Tekuće Svetsko prvenstvo je magnet za kompletnu košarkašku „sektu“, ne samo direktne učesnike. Posebno dok se odbrojava do velikog finala, Srbija - Nemačka. U takvim okolnostima, imuni ne ostaju ni oni sa klupskim obavezama, čije nacionalne selekcije čekaju neku drugu priliku da se pokažu pod svetlima reflektora. Između dva treninga, u sred pripremnog perioda, Veljko Mršić, stigne da baci oko na mali ekran.

„Nije zahvalno prognozirati kada se stigne do vrha, još jedne, one najvažnije utakmice, za svetsko zlato. I pre početka Svetskog kupa, stavljao sam selekciju Nemačke kao prvog favorita, što su opravdali. Tako ih tretiram i za nedeljno finale. Na drugoj strani je Srbija, koja je prilično ubedljivo, ne računajući duel protiv Italije, prošla do meča za zlato. Ako bih se izražavao u procentima, prognozirao bih 51:49 šansi za tim Gordona Herberta,“ priznaje nekadašnji hrvatski reprezentativac za Sport Klub.

Aktuelni trener španskog Rio Breogana, navodeći glavne karakteristike finalista, nastavlja:

„Čitav niz godina Nemačka igra konstantno dobro u gotovo istom sastavu. Na ovom prvenstvu su opravdali nivo, jedina su selekcija bez poraza. Samo su se mučili sa Letonijom, srećno dobili u četvrtfinalu, uz lošu napadačku utakmicu najboljeg igrača, Denisa Šrudera. Srbija je u dosadašnjem delu turnira, odigrala jako dobro, osim sa Azurima, koji im ne odgovaraju zbog stila. Bilo je ubedljivo protiv Litvanije, ali i Kanade. Dobra odbrana, ozbiljna igra, sa najboljim opcijama u napadu, strpljenje kao protiv Litvanije, dubina i spoljni šut. U finalu su se našle dve izjednačene ekipe, koje mogu demonstrirati košarku širokog kvaliteta. Nemačka sa vrhunskim igračima bogatog NBA iskustva, kao i reprezentativcima u evroligaškim (domaćim) klubovima, koji su dosta napredovali. Poput slučaja Partizana i Crvene zvezde, čiji su sadašnji i nekadašnji prvotimci (Avramović, Dobrić, Davidovac, Petrušev) stekli veliko isksutvo kroz najjače klupsko takmičenje. Sve je to velika stvar za dobru timsku hemiju.“

Kakav je generalni utisak o najvećem takmičenju pod obručima?

„Moglo se videti jako puno odličnih pojedinaca, a do kraja su došle reprezentacije koje su baš pravi timovi. Oni koji su najbolje uspeli da stave u sistem. Kao kod Nemačke Šruder, koji je bio racionalan i strpljiv i kada mu nije išlo kao protiv Letonije. Pravi lider koji skuplja i bodri. Ili Dominikanska Republika sa individualcem Karl Entoni Taunsom. Pa Luka Dončić, čiji je vrhunski kvalitet davno potvrđen, ali sa takvim načinom (timske) igre odnosno pristupom, Slovenija ne može ništa osvojiti. Na SP je očigledna dominacija selekcija Starog kontinenta, pa među prvih osam, čak šest je evropskih selekcija, plus finalisti. To puno govori.“

Ne krijući zadovoljstvo zbog dominacije evropskih reprezentacija, Mršić podvlači:

„Na našem kontinentu, živi duh timskih selekcija, ne onog „one man show“. Po principu, da se uživa, bilo pobedi ili bude poražen, a sutra je novi dan. Bez pravog tima nema ni prave košarke. Amerika i Kanada, imaju „širinu“, trebalo je da su među prvim favoritima, a glatko su završili u utešnoj utakmici za bronzu.“

Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart