Svetski kup, 19. po redu, koji se po prvi put u istoriji FIBA igra čak u tri zemlje - Filipini, Indonezija i Japan, ispit selekcije Srbije - može li do osnovnog cilja, olimpijske vize. Za sve pratioce sajta Sportkluba, tokom takmičenja, ekskluzivni komentari Vlade Vukoičića, renomiranog stručnjaka, koji je u bogatoj karijeri osvajao trofeje sa FMP (Refleksom), Crvenom zvezdom, Megom, nacionalnom mladom reprezentacijom...

Povezane vesti

FIBA o kapitenu Srbije: Podsećamo šta njegovo ime znači

FIBA World Cup

5. sep 2023 2

FIBA World Cup

5. sep 2023 2

Gudurić o Petruševu: S razlogom je u NBA

FIBA World Cup

5. sep 2023 0

FIBA World Cup

5. sep 2023 0

Kari: Nije košarka šut za tri! Svi za jednog, jedan za sve

FIBA World Cup

5. sep 2023 11

FIBA World Cup

5. sep 2023 11

Teško može bolje, čestitke, ma kapa dole za igrače i stručni štab Srbije za sve ono što su pokazali u četvrtfinalu Svetskog kupa! Kao što su Litvanci odigrali protiv Amerikanaca, a sada su osetili na svojoj koži kako to izgleda. Za sada smo napravili dobar rezultat, imamo još najmanje dve utakmice na velikom takmičenju, kao i šansu za medalju i, pre svega, olimpijsku vizu. Za ovo poslednje ćemo morati da sačekamo rasplet preostalih četvrtfinalnih mečeva. Možda će za direktan prolaz u Pariz biti dovoljan i samo plasman u polufinale, a možda i nešto više. Bilo bi sjajno da sa olimpijskom vizom, rasterećeno, igramo za odličje, ali, otom, potom. Ipak, najvažnije je da smo slavili u najtežem meču. Tek sada kreću prave stvari.

Već sam rekao da nam je Litvanija bila bolji odnosno prirodniji rival u četvrtfinalu. Pa, znamo ih, doduše, kao i oni nas. Amerikanci su drugi način igre, rastu iz meča u meč, iako su ih zeleni presekli, ali nikada ne znate kako će zapravo da odigra selekcija iz postojbine košarke. Nije naš rival bio slab, naprotiv, veoma su ponosni na terenu, imamo čitavu istoriju igranja sa njima. Jedna od ključnih stvari, bili smo mirniji, čak i u onih početnih pet minuta. Iako su oni imali fenomenalan šut, 4-4 za tri, 6-6 iz igre i samo jednu izgubljenu loptu bez njihovog pokušaja šuta. Činilo se da je sve na njihovoj strani, ali…

Naše najbolje reprezentativce nije hvatala nervoza, igrali su pribrano, na svoj način, niti su nas izbacili iz fokusa. One sa druge strane je hvatala nervoza, čak i na klupi. I kada su poveli sa 16:10. A mi smo se maksimalno skoncentrisani, vratili u život. Skokom u napadu Jovića, pa prodorom Gudurića, onom (ne)očekivanom trojkom Petruševa, tako da smo posle prvih deset minuta imali samo minus jedan. Sa onakvim šutem Litvanije sa početka utakmice, trebalo je da imaju mnogo veću razliku krajem prve četvrtine.

U drugom periodu smo nastavili još više da forsiramo odbranu. Više nije bilo njihovih otvorenih šuteva, čak su imali šest, sedam promašaja. Sve zahvaljujući našoj odbrani i, njihovoj nervozi. U tom delu smo još malo imali problema u napadu, ali smo pokušaje Valančijunasa u pik en rolu, kažnjavali prodorom, Milutinov ga je blokadom zatvarao, nadskočili smo ga…Konstatno smo ga napadali i umarali. A do odlaska na odmor, naši „sitni“, pametni poeni, pa ni Motjejunas nije mogao kroz našu odbranu, tako da su oni u drugoj četvrtini ubacili samo 13 poena. Za one koji žive od napada, više nego skromno, uz dve važne trojke Bogdanovića u finišu prvog poluvremena. Savršeni scenario za Srbiju.

Imali smo malo teškoća u napada na startu nastavka, kada je rival iz tri napada, plus slobodna bacanja, dao više koševa nego u čitavom prethodnom periodu. Bio je to deo za strahovanje, ali smo uspeli da odbijemo njihove atake. Bio je to početak naše pobede, mada je imalo još da se igra, jednostavno, imali smo ih. Onda je na scenu stupio Stefan Jović i pokazao zašto je mnogo bitan igrač, iako nije vrhunski šuter. Sredinom treće četvrtine, uzeo je čeiti šuta, tri pogodio za tri poena, što je bio dodatni podstrek da se krene u konačni „obračun“. Maksvitis je uzeo dva tajm auta za manje od pet minuta, a mi smo imali plus 18.

Razbili smo im i poslednji gram nade za njihovu igru. A to nije moglo samo pokušajem da ih usporimo, već i drugim načinom igre. Pa, oni su od petog do 26. minuta postigli 39 poena, a to već nije njihova igra.

I još nešto, velika je stvar u četvrtfinalu, kada šest minuta pre kraja, nema šanse da dovedete svoju pobedu u pitanje. Naša individualna statistika nije savršena, ali smo odigrali timski na veoma visokom nivou. Bilo je trenutaka kada smo odreagovali ne tako dobro, ali bi, bez nervoze, staloženo, nastavili. Maksimalna kontrola emocija, ovo je bio školski primer meča, neki su bili bolji, neki nisu, ali je svako od igrača odradio svoj deo posla, najbolje što je umeo. Svaka čast!

Neka se što bolje oporave, odmore glavu, pa u pripremu polufinala. Od ovakve pobede, tek će da raste pozitivna atmosfera.

Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart