Institucija „naturalizovanog igrača“ jedna je od ključnih tema o kojima se raspravlja kada god FIBA takmičenja dođu na red.

Odluka svetske košarkaške federacije da dozvoli angažovanje stranaca u reprezentacijama uvek je nailazila na podeljena mišljenja. Motiv za ovakvu praksu bila je popularizacija igre pod obručima u sredinama koje nisu toliko „košarkaške“.

Paradoksalno, neretko su benefit od ovog pravila imale „najkošarkaškije“ države. Mnogi se sećaju kako je Evrobasket 2022. godine osvojila Španija, umnogome zahvaljujući plejmejkeru Lorencu Braunu, momku koji do tog turnira nije imao gotovo nikakve dodirne tačke sa „Furijom“.

Ono što reprezentativnu košarku čini drugačijom od klupske, trebalo bi da bude činjenica da svaka selekcija može da ima maksimalno jednog „stranog“ igrača. Međutim, u poslednjim godinama možemo da vidimo kako se i te granice polako savijaju.

Košarkaške priče na sajtu Sport kluba

Partizan – Dubai: Od čega zavisi odlaganje

Murinen nastavio gde je stao u Rigi

Fener saopštio – četvorica „zaglavila“ u UAE

Turska košarka proživljava svoje zlatno doba – vodi ih najveće domaće trenersko ime, a snažan sastav se disciplinovano odaziva svim pozivima Košarkaškog saveza, koji vodi Hidajet Turkoglu. U Rigi je tim Ergina Ataman igrao verovatno najbolju košarku i bio je prilično blizu zlatne medalje na Evrobasketu.

Malo je nedostajalo turskoj selekciji u finalnom okršaju sa Nemcima, a možda je to „malo“ upravo bio učinak Tarika Biberovića. Sjajni šuter Fenerbahčea je trenutno u odličnoj formi i bio je, uz kapitena Džedija Osmana, najzaslužniji za pobedu Turaka nad Srbijom u petak.

Ko ispunjava kvotu u Turskoj?

U ponedeljak od 19.00 po srednjoevropskom vremenu, Turska i Srbija ponovo igraju u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru. Ataman će opet moći da računa na momka iz Zenice, što znači da u timu Turske neće biti Amerikanaca. Kvota naturalizovanih reprezentativaca je u Turskoj popunjena Biberovićem – barem zasad.

„Već godinama igra u Turskoj. On je tursko dete koliko i svi mi“, rekao je Ergin Ataman pred drugi meč sa Srbijom.

Aludirao je trener Panatinaikosa na činjenicu da bi Biberović uskoro mogao da dobije status punopravnog „domaćeg“ reprezentativca Turske, koliko god ta konstrukcija zvučala apsurdno. Takav proces je tamošnji Savez već prošao sa Erdžanom Osmanijem, rođenim Albancem iz grada Bajram Curi. I ne treba kriviti Turkogluovu administraciju, oni prosto žele da oforme najbolji mogući tim pod uslovima koje propisuje FIBA.

Naturalizovani igrači su oni koji su, kako kaže pravilo, pasoš zemlje za čiju reprezentaciju nastupaju stekli posle 16. rođendana. Ipak, postoje izuzeci koji prete da obesmisle čitavu zamisao FIBA. Odstupanja od pravila mogu da se dogode u slučaju da igrač ima „jake veze“ sa državom i da je u njoj dugo živeo. Takva popustljivost FIBA je odškrinula vrata i u „slučaju Biberović“.

Tarik Biberović je kao tinejdžer stigao u Tursku i već dugo funkcioniše pod okriljem turske „kuće košarke“, do te mere da ga u Istanbulu odavno vide kao „svog“.

Jedan naturalizovani?

Ukoliko plan turskih košarkaških vlasti bude uspešan, u narednom periodu ćemo u crvenom dresu moći da gledamo petorku Šejn Larkin (Malakaj Flin) – Tarik Biberović – Džedi Osman – Erdžan Osmani – Alperen Šengun. Takvo igračko jezgro biće konkurentno na svakom turniru.

Međutim, pitanje se samo nameće. Koliko će takva petorka biti u skladu sa originalnom idejom FIBA o jednom naturalizovanom igraču?

Šta je izrečeno posle prve utakmice Srbije i Turske?