Sin Peđe Stojakovića igra za Ilinoj i prosečno beleži 14,8 poena po meču.
Taj igrač ima i grčko i srpsko dravžljanstvo i savezi obe zemlje ga žele u svom dresu.
„Ja mislim da su oba saveza u kontaktu sa otcem i da oba saveza pričaju. Naravno da je to nama također jedan od prioriteta, da čoveka koji igra jednu odličnu sezonu ove godine i koji je talentovan igrač, da bismo voleli da on izabere Srbiju. Jednostavno tu se pored Srbije naravno uključila i Grčka, tako da ja se nadam da ćemo u tom nekom narednom periodu imati malo precizniju sliku šta se tu dešava“, poručuje Dušan Alimpijević.
Bešiktaš na 13-0 u turskom prvenstvu, koliko je Evroliga blizu?
Alimpijević je treću sezonu na klupi Bešiktaša. Od tima koji je bio blizu ispadanja iz elitnog takmičenja turske košarke doveo je klub do toga da za dva sata rasproda karte za prvenstveni meč u hali „Sinan Erdem“ ili dvorani „Razvojnog košarkaškog centra“. Takav je baš slučaj za meč Bešiktaša i Fenerbahčea u nedelju uveče.
Bešiktaš više nikome nije iznenađenje u turskoj Superligi i svi tu ekipu shvataju ozbiljno.
„Sada sa ovim rezultatom i ovi evroligaški timovi odnosno Efes i Fener, dolaze sa uvek maksimalnom koncentracijom i energijom protiv nas. Tako da mi trenutno sa ovim kao što sam već pomenuo rosterom koji smo napravili u skladu budžeta idemo jako dobro, ali potrebno je tu još ljudi u rosteru da bismo bili na duže staze konkurentni“, kaže trener Bešiktaša.
Alimpijevićev tim je počeo sezonu sa 13 uzastopnih pobeda, a takve serije trijumfa su u turskoj ligi pravili maltene samo dva kluba – Fenerbahče i Anadolu Efes. Dušan kaže da ljudima u Turskoj treba vreme da naviknu da ima još neki klub koji je u vrhu.
„Mi trenutno imamo jednu jako dobru konstantnost u sve ove tri godine. Smatram da mora onda postojati malo drugačiji pogled na sve ono što radimo. Međutim sve ove neke stvari koje se dešavaju trenutno to je i stvar navike ljudi iz Turske. Nisu se pojavljivala neka imena u istoriji što bližoj što daljoj. Fenerbače i Efes su bili toliko dominantni svih ovih godina… Nije bilo prostora za bilo koga drugog. Tu se jednom pojavila Karšjaka i ovi ostali klubovi se pojave…“.
Pogledajte još: Šta je Dušana Alimpijevića preporučilo za ulogu selektora?
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare