Crno-beli su tog 16. aprila 1992. u finalu, u dvorani Abdi Ipekči u Istanbulu, savadali španski Huventud sa 71:70. U dramatičnom finišu utakmice Partizan je do pobede došao trojkom Aleksandra Đorđevića, samo dve sekunde pre kraja.

Najefikasniji igrač finalne utakmice bio je Predrag Saša Danilović, koji je meč završio sa 25 poena. Danilović je te godine proglašen i za najkorisnijeg igrača  Fajnal Fora.

Partizan je  sezonu, u kojoj su osvojili najznačajniji  trofej u istoriji kluba odigrali sa  mladim timom (prosek goidna bio je 21,7), a od početka do kraja takmičenja samo jednom su igrali u Beogradu. Zbog rata u Hrvatskoj Partizan je morao da bude domaćin u španskom gradu Fuenlabrada, gde je imao sjajnu podršku publike, a samo jednu utakmicu četvrtfinala (sa Knorom iz Bolonje) odigrao je u Pioniru.

Takmičenje u grupi  Partizan je završio na četvrtom mestu, sa devet pobeda i pet poraza. U četvrtfinalu je eliminisan Knor (Virtus), odlučujuća utakmica dobijena je u Bolonji, a u polufinalu završnog turnira pobeđen je milanski Filips sa 82:75.

Ekipu koja je došla do krova Evrope vodio je Željko Obradović, uz podršku prof. Aleksandra Nikolića“.

Najveći deo tog šampionskog tima prošle godine se ponovo okupio u dvorani „Aleksandar Nikolić“, na humanitarnoj akciji navijača „Grobari za nas“, čiji je cilj bio da se finansijski pomogne klub.

Partizan – Huventud 71:70 (40:34) 

Partizan: Đorđević 23, Danilović 25, Lončar 2, Stevanović 6, Šarić, Rebrača, Šilobad 4, Koprivica 4, Dragutinović 2, Nakić 5.

Huventud: Ruf, R. Đofresa 8, T. Đofresa 18, Viljakampa 13, Pardo, Tompson 5, Prisli 20, Morales 6, Martines, Ljorens.