Odbrojavaju se dani do početka šampionata sveta, pod zvaničnim imenom Svetski Kup, koji će se od 25. avgusta do 10. septembra održati na Filipininima, u Indoneziji i Japanu. Među 32 učesnika nalaze se tri selekcije sa naših prostora, reprezentacije Srbije, Slovenije i Crne Gore.

Povezane vesti

Čutura o čuvenom YU porazu 1986: Tada, pa za hiljadu godina

FIBA World Cup

23. avg 2023 4

FIBA World Cup

23. avg 2023 4

Nikolić: Muka mi je od mučenja Jokića, šta znače prozivke?

FIBA World Cup

23. avg 2023 31

FIBA World Cup

23. avg 2023 31

Ne moraš da se kuneš, Bogdane, verujemo ti

FIBA World Cup

22. avg 2023 30

FIBA World Cup

22. avg 2023 30

„Ne verujem da Srbija može u polufinale ili korak dalje“

FIBA World Cup

22. avg 2023 9

FIBA World Cup

22. avg 2023 9

Svakako da košarkaška javnost sa nestrpljenjem očekuje start takmičenja, a za Sport Klub očekivanja iznosi legendarni Dragan Kapičić, član zlatne jugoslovenske generacije sa Svetskog prvenstva u Ljubljani, 1970. godine. Ta slavna ekipa je donela prvo zlato jugoslovenskoj košarci na međunarodnoj sceni i dala zamajac trofejnom sportu pod obručima.

„Sada imamo drugačiji, novi pristup samom događaju, prvenstvu. Suočeni smo sa otkazima igrača u našoj i u drugim reprezentacijama. To su pojave novijeg doba, koje mi, iskreno, deluju neozbiljno, jer ne bi trebalo da nam se dešavaju. Traže se rešenja za te probleme, ali vrte se neki novi interesi, koji su se prelili na klupska takmičenja, a na štetu reprezentacije“, smatra Kapičić.

Uprkos svemu, Kapičić veruje u izabranike selektora Svetislava Pešića i očekuje lepe vesti sa Filipina.

„Što se tiče reprezentacije Srbije, ona poseduje nesumnjiv kvalitet. Možda možemo i da osvojimo medalju. S te strane mi je žao što ne vidim najbolje igrače u timu, ali bez sumnje, sastav koji će da igra na Filipinima zaslužuje respekt. Naša ekipa nije nimalo naivna, verujem da može da ostvari vrlo dobar plasman. Međutim, u slučaju određenog uspeha možemo da dođemo u situaciju da zažalimo za još višim stepenikom, na koji smo mogli da se popnemo da smo bili kompletni. Ali to je naša stvarnost. Ekipa kojom selektor Pešić raspolaže je vrlo interesantna i nezgodna, tu su igrači ozbiljnog kvaliteta, od NBA ranga do učesnika u najkvalitetnijim evropskim klupskim takmičenjima. Sadašnji sastav Srbije je tu da demantuje skeptike i da pokaže da može da bude u svetskom vrhu“.

Ljubljana je dosanjani san

Zanimljivo je čuti kako Dragan Kapičić sa ove vremenske distance gleda na istorijsko zlato, koje je sa saigračima osvojio na SP u Ljubljani 1970. godine.

„Kvalitet je kvalitet, zlato je zlato i onda i sada. Ali tada se radilo o snu, koji je prvi put dosanjan. Mi smo tada bili kompletno posvećeni košarci, kao poslu i kao sportu koji volimo. To je, jednostavno, bilo potpuno predavanje košarci. Neverovatan je to bio osećaj, ostvarenje sna, našeg i sna cele nacije. Disali smo kao jedan. Dali smo tadašnjoj državi sve od sebe, ono naše najbolje. To je nešto, čega sada nema. Imali smo određenu priču, a sada se sve svodi na posao, biznis, razne interese. Ne kažem da ni sada igrači ne vole košarku, ali mnogo toga se uplelo u košarku i uopšte u sport. A nekada, u naše vreme, to je bio isključivo san, dosanjan san, uz posebne emocije. U svakom slučaju, ako poredimo nekadašnja i sadašnja vremena, rekao bih da će Srbija biti ozbiljno konkurentna na predstojećem SP“.

Ipak, nekadašnji predsednik KSS (od 2007. do 2011. godine) se vraća na bolnu temu otkaza igrača i pravi zanimljivo poređenje:

„U naše vreme se znalo, san svakog igrača je bio da obuče dres sa državnim grbom. Imali smo sportsku i moralnu obavezu da igramo u reprezentaciji, što je za nas bila ogromna čast. Nažalost, to je ispušteno i to ne samo kod nas, nego i u drugim košarkaškim zemljama. Imamo situaciju da se niz igrača, naših i stranih, koji zadivljuju talentom i igrom, nisu odazvali da igraju u reprezentaciji. Jednostavno, nositi dres sa grbom svoje zemlje i pri tom osvajati titule na najvećim takmičenjima, od toga nema ništa lepše i važnije za jednog sportistu“.

