Boravak u Aziji ima svojih profesionalni prednosti. Vremenska zona je na plus šest u odnosu na Srbiju, pa u kombinaciji sa jedva jestivim doručkom u hotelu čovek može da se naspava bez pritiska.

Ipak, u nedelju je stigla poruka od operativca FIBA da može da se prisustvuje treningu selekcije SAD. Obaveštenje je dostavljeno tačno 50 minuta pre samog dešavanja, a navigacija kaže da je do lokacije potrebno 35.

Darkov iz Manile:

Otkrivanje tople vode u Manili

FIBA World Cup

25. avg 2023 7

FIBA World Cup

25. avg 2023 7

Petak kad je pao rekord

FIBA World Cup

26. avg 2023 0

FIBA World Cup

26. avg 2023 0

Srbija igra najbolje što može

FIBA World Cup

27. avg 2023 7

FIBA World Cup

27. avg 2023 7

Planovi za doručak i još ponešto su momentalno promenjeni. Stižem na adresu i to na vreme (taksista nije ljubitelj saobraćajnih propisa), ali ne vidim nikakvu dvoranu. Pitam nekog mladog policajca, kasnije će se ispostaviti da stojimo tačno ispred lokacije, ali on ne zna.

Međutim, tu stupa na scenu filipinska ljubaznost i dobroćudnost. Još nisam video Filipinca a da nije nasmejan. Kad omladinac nije znao, prešli smo na drugu stranu ulice, da pitamo kolegu. Ni on nam nije pomogao. Ipak, već tada moje obično usputno pitanje je dobilo na značaju i nije postojala opcija da napustim njihovo društvo, a da ne dobijem odgovor.

Logično, još jednom prelazimo ulicu i dolazimo do trećeg, mnogo iskusnijeg kolege. I on je bio zbunjen, kakva sad dvorana, ali prepoznao je u jednom trenutku da je zapravo u pitanju hotel. Kasnije tokom dana nas je do zuba naoružana policajka uz osmeh ispratila na trening srpske reprezentacije.

Kasnije sam nešto razmišljao, o zemlji i ljudima u njoj možete mnogo toga da saznate iz načina na koji se lokalni pripadnici snaga reda ophode prema vama. Ovde policije stvarno ima na svakom ćošku, ali nema osećaja neprijatnosti zbog toga. Čak ni kad proveravaju da li u autu imate bombu ili im puška visi oko vrata ispred prodavnice u kojoj kupujete čips.

Dakle, tri policajca i novinar su bili potrebni da se pronađe elitni hotel u prelepom delu Manile. Na ulazu kažu da je potrebno da se popnem na šesti sprat. Tu srećem kolegu Donatasa i obojica konstatujemo da sigurno neće biti mnogo novinara na treningu jer je poziv stigao kasno, a veoma je teško u Manili stvoriti se negde za samo 50 minuta. U liftu nas je bilo desetak a mi smo pričali o sporom internetu i bezukusnoj hrani.

Pet minuta kasnije prišao mi je menadžer hotela i ljubazno me upitao da li je sve u redu i kako može da nam pomogne. Mislio je da smo smešteni kod njega. Kamo sreće, ali mi smo samo pričali o našem smeštaju. Mada, kasnije sam probao i njihov internet. Bio je podjednako spor, ali je kroasan iz njihove pekare imao pet zvezdica.

Stigli smo na šesti sprat, a tamo se nalazi – košarkaška hala. I to vrlo ozbiljna. Amerikanci hotel moraju da napuste samo da bi odigrali utakmicu. Hala može da primi i nekih 1.000 gledalaca, a poseduje i semafor, koji je bio uključen. Verovatno su kasnije odigrali međusobnu utakmicu.

Oni sami kažu da se najbolja košarka svih vremena igrala u Monte Karlu 1992. godine kad se Drim tim pripremao za Olimpijske igre u Barseloni. Igrali su jedni protiv drugih. Odavno ih više niko ne naziva Timom snova. Doživeli su previše poraza, a realno ovaj sastav je ispunjen uglavnom mladim igračima. Neki od njih će se u perspektivi verovatno uvrstiti među glavne NBA zvezde, ali još su u fazi dokazivanja. Bez obzira na sve, prvi su favoriti na turniru.

