Za kormilo selekcije Bosne i Hercegovine došao je jedan (ne)običan stručnjak, primerak stare škole, kako za sebe reče Dario Đerđa (50), da pokuša i nešto više, bolje od belgijskog traga.

Hrvatski stručnjak tako, igrom sudbine i zova profesionalne vokacije, na čudan način „prati“ srpsku reprezentaciju. Ne tako davno, na klupi onih gde je napravio košarkaški bum, pa opet „neke“ kvalifikacije i, dobro poznata lica na obe strane.

NAJČITANIJE NA NAŠEM PORTALU

Hrvatski navijači opet napadnuti u Crnoj Gori!

Pitanje na koje je Jokić odgovorio samo „Ne!“

„Vili“ sa Lovćena stigao odgovor: Oprosta nema!

Krajem tekućeg meseca, preciznije 27. i 30. novembra, igraju se utakmice prvog FIBA kvalifikacionog „prozora“ za plasman na Svetsko prvenstvo 2027. Srbija je u grupi C, sa Švajcarskom, BiH i Turskom u okviru prve faze. Dugo, teško i neizvesno putovanje do mesta na svetskoj smotri u Kataru, počinje protiv jedinog autsajdera, u Beogradu, a nastavlja, ne baš zgodnim gostovanjem u sarajevskoj dvorani „Mirza Delibašić“.

„To je grupa smrti. Realno, igramo sa dve reprezentacije koje su Top tri do pet u Evropi. Srbiji se desilo da, u osmini finala, kao i na EP 2022, neću reći propadne, ali žargonski rečeno „zaboravili“ da dođu na utakmicu. Nekada se i to dešava. Šteta, da je prošla Finsku, lagano bi bila prvak Starog kontinenta. Ali, problem sa povredama, svaki igrač znači u tom ritmu nadmetanja kada se igra svakodnevno ili svaki drugi dan, svako je važan, a nije jednostavno kada se izgube dvojica. Nivo kvaliteta Srbije je ogroman, ali videćemo ko može da igra u predstojećim duelima od evroligaških igrača, sve to nosi svoje. Druga stvar, legendarni Svetislav Pešić je otišao, sada je tu Dušan Alimpijević, koji će sigurno uneti neke novine. Vaš prvi meč protiv Švajcarske, biće nam od pomoći, da vidimo šta, kako i zbog čega…“ priča novi selektor BiH za Sport klub.

Kada ste predvodili Belgiju u kvalifikacijama za prethodno veliko takmičenje, dobro vam je išlo protiv „orlova“, dva puta ste slavili, kod kuće, ali i kao gosti.

Nije sve ni u pik end rolu

„Trebalo bi ući u dubinu duše igrača, svega, a raspored je često takav, da treneri nemaju vremena. Ja sam potuno stara škola, ne odustajem od učenja igrača, jer smatram da je to ključ. Kažemo, košarkaši su se promenili, sve se promenilo…Ne, mi smo se promenili jer smo dozvolili da nas menjaju, to je moja logika. Pokušavam da nađem balans, pa ćešće individualno razgovaram sa njima. Nije samo bitno koliko znamo o nekom pik end rolu i kako ćemo ga braniti. Već i kako košarkaša uveriti da bude deo ekipe, psihološki potpuno poštovanje sa obe strane na relaciji trener – igrač.“

„Pustite to, to je iza nas, ne znam kada se opet može ponoviti. Tada smo odigrali na gornjoj granici svojih mogućnosti, a imali smo i sreće u Nišu, jer smo gubili sa 11 poena razlike, a uspeli smo da se vratimo. Velika pobeda, koja je puno značila za jednu, košarkaški malu zemlju. Ogromna stvar za Belgiju. Možemo mi sada da pričamo kako je to veliko, super, ali ako ljudi iz košarke, iz toga ne naparave nešto više, onda kao da niste pobedili. To se onda piše jedan dan po novinama i gotovo. U Belgiji je broj jedan fudbal, pa biciklizam, košarka je četvrti, peti sport. Onda je to jedna potpuno drugačija dimenzija u koju ne možete da poverujete. Imam dosta prijatelja, kolega, srpskih trenera, igrača, koje sam trenirao. Uživam da sa njima drugačije pričam. To je ono kada se košarka živi, a ne da je usputna stanica.“

Kvalifikacioni ciklus, pre duela sa Srbijom, reprezentacija BiH otvara protiv aktuelnog vicešampiona Evrope.