Orlovi su prikazali apsolutnu dominaciju u kontrolom meču sa selekcijom Portorika, o čemu Kapičić ističe:

„Portoriko je naš rival u grupi, ovom prilikom je u potpunosti nadigran od naše reprezentacije. Detaljne analize će pokazati gde su ti igrači i koliko zaista vrede. Ipak se radi o rivalu na predstojećem SP, čiju pravu snagu ćemo uskoro videti, ali svaka čast našem timu na onakvoj igri i superiornosti. Kako god, očekujem veoma ozbiljne utakmice na SP“.

Kapičić, čovek satkan od košarke, očekuje dobre rezultate srpske selekcije, ali i da se na šampionatu, generalno, prikaže kvalitetna igra.

„Nadam se da će sve selekcije imati poštovanja prema košarci i SP. Žao mi je što u nekim ekipama nema asova, najboljih igrača pojedinih timova, ali šta je tu je. Zaista šteta što na SP nećemo videti na delu najbolje igrače, ono najuspešnije što planeta ima. S druge strane, verujem da oni koji su se odazvali, govorim i o igračima drugih selekcija, nisu to učinili mehanički, tek toliko da bi se SP samo odigralo. Očekujem da svi učesnici unesu takmičarsku strast i demonstriraju svu lepotu košarkaške igre i raskoš talenta. Potrebno je da se čuva košarkaška tradicija ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama, da se neguju prave vrednosti“.

Kada je reč o grupi B na Svetskom Kupu, u kojoj će Srbija odmeriti snage sa Kinom, Južnim Sudanom i Portorikom, Kapičić nema dilemu:

„Gledajući grupu, Srbija nije ugrožena. Teoretski su moguća iznenađenja na utakmicama, ali smatram da osim selekcije Kine nemamo rivala u grupi od kojeg bi trebalo da se strepi. Kina je specifična, Kinezi sigurno imaju potajnu želju da ostvare što veći uspeh, a i vodi ih naš Saša Đorđević. Pojačali su se, a i u prošlosti su imali asove i svakako da na ovom SP žele korak više. To su sve mladi igrači i talenti. Generalno, košarka je svima bliska. U tom smislu tim Srbije mora da odigra što bolje, bez obzira ko je na suparničkoj strani. Svi znamo da naša reprezentacija, s obzirom na brojne uspehe iz prošlosti, uvek motiviše potivnike. Zato ne bi smelo da bude opuštanja, ni potcenjivanja nikoga“.

Put do zlata, Ćosić u petorci SP

Pamti se zlatni put „plavih“ na SP u Ljubljani 1970. godine. Nacionalni tim Jugoslavije je kao domaćin imao direktan plasman u drugu fazu takmičenja, a prva runda se igrala u četiri jugoslovenska grada, u Sarajevu, Splitu, Karlovcu i Skoplju. Završnica, borba za medalje se održala u Ljubljani u dvorani Tivoli.

Izabranici selektora Ranka Žeravice stigli su do trona sa učinkom 5-1, doživeli su poraz samo od Sovjetskog Saveza, posle prethodnog šampionskog slavlja nad Amerikancima.

Rezultati: Jugoslavija – Italija 66:63, Brazil – Jugoslavija 55:80, Čehoslovačka – Jugoslavija 84:94, Jugoslavija – Urugvaj 63:45, Jugoslavija – SAD 70:63, SSSR – Jugoslavija 87:72.

Selekciju Jugoslavije činili su: Rato Tvrdić, Ljubodrag Simonović, Vinko Jelovac, Trajko Rajković, Aljoša Žorga, Dragan Kapičić, Ivo Daneu, Krešimir Ćosić, Damir Šolman, Nikola Plećaš, Dragutin Čermak, Petar Skansi.

Konačan plasman: Jugoslavija, Brazil, SSSR, Italija, SAD, Čehoslovačka, Urugvaj

U najbolju petorku SP uvršteni su: Krešimir Ćosić (Jugoslavija), Sergej Belov , Modestas Paulauskas (SSSR), Ubiratan Pereira (Brazil), Keni Vašington (SAD).

Sagovornik Sport Kluba na kraju napominje i još jednu veoma važnu činjenicu:

„Imamo talentovane reprezentativce, koji imaju štofa, samo im malo fali da postanu igrači ekstra ranga. A upravo su najveća nadmetanja, poput SP, prilike da se istaknu. Na takvim turnirima se postaje klasa, odvoji se vrhunski igrač od, da tako kažem, običnog. Velika takmičenja rađaju asove“.

Bonus video