Novinara zaista nije bilo mnogo. Trik sa pozivom „dođite ako baš morate“ je uspeo. Bilo je malo vremena da se porazgovara sa igračima, a Stiv Ker je bio ostavljen za kraj i to za grupni intervju. Erik Spolstra nije bio predviđen da odgovara na pitanja, ali mi je izašao u susret da kaže neku lepu reč za Nikolu Jovića. A igrači…

Da li su to najveće ili zvezde u usponu, američki košarkaši uglavnom razmišljaju isto – da su najbolji i ne obraćaju mnogo pažnju na druge. Na nekim prethodnim turnirima to ih je i koštalo. Bilo je zanimljivo u tih 15 minuta videti njihove različite karaktere. Sa Paolom Bankerom i Tajrisom Halibartonom možete da vodite ozbiljne košarkaške razgovore jer je očigledno da prate dešavanja i koja nisu direktno vezana za njihove utakmice.

Džejlen Bransom, Mikal Bridžis, Kem Džonson… Ostavili su utisak momaka koji su maksimalno fokusirani na svaki šut na treningu. Džeren Džekson je provirio kroz vrata, video da ima novinara, sačekao minut, a onda odmah istrčao na parket i počeo da šutira na koš. Iskusno, da ga niko ništa ne bi pitao. Veoma je vedrog duha, nije skidao osmeh sa lica. U jednom trenutku, lopta se odbila do mene, vratio sam mu je a on je zakucao. Možda Dža nije ljubitelj asistencija, ali Ja jesam.

Stiv Ker je tokom priprema pokušavao da objasni Entoniju Edvardsu kako je super ulaziti u igru sa klupe rečenicom da je u nacionalnom timu Dvejn Vejd menjao Kobija Brajanta. A ovaj mu je uzvratio sa: „Da, ali mi ovde nemamo Kobija“. Edvards je jedan od onih koji imaju potencijal da budu među najboljim NBA igračima i želi da se nametne kao prva zvezda ove ekipe. Konstantno je u prvom planu, najglasniji je, a čim je obuo patike i izašao na parket uzeo je nekoliko šuteva sa pola terena.

Teško je reći ko je najbolji igrač ove ekipe, ali izgleda da je jasno ko je najveća zvezda. PR nacinalnog tima nam je prišla:

„Ako želite intervju sa Ostinom Rivsom, imate onaj deo dvorane u uglu“.

Belac iz Arkanzasa koji može da prođe pored vas na ulici a da nikada ne biste pomislili da je NBA košarkaš. Možda je baš zato i postao toliko popolaran. Kosa na stranu, kao da se češlja lenjirom, ušao u ligu kao nedraftovan igrač i to jer je sam tako odabrao. Detroit je želeo da ga uzme sa 42. pozicije, on se odlučio na dvosmerni ugovor sa Lejkersima. I izborio se za onaj pravi vrlo brzo. Nedavno je potpisao i novi kao član prve petorke.

Uvek je velika stvar biti starter u Lejkersima, a Amerikanci vole priče poput Rivsove. Kad pogledate njega, pomislite da biste i vi mogli da igrate u NBA. Naravno, ovaj dečko je sve zaslužio svojim talentom, radom i hrabrošću u važnim momentima utakmica. Flipinci su najglasnije pozdravili upravo njega u utakmici sa Novim Zelandom.

I za kraj, Brendon Ingram. U smislu ponašanja i zainteresovanosti, čini mi se da je on Džejms Harden ove ekipe. Radili smo intervju u trenucima dok je iz papuča prelazio u patike, a umesto kapuljače preko glave navlačio dres. Na pitanje kako ti je ovde u Manili, odmah mi je rekao kako ima mnogo lepih devojaka, a potom konstatovao da nije ni izlazio iz hotela, osim na utakmicu. Biće da su te lepe devojke dolazile kod njega.

Tokom celog razgovora imao sam utisak da bi mu prijala čokoladica i to ne jedna. Razumem u potpunosti. Svi igrači SAD su navikli na generičke izjave, posebno u ovakvim okolnostima, nije ni Ingram bio mnogo drugačiji, ali način na koji je razgovarao sa mnom ću verovatno zauvek pamtiti. Da se razumemo, on bi mogao da bude jedan od igrača koji će praviti razliku za Amerikance na ovom turniru jer je njegov skok-šut gotovo nemoguće blokirati. Na pitanje šta znaju o srpskoj košarci ili bi reškli „ništa“ ili bi eventualno pomenuli „tog“ Jokića, ali ne treba biti strog, došli su zaista nepripremljeni na ove razgovore, pričali su onako usput.