„Što se tiče meča sa Turskom u gostima biće malo drugačija priča. Za razliku od Srbije, oni imaju istog kouča, Ergina Atamana, bili su ubedljivi na Evrobasketu, ali… Jedna je stvar kada imate Alperena Šenguna i neke momke iz NBA, a malo drugačije „samo“ sa nekim domaćim igračima, ili onima iz Evrolige. Ali, oni imaju kontinuitet, a Srbija menja i postvalja neke stvari.“

Prvi Alimpijevićev spisak: Triling iz Zvezde, dvojac iz Partizana

Sagovornik Sport kluba je između dva septembra, od 2018. do 2025. prilično vešto kormilario belgijskim „brodom“, nacionalni tim odveo na dve završnice kontinentalnih prvenstava. Nije naodmet dodati ni 14 državnih titula za isto toliko godina, sve u klupskim bojama Ostendea, da spomenemo samo ponešto iz njegovog bogatog „si vija“. U međuvremenu, usledila je reprezentativna selidba i klupska selidba.

„Ovo sa BiH je jedno novo iskustvo. Imao sam dogovor sa Belgijancima da posle Evrobasketa prekinemo saradnju. Otišao sam u Limož, jednostavno, nisam se više video na pomenutoj reprezentativnoj klupi. Mislim da je vreme za nekog drugog, osim što sam se nadao da će me tamo naslediti neko od mojih pomoćnika. Međutim, to se nije desilo, nema veze, to su njihove stvari. Iskreno, nisam nešto preterano planirao, više sam hteo da se isključivo posvetim klupskoj karijeri. Ali, u razgovoru sa nekim ljudima iz bosansko – hercegovačkog Saveza, videlo se da imaju želju. Onda ni ja nisam bio ravnodušan, pa sam poželeo da imam kontinuitet i na toj strani. Znate, jedno je raditi u klubu, a drugo je ovo. Posebno sa kvalifikacionim prozorima. Upoznavanje novih momaka, talentovanih igrača, od kojih se možda može nešto napraviti, dobiti, to me više interesuje. Ako voliš košarku, onda tako gledaš, to je bila neka moja vodilja za preuzimanje nacionalne selekcije.“

NBA Evropa, hvala lepo…

Na pitanje da li stigne da prati Evroligu, odgovara da su mu to sva tri obroka – doručak, ručak, večera…Ne deli ni srpske večite, ni Partizan, ni Crvena zvezda, reći će – navija za košarku. Ali, na spomen NBA Evrope, drugačija reakcija.

„Oko toga se slažem sa Željkom (Obradović, prim aut). Evropa mora da ima svoja takmičenja na kvalitativnom nivou, jer, ako stalno pratimo nešto drugo… Kontinent mora ostati jedinstven na drugi način. Prošlo je 35, 40 godina od prvih naših, evropskih i eks – jugolsovenskih pravih igrača koji su otišli u najkvalitetniju ligu sveta. Pa nisu otišli iz NBA Evrope, nego iz pravih liga, iz nekadašnje odlične jugoslovenske lige, kasnije ABA, pa Evrolige, sve to ima određeni nivo, to je moje mišljenje, možda grešim… Nisam baš za to. U nekom segmentu ćemo potpasti pod potpunu kontrolu svega što se tiče američke košarke i njihovih struktura, a ne pokazuje se nekada da i oni najbolje odlučuju. Svaka im čast na profesionalizmu, ali moramo imati Evroligu, Evrokup…Ustvari, najvažnija stvar koja se mora desiti – dogovor.“

Tek što je spisak reprezentativaca srpskog rivala ugledao svetlost dana, nije moglo bez potresa. Neki će se pojaviti, neki odustali (Lazić), treći pod senkama povreda…

„Ne mogu da živim u prošlosti i šta je bilo ranije u odnosu Emira Sulejmanovića sa mojim prethodnikom, dragim kolegom Adisom Bećiragićem. Biću iskren, obavio sam razgovor sa članom Unikahe i on je odlučio da se ponovo pridruži selekciji, izuzetno sam mu zahvalan na toj odluci. Biće sa nama u predstojećim novembarskim mečevima, što je velika stvar. Što se tiče momaka iz Dubaija, prvi problem je povreda Džanana Muse, sve se odužilo. Računajući i povredu pre EŠ, zbog čega je propustio veliko takmičenje. A i kada su počele klupske sezone, već duže, više od dva meseca ne igra. Ne verujem da će on moći da zaigra, ali u budućnosti možemo da računamo na njega, on je jedan od tradicionalnih lidera ekipe. Za Kostu Kondića, mogu vam reći samo ono što su meni saopštili iz Saveza, obećao je da će biti spreman za novembar. Sada se mora i sa njime razgovarati, nadam se da će moći da igra. Ali, kao i sve evroligaške ekipe, koje imaju svoje prioritete, videćemo koliko će moći da bude na dispoziciji i da li će uopšte biti. To je situacija za sve reprezentacije koje imaju evroligaške igrače. Onda i Kenan Kamenjaš. Ako je suditi po utakmici sa Crvenom zvezdom, bio je fenomenalan. Njegov meč sezone, mislim i karijere imajući u vidu evroligaški nivo. Puno igrača Dubaija je povređeno, pa dok god se neko ne oporavi, i oni će malo oklevati, logično do poslednjeg momenta. Da li ga ili ne pustiti s obzirom na broj njihovih povreda. Ljudi iz KSBiH moraju da kontaktiraju klub, a ja ću sa kolegom Juricom Golemcem, videćemo gde će nas sve to odvesti.“

Da li ste se odlučili za stranca u selekciji BiH, jer imate pravo na samo jednog naturalizovanog igrača?

„Još nisam doneo konačnu odluku. Džon Roberson je bio deo nacionalnog tima tokom Evrobaketa, dok je Gzavijer Kastaneda bio povređen, pa nije ni imao šansu da konkuriše za mesto u ekipi. Roberson igra prilično dobro u drugoj francuskoj ligi, dok se Kastaneda muči u Unikahi. Razgovaraću sa objicom, pa će biti malo jasnija situacija.“

Košarkaška enciklopedija

Pre nego što se otisnuo u svet, sa kim bi sedeo rođeni Zadranin, nego sa barba Pinom Đerđom, očevim rođakom i legendarnim reprezentativcem one velike zemlje.

„On je košarkaška enciklopedija, svašta može da mi ispriča, kao i prof dr Slavko Trninić, dve osobe koje mi sve mogu reći… U Belgiju sam davno otišao još 2008. godine, radio sa Šarloa, Ostendeom… Ta relacija Belgija – Zadar, nekako je najrealnija, zapravo grad Ostende koji je takođe na moru. Za razliku od Limoža, nema mora, ali ima puno šume, i to je lepota. Ne mogu reći da obara s nogu, ali odiše mirnoćom. Ako vam je potreban mir da radite svoj posao, maknuti se od svega, nije loše. A navijači su slični onima u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao Zadar ili Partizan. Istina, ne možete skroz da izvučete paralelu, ne znaju one naše navijačke „pesmice“, svašta nešto da viknu jedni drugima, ali su poprilično bučni.“

Uz promenu reprezentativnih boja, Đerđa više nije ni na belgijskoj klupskoj adresi.

„Poslednje tri godine Limož ima drugog vlasnika, vraćali su se dugovi, to je jedna duga priča. Da skratim, sve je u procesu stvaranja, pa klub slavne istorije i nekadašnji evropski šampion, ne igra nijedno međunardno takmičenje. Tokom dve sezone, bilo je izmirenje duga prema Savezu, svima, plus novi vlasnik. Praktično, krenulo se od nule. Ni trenutni rezultati nisu loši. Bilo je povreda, pa nas je to malo i koštalo, jer smo dve utakmice, doslovno imali u rukama, ali… Kada ostanete bez dva plejmejkera nije jednostvano, a nemate zamenu, samo kažem – idemo dalje. Ljudi u klubu su zadovoljni, ponudili su mi ugovor do 2028, potpisao sam…“

Trenere nikada ne čeka lak posao u novim sredinama, posebno one koji kroz život idu otvorenog srca, pa gde god puklo… Dario Đerđa.

Bonus video