Došlo je vreme da napustimo dvoranu. Kad su novinari krenuli napolje shvatio sam da je u hali ostalo bar još 50 ljudi na tribinama. Toliko prati nacionalni tim SAD. A dok sam išao ka izlazu otela sreo sam još nekoliko predstavnika delegacije. I svi su oni u službi ekipe. U hali je za trening spremna apsolutno sva medicinska oprema kao i za zvaničnu utakmicu, u svakom uglu nalazi se po jedan telohranitelja u majici sa natpisom USA. Ispred ulaza je ostalo još pripadnika obezbeđenja. Američka košarkaška reprezentacija je kao rok-grupa na turneji. Glamur koji prati ovu ekipu deo je njene posebnosti.

Kasnije tokom dana prebacio sam se u MOA arenu. Crnogorci su potvrdili razilku u kvalitetu u odnosu na Egipat, iako realno nisu odigrali posebno dobru utakmicu. Znaju i oni da moraju bolje ukoliko žele da ugroze Litvaniju. Nikola Ivanović je bio igrač utakmice pa smo se našalili da on jedan trofej svakako nosi kući.

Litvanci su neverovatni. Oni bi došli da bodre reprezentaciju i da se igra na drugoj planeti. Oko 500 organizovanih navijača je stiglo sa Baltika. Ista je to ekipa koja više od decenije ide na takmičenja, imaju svoje bradate vođe navijanja. Jedina je razlika u tome gde se igra. Ako je u Evropi, sigurno će ih biti preko 1.500 na tribinama, ovako nešto manje, ali od većine hala na ovom svetu za svoju reprezentaciju prave domaći teren.

Na parketu Litvanci nisu tako čvrsti kao što su bili u prethodnih desetak godina, a šuterski odavno nisu na najvišem nivou. Jonas Valančiunas je glavni igrač ekipe, ali deluje nespremno. Gledajući ga iz prvog reda, podsetio me je na nekog bajkera koji drži pečenjaru. Naravno da ga je jako teško čuvati na niskom postu ali rekao bih da Crna Gora ima svoje šanse ako bude ubrzala igru i bude naterala Valančiunasa da iz hroničnog geganja pokuša da krene u sprint u odbranu. I pored toga Litvanci su lagano poentirali iz kontri protiv simpatičnih Meksikanaca.

Oni definitivno imaju smisla za košarku, videli smo i nekoliko lepih akcija, ali vizuelno izgledaju kao ekipa iz Biznis lige. Godine, stomaci, zadnjice, spremnost na jak faul kad ti protivnik pobegne… Bilo je zanimljivo gledati Pola Stola u patikama koje su kombinacija košarkaških i bokserskih, sa povezima na pola potkolenice. Ima 39 godina pa su to verovatno mere predostrožnosti prema zglobovima, a Marin i ja smo se prisetili njegovog nadimka Pocket Rocket.

Dan je bio jako uzbudljiv i u drugim zemljama Mundobasketa. Japanci su preokrenuli protiv Finske, Juta Vatanabe je obećao bar jednu pobedu i eto je, Letonci su poslali Francuze u za njih besmisleno razigravanje. Biće zanimljivo gledati nadmene izabranike Vensana Kolea kako će odmeravati snage sa višestruko slabijim protivnicima u borbi da budu 17, a ne 24. A na Olimpijske igre idu svakako.

Nemci su pokazali da i bez Franca Vagnera mogu da savladaju jakog rivala poput Australije. Deluju čvršće i takmičarski ozbiljnije i kompletnije nego na Evrobasketu. Imaju težak deo kostura ali imam velika očekivanja kad su oni u pitanju. Dominikanci su Srbiji učinili lepu uslogu pobedom protiv Italije. Našoj selekciji bi sada i samo pobeda protiv Taunsa i družine mogla da bude dovoljna za prvo mesto na kraju druge grupe. Ali, verujem da nam je većini draža košarka nego matematika.

Dan je bio veoma uzbudljiv, a uprkos brojnim uzbudljivim utakmicama glavni utisak mi je bio druženje sa ekipom SAD. Njih niko ne može da ubedi da nisu najbolji, a nas niko da ne možemo da ih pobedimo.

Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart